Зађварекаш () је село у Мађарској, у средишном делу државе. Село се налази у региону велике северне равнице, Јас-Нађкун-солношке жупаније у Солнок јарашу.Основни подаци и поштански број селаНасеље са геоподацима]

Географија мини|лево|150п|Поглед из ваздуха на село мини|лево|160п|Ватрогасно возило Зађварекаша Налази се на Великој равници, у западном делу жупаније Јас-Нађкун-Солнок, дуж реке Зађива и на јужном ободу региона Јасшаг. Солнок, седиште округа, удаљено је око 10 km. Топографске информације

Његови непосредни суседи су Солнок, Сасберек и Ујсас.Подаци о насељу на iranyitoszamnavigator.huMagyarország kistájainak katasztere. Dövényi Zoltán. Друго, ревидирано и проширено издање. Budapest: MTA Földrajztudományi Kutatóintézet. 2010. 266. o.

Порекло имена Сматра се да је топоним Rékas изведен од словенске именице reka (у значењу „река”) помоћу мађарског суфикса -s. На његов облик утицала је и мађарска именица rékás, која означава прљаво, неопрано посуђе.

Историја Археолошки докази указују на то да је подручје Зађварекаша насељено још од давнина. Иако је у овој области спроведено мало ископавања, ти ретки случајеви довели су до открића трагова насеља из бакарног доба, које датира из периода око 3000. године пре нове ере. Артефакти из периода од 10. до 15. века нове ере сведоче о томе да су ово подручје некада насељавали Сармати, народ иранског говорног подручја. У 7. веку, ову територију су заузели Авари. Археолози су у близини открили и предмете из доба мађарског освајања.Кратка историја насеља

Први писани записи потичу из 1347. године, када се насеље помиње под именом „Рекаш” (Rekas).

Након 1347. године, Рекаш је у више наврата остајао без становништва, али је увек поново насељаван. У 14. веку припадао је жупанији Килше-Солнок (Külső-Szolnok). Од 15. века па надаље, био је село у оквиру жупаније Хевеш (Heves). Од 1546. године потпадао је под надлежност нахије (округа) Пешта у оквиру Будимског санџака, статус који је вероватно задржао све до протеривања Турака. Историчари сматрају да је Рекаш уништен током Дугог турског рата (познатог и као Петнаестогодишњи рат). Војска султана Мехмеда је 1596. године готово сигурно опустошила село, које се налазило у близини стратешки важног замка Солнок. У 16. веку село је било у власништву Вачке бискупије; касније је поново остало без становништва, пре него што су га око 1710. године поново населили католички Мађари.

Становници насеља учествовали су и у Револуцији и рату за независност 1848–1849. године. Након Аустро-угарске нагодбе и током ере Двојне монархије, село је доживело динамичан развој, на шта је позитивно утицала изградња железничке пруге Солнок–Ујсас (Szolnok–Újszász).

Око 900 мештана учествовало је у Првом светском рату, од тог броја, око 170 је погинуло. Године 1919, током постојања Мађарске Совјетске Републике, 101. црвени пешадијски пук, враћајући се са северног (чехословачког) фронта, био је стациониран у овом селу и безуспешно покушао да спречи румунску окупацију Солнока.

Током Другог светског рата, јединице 7. гардијске армије и 6. гардијске тенковске армије, у саставу 2. украјинског фронта совјетске Црвене армије, заузеле су Зађаврекаш 4. новембра 1944. године, потиснувши немачке снаге Вермахта које су се ту налазиле.

Насеље је некада припадало жупанији Пешт-Пилиш-Шолт-Кишкун, а од 1950. године има статус самосталне општине. Иако је већина кућа у селу последњих деценија попримила модеран изглед, још увек се могу пронаћи примери народне архитектуре, нарочито забати украшени резбаријама.

Демографија Године 2001. 97% становништва насеља изјаснило се као Мађари, а 3% као Роми. Према подацима са пописа из 2001. године, приближно 64% ​​становника изјаснило се као римокатолици, 4,5% као реформисти, 0,5% као лутерани, а такође око 0,5% као гркокатолици. Око 30% није припадало ниједној цркви или верској заједници, односно није дало одговор, док је приближно 0,5% припадало некој другој цркви.Скуп података о националности пописа из 2001. године.

Према попису из 2011. године, 85,1% становника изјаснило се као Мађари, 9% као Роми, а 0,3% као Немци (14,8% се није изјаснило о националној припадности; укупан збир може премашити 100% услед двоструког идентитета). Део закона о попису и двојном изјашњавању Поред двојног изјашњавања и законски израз цигани. Законски је коректан али политички је упитан Верска структура становништва 2011. године била је следећа: римокатолици 41,7%, реформисани 3,5%, гркокатолици 0,2%, лутерани 0,3% и лица без верске припадности 28% (25,5% се није изјаснило о верској припадности).

Године 2022. 88,4% становништва се изјаснило као Мађари, 4,7% као Роми, по 0,2% као Бугари, Немци и Украјинци, по 0,1% као Пољаци, Хрвати, Румуни, Словенци и Срби, а 1,7% као припадници других етничких група које нису домаће (11,6% није дало одговор; укупан збир може премашити 100% услед двоструког изјашњавања о националној припадности). Према вероисповести, 2022. године 22,9% чинили су римокатолици, 3,3% реформисани хришћани, 0,3% гркокатолици, 0,1% лутерани, 1,4% припадници других хришћанских деноминација, 0,4% припадници других католичких заједница, док 22,5% није било верски опредељено (49% није одговорило).

Референце

Спољашње везе Званична Веб−страница Жупаније и градови Мађарске Dr. Borovszky Samu Мапа Зађварекаша (архива)

Категорија:Насељена места у жупанији Јас-Нађкун-Солнок