Порнографија се може дефинисати као било који материјал, у било ком формату, укључујући текстове, видео-снимке, фотографије или звук, који се конзумира ради сексуалног задовољства и узбуђења појединца или партнера. Утицај порнографије на појединце или њихове интимне односе био је предмет истраживања. Упркос организованој лобистичкој кампањи која тврди да порнографија има штетне ефекте, научни докази су мешовити или неубедљиви у вези са утицајем порнографије на њене кориснике. Научници примећују да велики део истраживања о утицају порнографије често меша корелацију са узрочношћу.
Кључне теорије
Теорије о сексуалности
Теорија сексуалних стратегија Теорија сексуалних стратегија може бити снажно повезана са конзумацијом порнографије и њеним утицајима. Ову теорију су првобитно предложили психолози Дејвид Мајкл Бас и Дејвид П. Шмит 1993. године. Теорија детаљно описује како су мушкарци и жене биолошки другачије програмирани када је реч о тражењу путева сексуалних и романтичних подухвата. Тврди се да ове биолошке еволуције и разлике и даље постоје приликом избора сексуалног материјала или чак романтичног партнера. Неки други истраживачи су такође подржали Басову и Шмитову теорију, наглашавајући како мушкарце више привлачи физички изглед особе, док жене више привлачи статус особе.
У контексту конзумације порнографије, теорија сексуалних стратегија је најрелевантнија за мушкарце. Мушкарци би конзумирали више порнографије како би имали визуелни физички приказ одређених порнографских глумаца, што би довело до још чешће конзумације материјала.
Сексуални сценарији
Истраживање утицаја порнографије у великој мери је под утицајем теорије сценарија. Првобитно предложена од стране истраживача Силвана Томкинса, теорија сценарија предлаже да је понашање низ „сценарија” или програма за постизање циља. Ови сценарији дају значење специфичним обрасцима, радњама или понашањима које појединац чини у одређеним контекстима постизања тог циља. Године 1986, Сајмон и Гањон су применили теорију сценарија на истраживање сексуалности, тврдећи да сексуални сценарији спадају у категорију културних сценарија за регулисање сексуалног понашања.
Психолошки утицај Зависност од порнографије
Зависност од порнографије је наводна бихевиорална зависност коју карактерише компулзивна, поновљена употреба порнографског материјала која изазива озбиљне последице по физичко, ментално, социјално и/или финансијско благостање појединца. Не постоји дијагноза зависности од порнографије у тренутном издању књиге Dijagnostički i statistički priručnik za mentalne poremećaje (ДСМ-5), иако је ДСМ-5 разматрао дијагнозу бихевиоралних поремећаја повезаних са хиперсексуалношћу (чији је подскуп била зависност од порнографије), али ју је одбацио јер „нема довољно рецензираних доказа да се успоставе дијагностички критеријуми и описи тока потребни да би се ова понашања идентификовала као ментални поремећаји.” Уместо тога, неки психолози сугеришу да било који маладаптивни сексуални симптоми представљају манифестацију основног поремећаја, као што су депресија или анксиозност који се једноставно манифестују сексуално, или, алтернативно, да не постоји основни поремећај и да понашање једноставно није маладаптивно. Тврди се да психолози не признају концепт зависности, већ само хемијску зависност, а неки сматрају да су концепт и дијагноза стигматизујући и бескорисни.The British Psychological Society, "Response to the American Psychiatric Association: DSM-5 Development", 2001
Систематски преглед из 2016. открио је да су студије повезале самоперципирану зависност од порнографије (СППА) са повећаном изолацијом и распадом веза и за кориснике и за њихове партнере. Преглед је приметио да би нека методолошка ограничења у примарним студијама, попут недостатка репрезентативних узорака и неадекватних алата за мерење, могла ослабити опште закључке. Истраживачи су закључили преглед препоруком за даља истраживања.
Књига из 2022. године коју су написали Алан Маки, Лицу, Бајрон и Ингам довела је у сумњу модел „зависности од порнографије”, сугеришући да би за то требало кривити сексуални срам, а не порнографију.
Фотинос и сарадници сугеришу да постоји проблем са прекомерном конзумацијом порнографије, али наводе да умерена конзумација порнографије може бити здрава.
Неуропсихофармаколошка и психолошка истраживања о зависности од порнографије спроведена између 2015. и 2021. године закључила су да је већина студија била фокусирана у потпуности или готово искључиво на мушкарце у анонимним окружењима, а налази су контрадикторни.
Међународна класификација болести, 11. издање (МКБ-11) додала је порнографију у поремећај компулзивног сексуалног понашања (CSBD). CSBD није зависност и не треба га мешати са сексуалном зависношћу.
ДСМ-5-ТР, објављен у марту 2022, не признаје дијагнозу зависности од порнографије.
Студије и докази о утицају Два неуролошка прегледа из 2016. године пронашла су доказе о променама у мозгу повезаним са зависношћу код корисника интернет порнографије. Психолошки ефекти ових можданих промена описују се као десензибилизација на награду (што може бити повезано са когницијом), дисфункционални одговор на анксиозност и импулсивност. Још један преглед из 2016. сугерише да интернет понашања, укључујући употребу порнографије, треба сматрати потенцијално зависним, и да проблематичну употребу онлајн порнографије треба сматрати „поремећајем употребе интернета”.
Аутори уводног уџбеника из психологије Кун, Митерер и Мартини, узгред спомињући Нофап (бивше кориснике порнографије који су у међувремену одлучили да апстинирају од тог материјала), говоре о порнографији као „супернормалном стимулансу”, али користе модел компулзије уместо зависности.
Бројне студије су пронашле неуролошке маркере зависности код корисника интернет порнографије, што је у складу са великим бројем истраживања која налазе сличне маркере код других врста проблематичних корисника. Ипак, друге студије су откриле да кључни биомаркери зависности недостају.
Према Америчком друштву за медицину зависности, неке психолошке и бихевиоралне промене као одговор на развој зависности укључују жудњу за зависношћу, импулсивност, ослабљену извршну функцију, десензибилизацију и дисфорију. БОЛД фМРИ резултати су показали да појединци са дијагнозом компулзивног сексуалног понашања (CSB) показују појачану реактивност на сигнале у регијама мозга које се традиционално повезују са реактивношћу на сигнале код дрога.
Ове регије укључују амигдалу и вентрални стријатум. Мушкарци без CSB-а који су имали дугу историју гледања порнографије показали су мање интензиван одговор на порнографске слике у левом вентралном путамену, што можда указује на десензибилизацију. До 2024. године, АСАМ признаје да сексуална зависност није валидна дијагноза.
Екстремнији случај употребе порнографије могао би чак резултирати оштећеним доношењем одлука. У неким другим случајевима, екстремни нивои конзумације могли би резултирати сексуалном пристрасношћу, при чему би појединац реаговао снажније ако постоји активно присуство сексуалних стимуланса.
Наративни преглед из 2023. открио је да је све већа конзумација интернет порнографије, посебно међу мушкарцима, уско повезана са компулзивним сексуалним понашањем и може функционисати као механизам суочавања са стресом, анксиозношћу и депресијом. Иако неки корисници пријављују привремене користи у регулацији расположења, многи такође доживљавају кривицу и унутрашњи сукоб у вези са својим понашањем. Аутори наводе:
Привара и Боб признају да зависност од порнографије није призната дијагноза, али такође кажу да нарциси који гледају порнографију имају тенденцију да добију неодобравајућу слику сопственог тела, што би објаснило пораст естетских операција (као што је лабиопластика). Они тврде да је сексуална зависност снажно корелисана са нарцизмом.
Систематски преглед лонгитудиналних студија из 2025. године о употреби порнографије код адолесцената открио је хетерогене резултате, при чему су неке студије указивале на значајне повезаности између употребе порнографије и различитих исхода (укључујући сексуална понашања, сексуалну агресију и задовољство животом), док су други резултати били недоследни. Преглед је закључио да су потребна додатна истраживања како би се разјасниле везе између врста и образаца употребе порнографије код адолесцената.
Истраживање јавне политике из 2025. године, укључујући тинејџере који користе порнографске медије, каже: „Докази који поткрепљују ове тврдње остају прелиминарни” (узрочност се не може доказати). Односно, постојећи докази не подржавају ставове јавне политике о томе како тинејџери користе медије. Међутим, преглед се није концентрисао на употребу порнографије, већ ју је само успутно споменуо.
Менталне блокаде у вези са индивидуалним „физичким изгледом” Иако нема значајних спољашњих ефеката на физички изглед појединца, конзумација порнографије и даље може утицати на то како појединци виде своје тело и како би променили одређене аспекте свог физичког изгледа како би боље одражавали оне у порнографском материјалу. Ово ће заузврат довести до проблема са самопоштовањем, телесном дисморфијом и укупних проблема са сликом о телу.
Мушкарци и мужевна „привлачност” Сексуални перформанс мења мушки поглед на његову мужевност, а често и на његово самопоштовање. Порнографија није једини фактор који утиче на самопоштовање и слику о телу код мушкараца. Популарни медији често приказују снажне, али витке мушкарце као идеалан, привлачан тип тела и циљ. Мушкарци би такође правили поређења са порнографским моделима због одређеног нивоа незадовољства. То може укључивати облик лица, косу и мишићну масу. Сви ови елементи би могли значајно допринети нивоима самопоштовања мушкараца. Од 2021. године, мало студија је процењивало како је изложеност порнографији повезана са сликом о телу код мушкараца. Истраживачи препоручују да се спроведе више студија о утицају порнографије на психологију мушкараца.
Јавно здравље
Патологизација било ког облика сексуалног понашања, укључујући употребу порнографије, има потенцијал да ограничи сексуалну слободу, утиче на рестриктивно законодавство, угрози слободу изражавања и стигматизује појединце који се баве тим понашањем. Истраживач Емили Ф. Ротман, ауторка књиге Pornography and Public Health, изјавила је да стручне заједнице не заговарају „притисак” у означавању порнографије као „кризе јавног здравља”. Ротман и Нелсон су ово описали као „политички трик”. Идеје које подржавају „кризу” описане су као псеудонаучне.
Сексуални утицаји Сексуални утицаји порнографије на интимност и везе примећују неке од највећих родних разлика. Мушкарци и жене се разликују у томе како порнографија утиче на њих на психолошком и бихевиоралном нивоу, како унутар тако и изван романтичне или сексуалне везе.
Може негативно утицати на сексуално функционисање, посебно код мушкараца. Међутим, порнографија може функционисати као образовни ресурс за појединце да побољшају своје сексуално знање, а жене које редовније конзумирају порнографију доживљавају повећану жељу за сексуалном активношћу, што указује да би порнографија могла бити корисна као облик представе.
Сексуална жеља
Сексуална жеља је један од фактора који имају највећи утицај на родне разлике. Генерално, мушкарци доживљавају најакутније ефекте порнографије у смислу сексуалне жеље. Хетеросексуални мушкарци пријављују мању сексуалну жељу, како према својој партнерки тако и уопште, директно након конзумирања порнографије. Мушкарци такође обично користе порнографију за мастурбацију и соло-сексуалне активности, а не за заједничке сврхе или са партнером.
Међу женама постоје докази да се жене које гледају порнографију осећају позитивније у вези са изражавањем својих сексуалних жеља. Жене могу изразити већу сексуалну привлачност посебно према свом партнеру у данима када гледају порнографију.