Тисаселеш () је село у Мађарској, у средишном делу државе. Село се налази у региону велике северне равнице, Јас-Нађкун-солношке жупаније у Тисафиред јарашу.Основни подаци и поштански број селаНасеље са геоподацима]
Географија мини|лево|200п|Остаци замка Бано мини|лево|160п|Споменик палима у Првом светском рату Село се налази у северном делу жупаније, на граници историјског региона Нађкуншаг (Nagykunság), на левој обали реке Тисе и језера Тиса. Најближи град је Тисафиред (Tiszafüred), удаљен око 8 километара ка северу, док је седиште жупаније, Солнок (Szolnok), удаљено 78 километара.Топографске информације
Суседна насеља су Тисафиред на северу, Тисаигар (Tiszaigar) на истоку, Тисадерж (Tiszaderzs) на западу и Тисасентимре (Tiszaszentimre) на југозападу. На западу и северозападу граничи се са подручјима која припадају насељу Ујлеринцфалва (Újlőrincfalva).Подаци о насељу на iranyitoszamnavigator.huMagyarország kistájainak katasztere. Dövényi Zoltán. Друго, ревидирано и проширено издање. Budapest: MTA Földrajztudományi Kutatóintézet. 2010. 266. o.
Историја Насеље које потиче из доба династије Арпад. Први пут се помиње у документу из 1256. године под именом Zeuleus. Археолошки налази на територији села указују на то да је ово подручје било насељено још у праисторији. То потврђује и чувено откриће из периода бакарног доба, пронађено 1839. године након одрона земљишта на обали реке код места Нађасо (Nagyaszó) и накнадне поплаве. Налаз, благо, је постало познато као „Благо из Тисаселеша” (Tiszaszőlősi kincs). Златни прсни оклоп из овог налаза, који је вероватно припадао поглавици племена из бакарног доба, тренутно се чува у Бечу. Следећи писани запис потиче из тридесетих година 14. века. Насеље се 1337. године и даље помињало под именом Zeuleus. На његову самосталну парохију плаћао се папски порез. Током периода османске владавине и пратећих ратова, становници Тисаселеша су или бежали или се њихов број драстично смањивао, али су се увек враћали да обнове своје село.Историја Тисаселеша од почетка па до 2009. др Иштван Вадас
Префикс „Tisza-” први пут се појавио у имену села током 17. века. Касније се усталило име „Szöllős”, које потиче од дивљег грожђа које је расло на гребенима дуж реке Тисе. До 1900. године насеље је имало 2.455 становника и 480 кућа, чиме је стекло статус великог села (nagyközség). Дана 7. октобра 1902. године, пожар је уништио готово цело село, ватрена стихија је прогутала 101 кућу, а многе породице су изгубиле сву своју имовину. Археолози су 2003. године ископали остатке неолитског насеља код Домахазапусте (Domaházapuszta), на ободу села.
Већ почетком 14. века то је било насеље са црквом. Између 1332. и 1337. године, у регистрима папског десетка помиње се као парохија у оквиру Кемејског архиђаконата (Kemej). У 14. веку село је било у власништву породице Абади, огранка клана Томај. Мађарски краљ Лајош I Анжујски је 1368. године доделио део поседа на том месту Мозешу Луну. Касније је посед прешао у власништво ђерског бискупа Орбана Нађкинчеија и његовог брата. Међутим, поседе су тамо имале и породице Держи, Соклиои Сабо, Бешењеи и Селеши, а од 17. века па надаље и породица Секељ.
У лето 1839. године, на ободу села пронађено је највеће златно благо икада откривено на мађарском тлу. До открића је дошло када се неколико кметских жена враћало кући пољским путем између плавног подручја и Асохата, након што су дан провеле сакупљајући заостало класје, приметиле су да је недавна поплава испрала светлуцаве предмете из одсека обале потока Асо.Régészeti leletek Tiszaszőlősön, tiszaszolos.hu Ипак, значајан део блага остао је недоступан научној заједници јер је прошао кроз руке појединаца који нису препознали његову археолошку и културну вредност.A tiszaszőlősi kincs, Jászkunság - 2. évf. 5. sz. (1955. október) , epa.oszk.huA felfedezés, sulinet.hu
Почетком осамдесетих година ХХ века основна школа је проширена за три учионице и канцеларијски простор, након чега су изграђени санитарни чворови. Мештани су допринели овим пројектима кроз добровољни рад за добробит заједнице. Такође је реновиран и вртић.
Демографија Према попису из 2011. године, 89,3% становника се изјаснило као Мађари, 4,6% као Роми, 3,8% као Грци, 0,3% као Пољаци, 0,6% као Немци и 0,5% као Румуни (10,4% се није изјаснило о националној припадности; укупан збир може премашити 100% услед двоструког идентитета). Део закона о попису и двојном изјашњавању Поред двојног изјашњавања и законски израз цигани. Законски је коректан али политички је упитан Верска структура је била следећа: римокатолици 17,4%, реформисани 41,4%, гркокатолици 1,6%, лутерани 0,4% и лица без верске припадности 20,6% (18,2% се није изјаснило).
Године 2022. 90,1% становништва се изјаснило као Мађари, 7,1% као Роми, 1,9% као Грци, 0,4% као Немци, 0,2% као Пољаци, 0,1% као Румуни, а 2,1% као припадници других етничких група које нису домаће (9,1% се није изјаснило о етничкој припадности; укупан збир може премашити 100% услед двоструког идентитета). Што се тиче вероисповести, 25,1% су били реформисти, 6,7% римокатолици, 0,5% гркокатолици, 0,1% припадници других хришћанских вероисповести, 1,5% припадници других католичких заједница, а 26,9% се није изјаснило као припадници ниједне верске заједнице (39,3% није дало одговор).
Литература
Györffy György: Az Árpád-kori Magyarország történeti földrajza. Tiszaszőlős történelme (dr. Vadász István)
Референце
Спољашње везе Званична Веб−страница Жупаније и градови Мађарске Dr. Borovszky Samu Тисаселеш на utazom.com (архива)
Категорија:Насељена места у жупанији Јас-Нађкун-Солнок