Небојша Куштриновић (Бањалука, 8. јул 1948 – Бањалука, 30. септембар 2026) био је српски метеоролог, спортски радник и радио-телевизијски водитељ и новинар. Небојша Куштриновић је био један од најпознатијих Бањалучана и легендарни радио-телевизијски прогностичар.

Животопис Рођен је 8. јула 1948. године у Бањалуци, од оца Ратка. Његова породица је словеначког поријекла. Његов прадјед је био Словенац Андреј Куштрин, који је у XIX вијеку прешао на православље, на презиме додао наставак "-овић", оженио се Станом Јанковић и настанио се у Босанској Крупи. Ту се родио и Небојшин дјед Петар, који је, након завршене трговачке школе, почео бизнис у Крупи, али је отишао из Крупе и био је добровољац у балканским ратовима. Потом га је, као поданика царства, регрутовала Аустроугарска, али се Петар у Румунији предао Русима и са собом превео још 80 сабораца. У Одеси је завршио руску официрску школу, а потом се борио у Српском добровољачком корпусу. Рањен је на Солунском фронту, у борбама за Кајмакчалан. Послије рата је прешао у жандармерију у Бихаћ. С новцем од мираза отворио је трговину, укључио се у политику, а имао је и свој биоскоп. Петар Куштриновић је уочи Другог светског унапријеђен у чин мајора и постављен за команданта мјеста у Босанском Новом. Када је избио Априлски рат, извео је подвиг који је разбјеснио и Нијемце и усташе. Све локомотиве је повукао, а потом зарушио тунел Видорије, како непријатељ не би мого користити ни пругу ни возове. У рату је био и рањен. Иако рањен, успио је побјећи у Сарајево, гдје га је спасао један љекар Јеврејин, помогавши му да се дочепа Београда. У Београду је остао до краја рата, а потом и до краја живота. Небојшин отац Ратко Куштриновић био је агроном и, у вријеме социјалистичке Југославије, директор бањалучке Мљекаре.

Небојша је одрастао у бањалучком насељу Бојића хан (у ширем смислу на Малти), у вишечланој породици, са братом и три сестре. Његов брат Слободан Куштриновић био је дугогодишњи директор бањалучког индустријског гиганта Руди Чајавец, истакнути кошаркашки радник и први предсједник Одбојкашког савеза Републике Српске. Његова сестра Бранислава Брана Тривић у вријеме СФРЈ била високопозиционирани друштвено-политички радник. Обављала је функцију предсједнице Конференције за питања друштвеног положаја жена БиХ (насљеднице Антифашистичког фронта жена – АФЖ), а налазила се и на челу Савезне конференције за друштвени положај жена Југославије у периоду од 1985. до 1986. године. Њен син је Саша Тривић, познати бањалучки предузетник и власник предузећа Крајина клас.

Основну школу Милан Радман (данас Основна школа Алекса Шантић) Небојша је завршио у Бањалуци. Након завршене основне школе, у родном граду, уписао је средњу пољопривредну школу и завршио је 1967. године. Током средњошколских дана играо је кошарку у КК Млади Крајишник и КК Борац.

Захваљујући свом средњошколском професору Милану Тошићу Прлету (1930–1998), познатом бањалучком метеорологу и кошаркашком стручњаку, по завршеној средњој школи, уписао је агрономију на Пољопривредном факултету Универзитета у Београду. Дипломирао је 1973. године, под менторском палицом метеоролога проф. др Марка Милосављевића, који му је током студија предавао предмет Метеорологија. Током студирања играо је кошарку у КК Земун из Београда, а био је и активан у КУД-у Жикица Јовановић Шпанац.

Током студија оженио се Приједорчанком Зораном. По завршетку студија, запослио се у хидрометеоролошкој станици у Бањалуци, гдје се управо тада указало слободно радно мјесто. Цијели свој радни вијек провео је у хидрометеоролошкој служби. Био је и члан метеоролошке екипе која је пратила Зимске олимпијске игре у Сарајеву 1984. године. Године 1992. био је један од оснивача Републичког хдрометеоролошког завода Републике Српске и његов запосленик од 1992. до 2002. године, када се пензионисао. Такође, једно вријеме (1996–2001) провео је на мјесту директора ове установе.

Осим у метеорологији, Небојша Куштриновић је био активан и на другим пољима живота. Доказао се као спортски радник у области кошарке (био је дугогодишњи функционер ЖКК Орлови из Бањалуке), али и као радио-телевизијски водитељ и сарадник. Био је први метеоролог који се уживо јавио у програм Радио Бањалуке, као и први метеоролог из Бањалуке који се јављао у програм БХТ-а. Статус радио звијезде стекао тако што се годинама свако јутро уживо јављао у програм радија. Био је познат по начину на који је класичну временску прогнозу повезивао са народним вјеровањима, пословицама и искуствима наших предака. Често је подсјећао сељаке и ратаре како да посматрају природу, боју неба или понашање птица и животиња како би знали шта их чека, истичући да модерна технологија јесте олакшала посао, али да никада не смијемо бјежати од природе и онога што су вијековима пратили наши преци. Био је активан на Биг радију, као и на Радију Уно из Бањалуке. Такође је имао своју ТВ емисију Кафанска на Телевизији К3 из Прњавора, а писао је и колумне за новине.

Познат је као један од оснивача бањалучке гастрономске манифестације Ћевап фест, а био је и предсједник тамбурашког оркестра Ансамбл Здравка Ћосића, иако не свира тамбуру. Исто тако, водио је Удружење потомака ослободилачких ратова 1912–1918.

Небојша је био везан за Бихаћ и био је активан у Завичајном удружењу Уна, завичајном удружењу Бишћана у Бањалуци. Као предсједник Одбора "Гаравице 1941", био је активан у активностима на очувању сјећања на злочин усташа на Гаравицама код Бихаћа 1941. године. Аутор је неколико књига.

Одбио је понуду некадашњег предсједника Владе РС Младена Иванића да буде министар спорта.

Лични живот Небојша је био велики гурман и велики љубитељ спорта, којим се бавио и у слободно вријеме. Био је активан у кошрци, а зими је био активан као смучар. Једна од великих љубави било му је читање, а за то је, каже, била заслужна његова мајка.

Преминуо је у Бањалуци, 30. септембра 2026. године. Иза себе је оставио супругу Зорану, синове Андреја и Ђорђа, снаје Гордану и Ливију, унучад Андреу, Аљошу, Ему и Матију и праунуку Леонору. Комеморација поводом његове смрти одржана је у Банском двору у Бањалуци. Сахрањен је 3. октобра 2026. на гробљу Свети Пантелија у насељу Борик у Бањалуци.

Референце

Категорија:Рођени 1948. Категорија:Умрли 2026. Категорија:Бањалучани Категорија:Срби у Босни и Херцеговини Категорија:Срби словеначког порекла Категорија:Словенци у Републици Српској Категорија:Српски метеоролози Категорија:Српски агрономи Категорија:Српски новинари Категорија:Српски новинари из Босне и Херцеговине Категорија:Новинари из Бање Луке Категорија:Спортисти из Бање Луке Категорија:Сахрањени у Бањој Луци