15. октобар (15.10.) је 288. дан у години по грегоријанском календару (289. у преступној години). До краја године има још 77 дана.

Догађаји

1066 — Едгар Етелинг је проглашен краљем Енглеске, али никад није крунисан. Владао је до 10. децембра 1066. године. 1529 — Завршена прва опсада Беча повлачењем турске војске султана Сулејмана Величанственог. 1582 — У Шпанији, Португалу и папским државама у Италији почела примена грегоријанског календара, тако што је елиминисано 10 дана, а 5. октобар 1582. постао 15. октобар. 1783 — Балон на врућ ваздух браће Монголфје начинио је први људски узлет којим је пилотирао Жан-Франсоа Пилатр де Розје. 1793 — Француска краљица Марија Антоанета осуђена је на смрт, а наредног дана погубљена на гиљотини. 1815 — Наполеон I Бонапарта прогнан је на острво Света Јелена. 1894 — Под оптужбом за велеиздају у Паризу ухапшен француски официр Алфред Драјфус, чиме је почела бурна афера која је годинама потресала друштвени и политички живот Француске. 1928 — Немачки дирижабл „Гроф Цепелин“ обавио први комерцијалан лет преко Атлантика. 1940 — Председник Каталоније, Луис Компанис, погубљен је у шпанској диктатури Франциска Франка, чинећи га јединим европским председником који је икад погубљен. 1941 — Краљевачки октобар - Немачка масовна одмазда над недужним становницима Краљева. 1949 — У Мађарској погубљени Ласло Рајк, Тибор Соњи и Андраш Салај. На монтираном судском процесу они су осуђени на смрт као „буржоаски ревизионисти и титоисти“. Посмртно рехабилитовани 1956. као жртве култа личности. 1964 — Никита Хрушчов смењен са места првог секретара Совјетске комунистичке партије, на његово место дошао Леонид Брежњев. Нови премијер постао Алексеј Косигин. 1987 — У Буркини Фасо, предсједник Томас Санкара је у пучу убијен. На мјесто новог предсједника дошао Блез Компаоре. 1993 — Нобелову награду за мир добили председник Јужне Африке Фредерик Вилем де Клерк и вођа Афричког националног конгреса Нелсон Мандела за допринос окончању режима апартхејда у Јужној Африци. 1997 — Конгоански побуњеници ушли у главни град Бразавил и збацили председника Паскала Лисубу. После четворомесечног грађанског рата, на власт се вратио бивши председник Денис Сасу Нгуесо. Летелица Касини-Хајгенс лансирана је на Сатурн са Кејп Канаверала. 1998 — На основу договора председника Југославије Слободана Милошевића и изасланика САД Ричарда Холбрука, начелник Генералштаба Војске Југославије Момчило Перишић и командант НАТО Весли Кларк потписали споразум о успостављању ваздушне посматрачке мисије на Косову. 2000 — Убедљивом победом на парламентарним изборима Либерална демократија Словеније Јанеза Дрновшека вратила се на власт. Тиме окончана шестомесечна владавина деснице на челу са Андрејем Бајуком. 2008 — У Србији први пут пуштен у рад IPTV. Провајдер је Телеком Србија 2021 — Тероризам: У шиитској џамији у другом највећем граду Кандахару у Авганистану дошло је до експлозије где је 41 особа погинула, а 73 је повређено током молитве петком, које су по правилу најпосећеније молитве у недељи. Тројица бомбаша самоубица су учествовала у нападу, од којих се један разнео на улазу у џамију, а двојица су детонирала експлозив унутар објекта. Најрадикалнија оружана исламистичка група у Авганистану (ИСИС-К), преузела је одговорност за самоубилачки напад у шиитској џамији, где су терористи убили чуваре џамије, упали унутра и разнели се између две групе вернике током молитве. У једној од тих група је било око 300 људи.

Рођења 99. п. н. е. — Лукреције, римски филозоф и песник. (прем. 55. п. н. е.) 70. п. н. е. — Публије Вергилије Марон, најзнаменитији песник царског Рима. (прем. 19. п. н. е.) 1217 — Хулагу-кан, монголски владар. (прем. 1265) 1265 — Темур-кан, монголски владар. (прем. 1307) 1542 — Ахбар Велики, могулски цар. (прем. 1605) 1608 — Еванђелиста Торичели, италијански физичар и математичар. (прем. 1647) 1784 — Тома-Робер Бижо, маршал Француске. (прем. 1840) 1814 — Михаил Љермонтов, руски писац и песник. (прем. 1841) 1829 — Асаф Хол, амерички астроном. (прем. 1907) 1836 — Џејмс Тисо, француски сликар и илустратор. (прем. 1902) 1844 — Фридрих Ниче, немачки филозоф. (прем. 1900) 1850 — Сава Бјелановић, српски политичар, вођа Срба у Далмацији и народни посланик у покрајинском Далматинском Сабору. (прем. 1897) 1872 — Аугуст Нилсон, шведски атлетичар. (прем. 1921) 1879 — Џејн Дарвел, америчка глумица. (прем. 1967) 1893 — Карол II Румунски, краљ Румуније. (прем. 1953) 1894 — Моше Шарет, израелски политичар. (прем. 1965) 1906 — Викторија Спиви, америчка певачица и текстописац. (прем. 1976) 1914 — Мохамед Захир, авганистански владар. (прем. 2007) 1914 — Илона Ковач, најстарија особа у Србији. (прем. 2022) 1920 — Гаврила Игњатовић, српска игуманија (прем. 2005) 1920 — Марио Пузо, амерички писац. (прем. 1999) 1921 — Зденка Живковић, српска сликарка чешког порекла. (прем. 2011) 1923 — Итало Калвино, италијански књижевник и новинар. (прем. 1985) 1926 — Мишел Фуко, француски филозоф историје, образовања, теорије књижевности, филозофије науке. (прем. 1984) 1926 — Карл Рихтер, немачки диригент, оргуљаш и чембалиста. (прем. 1981) 1929 — Милорад Павић, српски писац. (прем. 2009) 1934 — Слободан Алигрудић, српски глумац. (прем. 1985) 1943 — Пени Маршал, америчка глумица, продуценткиња и редитељка. (прем. 2018) 1944 — Сали Бериша, албански политичар. 1950 — Благоја Георгијевски, југословенски кошаркаш. (прем. 2020) 1951 — Роско Танер, амерички тенисер. 1952 — Вахид Халилхоџић, босанскохерцеговачки фудбалер и фудбалски тренер. 1955 — Танја Робертс, америчка глумица и продуценткиња. (прем. 2021) 1955 — Родољуб Шабић, српски правник и политичар, познат као први повереник за информације од јавног значаја Републике Србије. 1957 — Мрђан Бајић, српски вајар, цртач и универзитетски професор. 1959 — Сара, војвоткиња од Јорка, британска списатељица и продуценткиња. 1960 — Славко Штимац, српски глумац. 1966 — Зоран Ђорђић, југословенски рукометаш и тренер. 1966 — Хорхе Кампос, мексички фудбалер и тренер. 1968 — Дидје Дешан, француски фудбалер и фудбалски тренер. 1968 — Ванеса Марсил, америчка глумица. 1969 — Доминик Вест, енглески глумац, редитељ и музичар. 1969 — Витор Баија, португалски фудбалски голман. 1970 — Пернила Виберг, шведска скијашица. 1970 — Предраг Зимоњић, српски ватерполиста. 1970 — Биљана Србљановић, српска драмска списатељица и политичарка. 1971 — Нико Ковач, хрватски фудбалер и фудбалски тренер. 1972 — Сандра Ким, белгијска музичарка. 1977 — Давид Трезеге, француски фудбалер. 1978 — Бошко Балабан, хрватски фудбалер. 1979 — Марис Верпаковскис, летонски фудбалер. 1979 — Пол Робинсон, енглески фудбалер. 1980 — Оља Карлеуша, српска певачица. 1981 — Јелена Дементјева, руска тенисерка. 1981 — Кејша Кол, америчка музичарка, музичка продуценткиња и глумица. 1983 — Бруно Сена, бразилски мото спорт возач. 1984 — Асмир Колашинац, српски бацач кугле. 1984 — Милош Трифуновић, српски фудбалер. 1985 — Бојан Перић, српски глумац и телевизијски водитељ. 1986 — Карло Јанка, швајцарски скијаш. 1986 — Нолито, шпански фудбалер. 1988 — Месут Озил, немачки фудбалер. 1989 — Ентони Џошуа, британски боксер.

Смрти 412 — Теофил Александријски, патријарх Александрије. 898 — Ламберт Сполето, цар Светог римског царства. (рођ. 880) 925 — Рази, персијски полимат, лекар, алхемичар и филозоф. (рођ. 854) 961 — Абдурахман III, кордопски емир и калиф. (рођ. 891) 1080 — Рудолф од Рајнфелдена, војвда Швабије. (рођ. 1025) 1173 — Петронила од Арагона, краљ Арагона. (рођ. 1136) 1389 — Папа Урбан VI. (рођ. 1318) 1564 — Андреас Везалијус, фламаски лекар и анатом. (рођ. 1514) 1817 — Тадеуш Кошћушко, пољски национални јунак. (рођ. 1746) 1820 — Карл Филип, принц Шварценберга, аустријски фелдмаршал. (рођ. 1771) 1917 — Мата Хари, најпознатија жена-шпијун. (рођ. 1876) 1934 — Ремон Поенкаре, француски политичар. (рођ. 1860) 1944 — Анка Матић Грозда учесница Народноослободилачке борбе и народни херој Југославије. (рођ. 1918) 1945 — Пјер Лавал, премијер „Вишијевске Француске“. (рођ. 1883) 1946 — Херман Геринг, нацистички лидер. (рођ. 1893) 1959 — Степан Бандера, украјински политичар. (рођ. 1909) 1972 — Виктор Бубањ учесник Народноослободилачке борбе, генерал-пуковник авијације ЈНА и народни херој Југославије. (рођ. 1918) 1987 — Томас Санкара, официр и револуционар из Буркине Фасо. (рођ. 1949) 1989 — Данило Киш, српски писац. (рођ. 1935) 1989 — Григорије Самојлов, архитекта и сликар. (рођ. 1904) 1995 — Бенгт Окерблом, шведски хокејаш. (рођ. 1967) 2012 — Нородом Сиханук, краљ Камбоџе. (рођ. 1922) 2015 — Нејт Хафман, амерички кошаркаш. (рођ. 1975) 2018 — Пол Ален, амерички предузетник и један од оснивача Мајкрософта (рођ. 1953)

Празници и дани сећања 1581 — Под покровитељством Катарине Медичи у Паризу изведена прва целовечерња балетска представа, па се тај дан узима као датум настанка балета. Српска православна црква данас прославља Свети свештеномученик Кипријан Преподобни Андреј Светски дан белог штапа