Гимназија Бања Лука је једна од најстаријих средњих школа у Републици Српској и уопште једна од старијих образовних институција у окружењу (1895). У националном програму, на српском језику има пет смјерова: општи, друштвено-језички, природно-математички, рачунарско-информатички и спортски, на којима ученик слуша укупно 19 предмета током 4 године. Од јула 2006. године уписано је прво одјељење по програму Међународне матуре (The International Baccalaureate Organization Diploma Programme). Изучавајући неки од поменутих смјерова, Гимназију у 2012. години, похађало је преко 1200 ученика у 45 одјељења, а у њој је запослено око 120 професора, библиотекара, службеника и других радника.
Општи подаци десно|200п|мини| Натпис на улазу десно|200п|мини десно|200п|мини|Паркић у дворишту школе Школска година у средњим школама РС траје од 1. септембра до 31. августа наредне календарске године. Образовно-васпитни рад у гимназијама Републике Српске остварује се у два полугодишта, укупно у: у I, II и III разреду у 36 петодневних наставних седмица, односно 180 наставних дана и у IV разреду у 32 петодневне наставне седмице, односно 160 наставних дана.
У првом полугодишту (септембар-децембар) настава почиње првог понедјељка у септембру. У школској години ученици имају: зимски распуст који траје три седмице, прољетни распуст који траје једну седмицу и љетни распуст који траје од завршетка наставе у другом полугодишту (јануар-мај-јун) до почетка наставе наредне школске године.
Оптималан број ученика у одјељењу је 24. Дневно оптерећење ученика регулише се распоредом часова и износи до 6 часова дневно, до 30 часова седмично. Јутарња смена почиње у 7:30, а послеподневна у 13:30. Час траје 45 минута.
Зграда 200п|мини|десно|Зграда Велике реалке након доградње лијевог крила 1903. године. Од свог оснивања 4. октобра 1895. па све до данас Гимназија је имала само двије намјенске зграде: здање Велике реалке и садашњи објекат у Змај Јовиној улици у Бањој Луци, али су усљед разних недаћа професори и ђаци морали да се служе и многим другим, углавном неусловним објектима и просторијама.
Изградња Велике реалке на узвишењу изнад тадашње пијаце, гдје су до тада биле војне бараке, почела је одмах након оснивања те школе у јесен 1895. године. Радећи по аустријским пројектима, а са италијанским зидарима и домаћим надничарима, чешки предузимач Хиполит Покорни је за три године изградио величанствено двоспратно здање, које ће својим положајем и љепотом седам деценија плијенити пажњу пролазника, улијевати страхопоштовање неуким и бити понос својих ранијих и тренутних станара, али и цијелог града.
Зграда је била за оно вријеме веома модерно опремљена: имала је богате збирке модела, експоната, апарата, справа и других учила, солидне библиотеке (наставничку и ученичку) и све друге техничке услове за квалитетну наставу. Правоугаона, свијетла двоспратница, која је »спајала стил ренесансе и времена у коме је саграђена«, имала је по четири велике учионице на свакој етажи, комотне и освијетљене ходнике и низ других мањих просторија а и - што је за оно вријеме код нас било права ријеткост - централно грејање. лево|200п|мини|Зграда, сјеверна страна Катастрофални земљотрес 26. и 27. октобра 1969. уништио је инвентар, архиву, библиотеку и већи број кабинета гимназијске зграде. Стручњаци су процијенили да је зграда толико оштећена да се мора порушити, а пресуда је, уз тугу па и сузе многих Бањалучана, спроведена 31.1.1970. године.
Пар година касније, као поклон града Сарајева Бањој Луци, изграђена је нова гимназијска зграда на другој локацији, у Змај Јовиној улици. Модерни објекат од црвене цигле и армираног бетона са 21 учионицом, те читаоницом, библиотеком, фискултурном двораном и осталим неопходним просторијама изграђен је до децембра 1971. године а свечано пуштен у рад 15.1. 1972. године. Иако је предвиђено да се згради дозида још један спрат, до данас то није остварено. Пројекат зграде је урадио архитекта Никола Нешковић, за који је добио републичку "Борбину" годишњу награду за архитектуру. Извођач радова на изградњи било је Грађевинско предузеће "Враница" из Сарајева.
Историја школе Данашња Гимназија, некада Велика реалка, установљена је 4.10.1895. године, са задатком да припреми ученике „за шумарске, за пољодјелске, за кемичке и друге високе школе“.
Велика реалка је у почетку била резервисана за мушку омладину, а ученице су стекле право да је похађају тек од 1912. као ванредни, односно од 1919, као редовни полазници.
Осморазредна настава се одвијала кроз 15 предмета, а према плану и програму који су доносиле хабсбуршке власти. Број полазника у овом периоду је углавном правилно растао, па се од првобитних 66 попео на 430 (1917—18). Првих 12 ученика матурирало је 1903.
Прве генерације понајвише су изучавале математику, цртање и геометрију, а постепеним прерастањем Велике реалке у Реалну гимназију, почев од 1912, акценат се са поменутих предмета помјера на језике (српскохрватски, њемачки језик, француски језик) и историју, a уводи се и 16-ти предмет, латински језик. Оцјене су биле од један (најбоља) до четири (недовољна).
Похађање гимназије подразумијевало је и поштовање строгих правила: ученици су морали носити ђачке капе са бројем разреда (одликаши су носили додатне ознаке на капи), кретање ученика је било ограничено до седам или осам сати увече, итд.
Осим што је приоритетно била педагошка, Гимназија је врло рано постала и културна, научна, па и национална институција. До Првог свјетског рата у Гимназији су основани пјевачки збор, тамбурашки и гудачки оркестар, те многа ђачка друштва, па и илегалне политичке организације.
Ослобођење, стварање Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца 1918. године, је у клупама затекло шест разреда Реалне гимназије и два разреда (седми и осми) Реалке.
Одмах по ослобођењу враћена је употреба ћирилице, а већ од прве поратне школске године и ученицама је дозвољено да буду редовни ђаци. Од 1920, послије трећег разреда, спровођена је бифуркација (рачвање) на два смјера: гимназијско-хуманистички (учио се и грчки језик) и реално-гимназијски. Три године касније, уведена је и тзв. мала матура, која се као селективни испит, полагала послије четвртог разреда. Од 1925. године примјењује се и нов начин оцјењивања: одличан (5), врло добар (4), добар (3), довољан (2) и недовољан (1), с тим да ће Закон из 1929. посљедње двије оцјене преименовати у слаб (2) и рђав (1) и третирати их као непролазне. Од 1927. године уведене су и ђачке књижице које су служиле као легитимације и ван школе.
Сходно дешавањима у Европи и промјенама у, тада југословенској спољној политици, од 1937. године гимназијалци добијају могућност да, умјесто њемачког, уче енглески језик, а од 1939. и италијански језик. У међувремену, доћи ће и до осјетног пораста броја ученика. Тако ће школске 1933-34. године број ученика бити 836.
Други свјетски рат донио је још већа страдања од претходног. Босна и Херцеговина је ушла у састав НДХ, чија је пријестоница по неким плановима требало да постане баш Бања Лука. Усташка клеро-фашистичка власт наложила је свим професорима, па и оним у бањалучкој гимназији, да положе заклетву поглавнику Анти Павелићу. Геноцидна антисрпска политика натјерала је неке гимназијске професоре на бијег у Србију, а многи бивши и тадашњи ученици па и неки професори ће учионице и креду замијенити шумом и пушкама.
Крајем 1942. године. Нијемци зграду Реалке су претворили у касарну и складиште, а протјерани гимназијалци ће наставу похађати у мектебу (муслиманска основна школа) и Ватрогасном дому, а гимназијалке у просторијама медресе (муслиманска средња школа). У јесен 1944, због даљег осипања броја ученика и професора, Мушка и Женска гимназија су поново обједињене у јединствену Гимназију. Осим тога, септембра 1944. године савезнички авиони су, гађајући усташко упориште у Кастелу, погодили „Бастиљу“ и уништили кров и кабинет физике.
Већ двадесетак дана по ослобођењу, 11. 05. 1945, Гимназија је поново отворила врата ученицима. У јесен 1947. године завршена је обнова „Бастиље“, у чије учионице се усељавају ученици Мушке и Женске гимназије, Школе за опште образовање радника (тзв. „Вечерња школа"), Течаја за официре ЈНА, а од јесени 1949. и Ниже мјешовите гимназије, која је већ наредне школске године пресељена у зграду Пореске управе.
Десетак година након рата, уводе се и ученичке радионице (електричарска, браварска, кројачка, столарска), дебатни и есперанто клуб и марксистички кружок. Мала матура је опстала све до 1952, а Велика је 1959. трансформисана у завршни испит са матурским радом, коме се 1962. додаје и испит из српскохрватског језика.
Након катастрофалног бањалучког земљотреса 1969. године, цијела тадашња Југославија и добар дио свијета прискочили су у помоћ. Скоро цијела Гимназија, већина ученика (безмало хиљада), укључујући професоре и остало особље школе, евакуисани су у Цриквеницу, Нови Винодолски и Селце, гдје ће бити настављена школска година. Сљедећа школска година започеће у двориштима и баракама основне школе „Браћа Павлић“ (данас „Иво Андрић") и Техничке школе, те дијелом у просторијама Радничког универзитета, а од децембра 1970. наставиће се у новој, још недовршеној, основној школи у Борику.
Седамдесетих година 20. вијека у Гимназији су успјешно дјеловала многа друштва и секције, од којих ваља поменути лист Орфеј (покренут још 1965), Хор (1971) Литерарно-дебатни клуб, Естрадни клуб ЕКГ (1972), Атеље (1978) и Музичко-вокални састав Класови Крајине (1978), који су изводили честе и квалитетне програме што је неријетко праћено и од вангимназијске публике. Осим тога, пошто земљотрес није дозволио обиљежавање 75. рођендана, 1975. године је свечано обиљежена 80-та годишњица Гимназије, а тим поводом је и издата обимна монографија Бањалучка реалка, из пера чувеног професора и ранијег директора, Мате Џаје.
А онда су дошле осамдесете и још једна катаклизма. За разлику од ранијих недаћа, ова није односила људске животе и није чинила директне материјалне штете, али су њене посљедице за Гимназију скоро подједнако трагичне. Ријеч је о чувеној „освети понављача“, тј. о реформи југословенског средњег школства којом је уведено тзв. „усмјерено образовање“. Експеримент је налагао заједнички план и програм за прве и друге разреде у свим средњим школама, а након тога усмјеравање на одређено занимање.
Крајем 1990. године укинут је Закон о средњем усмјереном образовању, а одлуком Скупштине општине у Бањој Луци од 08.05. 1991. школа је (поново) званично основана.
Недуго након тога избио је још један рат који ће довести до нових недаћа. Многи професори и ученици несрпске националности ће напустити Гимназију и Бању Луку а, са друге стране, у њима ће се обрести њихове српске колеге избјегле из Хрватске и других дијелова Босне и Херцеговине. Осим тога, рат и ратна психоза су донијели и многе друге невоље: помјерања полугодишта ка љетним мјесецима усљед недостатка струје и гријања, несташицу уџбеника и наставних средстава, честе трауматичне ситуације, општу немаштину и борбу за голу егзистенцију.
У међувремену, 1993. године донесен је нови наставни план и програм за гимназије у Републици Српској по коме су предвиђена три смјера: општи, друштвено-језички и природно-математички.
Друштво „Гаудеамус” Друштво за његовање традиције бањалучке Гимназије „Гаудеамус”, основано је 4. октобра 2009. године са сједиштем у згради Гимназије у Бањој Луци. Ово друштво представља удружење грађана које окупља бише ђаке бањалучке Гимназије те професоре Гимназије, садашњи и бивши, али исто тако и сви они који желе да принесу остварењу програмских циљева овог друштва - чување и његовање традиције Гимназије, окупљање и ступање у контакт са бившим гимназијалцима, организовање и вођење хуманитарних акција помоћи гимназијалцима, сарадња са другим удружењима истих или сличних програмских циљева.
Највиши орган је Скупштина друштва коју сачињавају сви његови чланови. Она бира: предсједника, потпредсједника, секретара, управни и надзорни одбор. Управни одбор чини 11 чланова а Надзорни одбор 3 члана.
Секције у школи десно|220п|мини|Гимназија