За насељена места у Француској (-{Hamel}-), погледај Амел.
Хамел или правилније 15-{cm Schwere Panzerhaubitze auf Geschutzwagen III/IV (Sf) Hummel Sd. Kfz.}- 165 (тешка самоходна хаубица) је Немачка самоходна хаубица Другог светског рата. Створена је на основу искустава стечених приликом Барбаросе у жељи да се Вермахтовим трупама пружи адекватна мобилна артиљерија. Произвођен од краја 1942. до 1944. године у Алкет/Рајнметал-Борсиг концерну представља једну од најмоћнијих самоходних хаубица Другог светског рата.
Развој Из искуства стеченог на возилу Штуг -{III}- који са својим краткоцевним топом калибра 75 -{mm}- није могао у потпуности да пружи адекватну мобилну подршку пешадији предложено је да се на основи тенка Панцер -{III}- створи нова самохотка са топом од 105 -{mm}-. Међутим предлог је одбачен и коришћена је јача и већа основа тенка Панцер -{IV}-, а и топ је замењен, уместо топа леФХ17 намонтиран је топ сФХ 18/1 без кочница, па је тако „рођен“ Хамел. Име возила значи „бумбар“. Тај епитет је добијен због крупног возила, велике силуете са јаким топом.
Првобитна алокација муниције у самом возилу је била мала, па је произвођен и Муниционстегер Хамел упоредо са самим Хамелом. До краја рата произведено је око 150 оваквих возила, а укупно око 750 Хамела.
Возило је имало горњи део са завареним оклопним плочама док је кров био отворен (постојала је церада за заштиту возила од временских услова и возило је могло ограничено да дејствује са превученом церадом). Посада је имала у бојевом комплету један митраљез МГ-34 или МГ-42 за случај непосредне опасности возила.
Борбена употреба Први пут је Хамел учествовао у борби током битке код Курска. Око 100 возила је тада било распоређено у мобилне артиљеријске батерије. Након тога возило је коришћено до краја рата а један мањи број су заплениле Руске снаге у Мађарској 1945. после капитулације Трећег рајха.
Спољашње везе Књига о оклопној артиљерији Хамел на сајту Ахтунг-Панцер
Категорија:Немачка оклопна возила у Другом светском рату Категорија:Самоходна артиљерија