Михаил Александрович Бонч-Брујевич (; Орел, 22. фебруар 1888 — Лењинград, 7. март 1940) је био пионир совјетске радио-технике, дописни члан АН СССР, професор Московског техничког универзитета и Лењинградског института телекомуникација, доктор техничких наука.
Биографија Родио се у граду Орел 21. фебруара 1888. Завршио је Кијевску трговачку школу, 1906. је постао јункер Николајевске инжињеријске школе у Петрограду. По завршетку школе у чину потпоручника служио је у Иркутску, у 2. чети везе 5. Сибирског инжињеријског батаљона. У чину поручника се 1912. уписао у Официрску електротехничку школу, после које је 1914. био именован помоћником начелника Тверске радио-станице.
У оквиру радио-станице организовао је радионицу за израду електронских цеви. Августа 1918. се са радионицом преселио и Нижњи Новгород, где је у периоду 1918-1928. руководио научно-техничким радом у Нижегородској радио-лабораторији. Године 1918. је предложио шему прекидачког уређаја који има два радна стања. Тај уређај је касније назван Тригер. Под његовим руководством је била пројектована и 1922. постављена у Москви прва радио-станица велике снаге од 12 -{kW}- (Шуховљев торањ, ).
Од 1922. је био професор Московског техничког универзитета. На Нижегородском универзитету је водио катедру радио-технике (до 1925) и катедру електротехнике (1926—1928).
мини|десно|150п|Марка СССР, 1988 г.
Од 1930. до 1932. по задатку АН СССР је вршио истраживања горњих слојева атмосфере и јоносфере радио-ехо методом. Бавио се ултра-кратким таласима и њиховом практичном применом, а с тим у вези истраживао је и област радио-локације.
Од 1931. до своје смрти 1940. професор Бонч-Брујевич је био на челу катедре за теоријску радио-технику Лењинградског електротехничког института телекомуникација, водио је радио-факултет и био је заменик директора института за наставна питања. Од 1931. је био дописни члан АН СССР.
У почаст Михаилу Александровичу Бонч-Брујевичу, 8. јуна 1940. Савет народних комесара је његовим именом назвао Санкт-Петербуршки државни институт телекомуникација.
Радови Написао је и објавио преко 80 научних радова и књига. Патентирао је и предао индустрији око 60 производа.
Елементи радио-технике (), Москва 1936. Примена електронских релеја у пријему радио-телеграфије (), 1917. Предајник са електронским цевима Московске радио-телефонске станице (), 1923. Електронске цеви велике снаге са спољном бакарном анодом (), 1924. Изучавање сложених правоуглих антена с идентичним вибраторима (), 1928. О првим експериментима у СССР у мерењу висине Хевисајдовог слоја () у књизи Научно-технички зборник Лењинградског електротехничког института (), Лењинград, 1933.
Породица Син: Алексеј Михајлович Бонч-Брујевич, совјетски физичар, стручњак у квантној електроници и физичкој оптици, добитник Државне награде СССР (1974).
Спољашње везе
Михаил Александрович Бонч-Брујевич на сајту -{publ.lib.ru}- Универзитет Михаил Александрович Бонч-Брујевич у Санкт-Петербургу Биографија са сајта „Из историје радио-локације и радио-навигације“
Категорија:Рођени 1888. Категорија:Руски научници Категорија:Радио-техника Категорија:Умрли 1940. Категорија:Доктори техничких наука