Анко Марције (; владао од 642. п. н. е. — 617. п. н. е.) је четврти римски краљ, који је наследио Тула Хостилија,.. владао је 24. године.Тит Ливије. Од оснивања града (Ab urbe condita), књига I. Након смрти претходног краља, Тула Хостилија, римски Сенат је именовао интеррекса, који је потом сазвао народну скупштину, а она је изабрала новог краља.Тит Ливије, Од оснивања града (Ab urbe condita), I, 32. За Анка се наводи да је владао водећи ратове по узору на Ромула, али и да је истовремено подстицао мир и религију, као што је то чинио Нума Помпилије..

Многи Римљани сматрали су да је плебејска породица Марције добила име по Анку Марцију.Нибур, Барах (Barthold Georg Niebuhr), Историја Рима, ...

Анко Марције је био унук другог римског краља Нума Помпилија, па је за разлику од Тула, као и његов деда био краљ мира и веровања. Нерадо је ишао у рат осим ако није био обвезан бранити границе града Рима као нпр. од Сабинаца. Сматра се да је оснивач плебса и плебејаца. Од заслуга му се приписује изградња дрвеног моста преко реке Тибар, устрој луке Остија, успостављање солана и изградња затвора. За време своје владавине оживео је многе обичаје свога деде који су у међувремену били пали у заборав.

Умро је природном смрћу.

Позадина Анко је био син Марција (сина првог римског понтификаса максимуса, Нуме МарцијаПеруци, Е. (1970). Порекло Рима, књига I: Породица. Фиренца, и след.) и Помпилије (ћерке краља Нуме Помпилија).Тит Ливије, Од оснивања града (Ab Urbe Condita), књига I, поглавље 32. Анко Марције је стога био унук краља Нуме и припадао је сабинској породици. Историја Рима (комплетно издање у 4 тома). e-artnow. . Према Фесту, Марција су прозвали Анко због његове криве руке (латинска реч ancus значи „крив“).

Прве мере краља мини|Анко Марције приказан на денарију из 57. године п.н.е. Према Ливију, први поступак Анка као краља био је да нареди Понтифексу Максимусу да препише текст о извођењу јавних религијских обреда из коментара Нуме Помпилија и изложи га јавности на дрвеним плочама, како обреди религије више не би били занемаривани или неправилно извођени. Док је Тул био краљ, укинуо је религијске законе које је претходно увео Нума.Отис, Лиз (2001). Нумова традиција и њена употреба у књижевности „Златног доба“ Рима (дисертација). .

Рат Према Ливију, долазак Анка на престо охрабрио је Латински савез, која је претпоставила да ће нови краљ следити побожну политику мира коју је заступао његов деда, краљ Нума Помпилије. Латини су стога извршили упад на римску територију и дали презрив одговор римским посланицима који су тражила накнаду за причињену штету. Краљ Анко је одговорио проглашавањем рата Латинима. Ливије напомиње да је овај догађај значајан, први пут су Римљани рат прогласили путем обреда фецијала. мини|Сребрни денариј који је у Риму 56. п.н.е. издао Луције Марције Филип. Краљ Анко Марције је кренуо из Рима са недавно мобилисаном војском и заузео латински град Политориум (смештен у близини Ланувијума) силом. Његови становници су премештени на Авентински брег у Риму као нови грађани, у складу са римским традицијама из ратова са Сабинњанима и Албанцима. Када су други Латини потом заузели напуштени град Политориум, краљ Анко је поново освојио град и разорио га.Тит Ливије, Од оснивања града (Ab Urbe Condita), књига I, поглавље 33. Латинска села Теленае и Фикана такође су била опљачкана и разорена.

Рат се затим усмерио на латински град Медулију. Град је имао јаку гарнизонску стражу и био је добро утврђен. Више битака се одиграло ван града, а Римљани су на крају изашли као победници. Краљ Анко се вратио у Рим са великом количином плена. Више Латина је доведено у Рим као грађани и насељено у подножју Авентинског брега, у близини Палатина, поред храма Мурције.

Краљ Анко Марције је укључио Јаникул у град, утврдивши га зидом и повезавши са градом дрвеним мостом преко Тибра,Једна или више претходних реченица садржи текст из публикације која је сада у јавном домену: Chisholm, Hugh, уредник . Енциклопедија Британика, том 1 (11. издање). Cambridge University Press, . Понс Сублицијус. Да би заштитио мост од напада непријатеља, краљ Анко је утврдио крај моста који је гледао ка Јаникулу. Краљ Анко је такође заузео Фидену како би проширио утицај Рима на другој страни Тибра. Са копнене стране града изградио је Фосу Квиритиум, одбрамбени ров. Он је такође изградио први римски затвор, Мамертински затвор.

Он је потом проширио римску територију, оснивајући луку Остију, успостављајући солане око луке,Једна или више претходних реченица садржи текст из публикације која је сада у јавном домену: Chisholm, Hugh, уредник . Енциклопедија Британика, том 1 (11. издање) и заузевши Силва Маезију, приобално шумовито подручје северно од Тибра, од Веја. Такође је проширио храм Јупитера Феретрија како би приказао ове територијалне успехе. Према реконструкцији Fasti Triumphales, краљ Анко Марције је прославио најмање један тријумф, над Сабињанима и Вејима.

Смрт и наследник мини|Новчић на коме су приказани Анкo Марције и Нума Помпилије један поред другог. Краљ Анко Марције је, према извештајима, умро природном смрћу након владавине од 24 године.Тит Ливије, Од оснивања града (Ab Urbe Condita), књига I. Иза себе је оставио два сина, од којих је један вероватно наследио престо. Члан Анковог двора, Луције Тарквиније Приск, обезбедио је да Анкови синови буду ван Рима, како би организовао изборе уз подршку римског народа и сам себи обезбедио победу.

Краља Анка Марција је наследио његов пријатељ Луције Тарквиније Приск, који је на крају убијен од стране Анкових синова.Тит Ливије, Од оснивања града (Ab Urbe Condita). Током Римске Републике и Царства, истакнуто племе Марција тврдило је да потиче од краља Анка Марција.

Референце

Литература

Категорија:Римски краљеви Категорија:Умрли 617. п. н. е.