Чарг—Штраусов синдром или алергијска грануломатоза је веома редак облик васкулитиса (запаљење крвних судова). Код болесника се јављају знакови васкулитиса на кожи и унутрашњим органима, а ови симптоми су често удружени са астмом и повећаним бројем еозинофилних гранулоцита у крви.Чарг-Штраусов синдром , Приступљено 30. 4. 2013.
Болест су први описали доктори Џејкоб Чарг и Лоте Штраус у једној њујоршкој болници 1951. године.-{Churg J, Strauss L (1951). "Allergic granulomatosis, allergic angiitis, and periarteritis nodosa". Am. J. Pathol. 27 (2): 277–301. }-
Етиологија Као и код других облика васкулитиса, Чарг—Штраусов синдром изазива већи број различитих фактора. Верује се да неки наследни фактори (гени), инфекција или други чиниоци из спољне средине могу довести до развоја обољења.
Клиничка слика Болест се јавља код старијих мушкараца, обично након дугогодишње астме. Присутни су висока температура, губитак телесне тежине након продромалне фазе са алергијском ринитисом (алергијска упала слузокоже носа). У другој фази болести се јављају еозинофилни инфилтрати плућног ткива, уз еозинофилију (повећање броја еозинофила у периферној крви) са сликом полиартеритиса (запаљење више зглобова), као и напади бронхијалне астме. Тада у клиничкој слици доминирају кожне лезије, уз појаву пурпуре (црвенило коже у виду тачкастих крварења или већих подлива), појава гастроинтестиналних крварења и бола у трбуху, конгестивна срчана инсуфицијенција услед нодуларног перикардитиса (обољења срчане марамице), ендотелијална фиброза и еозинофилни инфилтрати, као и знакови обољења бубрега услед фокалног некротизирајућег гломерулонефритиса (упала бубрежних гломерула). Код око 60% болесника се јављају промене на зглобовима, а може бити присутна моно- или полинеуропатија, патолошке промене у параназалним синусима и појава плућних инфилтрата.
Дијагноза Дијагноза се поставља на основу анамнезе, клиничке слике, лабораторијских налаза (повећање броја еозинофила и нивоа имуноглобулина Е), хистолошког налаза биоптичког узорка коже или плућа итд.
Лечење Током терапије се примењују гликокортикоиди, а по потреби и цитотоксични лекови. Осим тога, користе се медикаменти за сузбијање пропратних симптома: антихипертензиви (лекови против високог крвног притиска), кардиотоници (средства за ојачање срчаног мишића) и антибиотици.
Референце
Категорија:Аутоимуне болести Категорија:Плућне болести Категорија:Синдроми