Кулен Вакуф је насељено мјесто у граду Бихаћу, Унско-сански кантон, Федерација Босне и Херцеговине, БиХ. Удаљено је око 40 километара од Бихаћа према Босанском Петровцу. Смјештен на обалама ријеке Уне, Кулен Вакуф представља највеће и историјски најзначајније насеље унутар Националног парка Уна. Према попису становништва из 2013. године, у насељу је живјело 457 становника.

Стари називи и етимологија Простор данашњег Кулен Вакуфа био је насељен још у античко доба, када је кроз њега пролазио римски пут који је повезивао Задар са Панонијом, а из тог периода биљежи се назив Cleuna.

У османским службеним исправима из 18. вијека, мјесто се званично називало Џисри-Кебир (Džisr-i-kebir), што у преводу са турског језика значи Велики мост. Насеље је настало након што је по налогу султана Ахмеда I изграђена прва џамија на овом простору.

Касније, током 18. вијека, мјесто се незванично почиње писати и називати Паланка Махмут-паше Куленовића. Како је Махмут-паша Куленовић био вакиф (задужбинар) који је подигао бројне јавне објекте и оставио богат вакуф за уздржавање мјеста, појам Вакуф се устаљује у другој половини 18. вијека, да би у 19. вијеку насеље добило свој данашњи званични назив — Кулен Вакуф.

Географске специфичности Кулен Вакуф се налази у срцу Љуточке долине, око 42 километра југоисточно од Бихаћа. Лежи на надморској висини од 308 метара.

Главна географска и морфолошка специфичност самог градића јесте то што су га Османлије изградили на вјештачки створеном ријечном острву (ади) уз лијеву обалу Уне. Јужни рукавац који опасује мјесто прокопан је људском руком како би се појачао одбрамбени систем тврђаве, чинећи да ријека тече тик уз саме градске бедеме. Мјесто је са десном обалом било повезано великим, историјски покривеним мостом. У непосредној близини мјеста налазе се два доминантна узвишења са којих се контролисао ријечни пролаз — Островица на лијевој и Хавала на десној обали Уне.

Историјат Османски период Насеље као утврђени град настаје између 1703. и 1730. године, након Карловачког мира (1699), када су Османлије морале да утврде нову граничну линију према Млетачкој републици и Аустрији. По налогу босанског валије Халил-паше мјесто је проширено и оклопљено бедемима који су имали двије табије (куле) и двоја врата. Из београдске џебхане (складишта) тада је пребачено 10 топова за одбрану тврђаве. Кулен Вакуф је био сједиште истоимене капетаније од 1791. године (након напуштања Старе Островице) па све до укидања капетанија 1835. године, као и сједиште кадилука Новосел све до 1869. године. Након Аустроугарске окупације 1878. године, старе зидине су делом порушене, а велики пожар 1903. године готово је потпуно уништио тадашњу чаршију.

Период између два свјетска рата Кулен Вакуф се развија у живахно трговачко мјесто са развијеним занатством, великим бројем млинова на Уни и пиланом. Постаје сједиште испоставе Петровачког коттара (среза), локалне општине и жандармеријске станице. Између два свјетска рата на широј територији тадашње општине владао је релативно толерантан дух уз повремену економску и националну напетост.

Другi свјетскi рат На подручју Кулен Вакуфа тешко су страдала многа села. Усташе су из Штрпца, Кестеновца, Рушевића и Сеоца убиле 66 људи, из Калете 159, из Гечета и Палучака 39, из Рајиновца 84, из Острвице 37, из Орашца 35, из Кулен-Вакуфа 42. У том усташком покољу на подручју испоставе Кулен-Вакуф укупно је убијено 597 мушкараца, жена и деце, док је 37 одведено у Бихаћ и тамо убијено.

По подацима које је група муслимана из Бањалуке прикупила и упутила министрима муслиманима у Павелићевој влади, до половине септембра 1941. године на подручју Кулен-Вакуфа и у околини усташе су убиле 950 Срба (мушкараца, жена и деце).

Историјски статус општине Кулен Вакуф је у прошлости имао статус самосталне општине.

Током аустроугарске управе и у Краљевини Југославији, Кулен Вакуф је био општински центар унутар Петровачког сеоског котара (среза). Према историјским подацима, средином 1930-их година, општина Кулен Вакуф је обухватала широк појас околних села и бројала око 16.000 становника, у којој су Срби чинили апсолутну већину становништва.

Након Другог свјетског рата, током великих територијалних и административних реформи у СФРЈ (нарочито педесетих година 20. вијека), дошло је до укрупњивања локалних самоуправа. Тада је Општина Кулен Вакуф укинута, а њена територија је пребачена под управу Општине (данас Града) Бихаћ.

Становништво Националност 1991. 1981. 1971. Муслимани 770 (72,43%) 693 (67,74%) 819 (77,33%) Срби 182 (17,12%) 185 (18,08%) 214 (20,20%) Хрвати 3 (0,28%) 7 (0,68%) 6 (0,56%) Југословени 99 (9,31%) 135 (13,19%) 7 (0,66%) остали и непознато 9 (0,84%) 3 (0,29%) 13 (1,22%) Укупно 1.063 1.023 1.059

Етнички састав и кретање броја Срба Док је на ширем територијалном подручју старе предратне општине сркпско становништво чинило већину (у селима околине као што су Липа, Лохово, Мали Цвјетнић, Мартин Брод итд.), у самом градском језгру Кулен Вакуфа број Срба се од почетка службених статистичких праћења кретао у стабилном проценту од око 17% до 20% укупног становништва.

Након рата у Босни и Херцеговини (1992—1995) и великих миграција становништва, број Срба у самом Кулен Вакуфу је драстично опао, тако да је на попису из 2013. године забиљежено свега 5 становника српске националности.

Види још Град Бихаћ Унско-сански кантон Национални парк Уна Островица (Бихаћ)

Референце

Напомене

Крешевљаковић, Хамдија (1953). Стари босански градови, Наше старине I, Сарајево, стр. 7-44. Агенција за статистику Босне и Херцеговине (2019). Попис становништва, домаћинстава и станова у Босни и Херцеговини 2013 — Етничка/национална припадност, вјероисповијест, матерњи језик. Сарајево. Савезни завод за статистику СФРЈ (1991). Национални састав становништва по насељеним мјестима, СР Босна и Херцеговина. Хрватска енциклопедија, мрежно издање (2024). Кулен Вакуф, Лексикографски завод Мирослав Крлежа. Јавна установа Национални парк „Уна“ (2024). Службени историјски преглед насеља Љуточке долине — Кулен Вакуф. Књига: „Национални састав становништва — Резултати за Републику по општинама и насељеним мјестима 1991.“, статистички билтен бр. 234, Издање Државног завода за статистику Републике Босне и Херцеговине, Сарајево. интернет — извор, Попис по мјесним заједницама — https://web.archive.org/web/20131005002409/http://www.fzs.ba/Podaci/nacion%20po%20mjesnim.pdf

Спољашње везе

Мапе, аеродроми и временска ситуација локација (-{Fallingrain}-) Гугл сателитска мапа (-{Maplandia}-)

Категорија:Насељена мјеста у Федерацији Босне и Херцеговине Категорија:Википројект географија/Насеља у Босни и Херцеговини Категорија:Насељена места у Бихаћу