Кинеске заменице (познате као , ) су генерално мање бројније него у српском језику.

На пример, није постојала разлика између „он“, „она“ и „оно“ пре контакта са западном цивилизацијом, оне и даље имају исти изговор у говорном кинеском језику, са изузетком повратне личне заменице. Заменице остају исте без обзоира да ли су субјекат или објекат у реченици.

Неки почасни изрази су постојали и настављају да постоје у језику, али кинески нема нивое поштовања као јапански језик.

Личне заменице Постоји седам основних заменица у мандаринском кинеском језику: + личне заменице у мандаринском Лице Једнина Множина* Прво ја искључиво укључиво† ми ми Друго неформалано учтиво ви Значи „ти“, мушки, женски, и обраћене божанству, тим редом. ретко се користи у тајванском мандаринском и не постоји у стандардном кинеском у континенталној Кини.ти ти Треће мушки женски средњи мушки женски средњи он она Означава „оно [живо]“, „оно [неживо]“, „он или она [божанство]“, тим редом. За означавање Бога аврамске религије или класичне кинеске верске личности у писаном облику, се такође користи. се не користи у континенталној Кини.оно они оне 它们она * Слово да означи множину је ) () у традиционалном кинеском писму. † Користило се да означи ‘ти и ја’ (две особе) само; у свим осталим случајевима се користи . Овај облик се више не користи ван Пекинга (види доле).

Некад у кинеском језику није постојала разлика између различитих родова за замјенице у другом и трећем лицу, и у говорном језику они се нису разликовали.

Посебни знакови су створени у сусрету са западом и њихових родним замјеницама. (Није необично да изворни кинески говорници не разликују између „он“ и „она“ у страним језицима.) Покушаји да се уведе разговетни различити облик за ‘она’ () и ‘оно’ (), у првој половини 20. века били су неуспешни.

Разлика између и се не одражава увек у писању, али разлика између и се одражава. би требало да се користи за именице које се односе на животиње (уочите кључ , што значи Во) и за неживе предмете, али ова разлика је понекад нејасна. У упрошћеном кинеском писму, и су оба застарела.

Заменице за множину се стварају једноставним додатком (упрошћено) / (традиционално) на крај сваке заменице; тако, или би значило „ви“, „ми“ и „они“, тим редом.

Заменица се користи као формална верзија другом лицу, али нема женску варијанту, и не користи се у множини.

Заменице и се често користе у мандаринском кинеском да означавају „ја“. Оне су дијалекталног порекла, некада говорени у типичним сеоским срединама. Међутим, њихове употребе добијају популарност међу младим, нарочито у електронској комуникацији.

Постоји много више заменица у класичном кинеском језику и књижевним делима, укључујући () или () за „ви“, и () за „ја“ (види чланак кинески почасни изрази за више информација). Горенаведене заменице су најчешће у говору.

Присвојне заменице Да се назначи поседовање () је додат на крају заменице. У литератури или у неким дневним изразима (посебно оне о породици или концепата у непосредној близини власника) ово је често изостављено, нпр. (); је синоним за (, „моја мајка“). За старије генерације () је једнак савременом облику (), као у () „ваш отац.“ У књижевним стилу, () понекад се користи за „његов“ или „њен“, на пример: значи „његов отац“ или „њен отац“.

Повратна лична заменица Личне заменице у једнини (за људе) може се направити повратне додавањем (), „ја лично“.

Заменице у царским временима и само-преклињавања

На царским временима, заменица за „ја“ је често изостављена у уљудном говору или са неким које има већи друштвени положај. Заменица „ја“ је обично замењена са посебним заменицима која се ослује у одређеним ситуацијама. Примери укључују () у времену почетне кинеске историје и () након Ћин династије кад цар Кине говори са његовим субјектима. Када субјекти говоре са царом, они се обраћају са (), или „ваш службеник“. Врло је неуљудно и табу да се обраћају према цару као „ви“ или да се обраћају себи као „ја“.

У савременом времену, у пракси само-преклињање се још увек користи. У резумеима, реч (; буквално племенит) користи се за „ви“ и „ваше“, на пример, се односи на „ваше предузеће“. (; буквално ова особа) се користи кад се односи на себе.

Укључујуће и искључујуће заменице првог лица у множини У кинеском, за прво лице у множини обично постоје две врсте, укључујуће и искључујуће ‘ми’ (појам: инклузивна и ексклузивна заменица): — укључујуће (тј. „ти и ја“, „ми, укључујући и вас“) — искључујуће (тј. „ми, без тебе“).

Ова разлика се често не одржава међу многим говорницима изван регије Пекинга, тенденција је да се уопшти кориштење .

Види још Кинеска граматика Кинески језик

Напомене

Литература

Категорија:Кинески језик Категорија:Заменице по језицима Категорија:Кинеска граматика