Мазачо

Мазачо (),"Masaccio" (US) and рођен као Томазо ди сер Ђовани (; Сан Ђовани Валдарно, 21. децембар 1401. — Рим, 1428) уз Ђота важи за најзначајнијег италијанског сликара ране Ренесансе. Посебно је познат по својим реалистичним фрескама. Према Вазарију, Мазачо је био најбољи сликар своје генерације због своје вештине имитације природе, рекреације реалистичних фигура и покрета, као и убедљивог осећаја за тродимензионалност. ed. Gaetano Milanesi, Florence, 1906, II, 287–288. Он је користио актове и ранимирање у својим фигурама. Ово се ретко дешавало пре њега.Vasari, Giorgio, "The Lives of the Artists" Translated by Julia Conaway Bondanella and Peter Bondanella, Oxford World Classics.

Од око 1417. године Мазачо је живео у Фиренци, где се сликарству учио код Мазолина. Ту је добио надимак Мазачо, што значи Велики Томазо, да би се разликовао од учитеља (Мазолино значи Мали Томазо). Године 1422. постао је члан сликарског цеха. Научио је математичке принципе перспективе од архитекте Брунелескија, а од Донатела је преузео реалистично представљање људских фигура у простору. На њихов наговор је 1423. године боравио и учио у Риму.

Мазачо и Мазолино су 1425—28. осликали капелу Бранкачи у фирентинској цркви Санта Марија дел Кармине. Ту су представили живот апостола Петра. Ту се налазе сцене Светог Петра како исцељује болесне својом сенком, држи проповеди, васкрсава мртве и најпознатија фреска у капели - Порески новчић. Ова колосална дела је импресивно по својој експресивности, употреби перспективе и боје, тако да је служило као инспирација за генерације каснијих уметника, попут Микеланђела. Фреске које Мазачо није завршио због преране смрти, завршио је Филипино Липи.

Године 1426. израдио је полиптих за цркву Санта Марија дел Кармине у Пизи, а 1425. године насликао је знамениту фреску Свето тројство у цркви Санта Марија Новела у Фиренци. То је први пример употребе линеарне перспективе у сликарству и анатомски прецизног приказа људског тела.

Мазачо је умро у лето 1428. године са само 27 година живота. Након што је чуо за Мазачову смрт, Филипо Брунелески је изјавио: „Претрпели смо велики губитак.

У својим фрескама је употребом перспективе, боје, светлости и реалистичним приказом постигао до тада невиђене ефекте и створио нови сликарски језик. И поред своје ране смрти, Мазачова уметност је оставила снажан и трајан печат на уметност Ренесансе. Удаљио је италијанско сликарство од идеализма и декоративности готичке уметности, и приближио га природи и идејама хуманизма.

Рани живот

Мазачо је рођен у породици Ђовани ди Симоне Касај и Јакопа ди Мартиноцо у Кастел Сан Ђовани ди Алтура, сада Сан Ђовани Валдарно (данас део провинције Арецо, Тоскана).John T. Spike, Masaccio, New York: 1996, 21–64, and Diane Cole Ahl, The Cambridge Companion to Masaccio, Cambridge, 2002, 3–5. Његов отац је био нотар, а мајка кћерка гостионичара из Барберина ди Муђела, града неколико миља северно од Фиренце. Његово породично име, Касај, потиче од заната његовог деде по оцу Симона и ујака Лоренца, који су били столари (casse, дакле cassai). Мазачов отац је умро 1406. године, када му је било само пет година; касније те исте године рођен је његов брат, назван Ђовани (1406–1486) по њиховом оцу. Он је такође требало да постане сликар, са надимком ло Шегија што значи „ивер“.On Giovanni's career, see Luciano Bellosi and Margaret Haines, Lo Scheggia, Florence, 1999. Мона Јакопа се 1412. године удала за остарелог апотекара, Тедеска ди маестра Феа, који је већ имао неколико ћерки, од којих се једна касније удала за документованог сликара из Кастел Сан Ђованија, Мариото ди Кристофана (1393–1457).

Не постоје докази о Мазачовом уметничком образовању,Vasari (II, 295) implies that Masolino was Masaccio's teacher, but the earliest known work by Masaccio (the San Giovenale Triptych) is painted in a style so different from Masolino's approach that it is hard to tie the two together (Luciano Berti, 84–107. Scholars cannot agree on any teacher for the young artist, though several names (Mariotto di Cristofano, Bicci di Lorenzo, Niccolo di ser Lapo) have been put forward. Recently scholars have also suggested that he may have trained as a manuscript illuminator. Roberto Bellucci and Cecilia Frosinini, ed. Diane Cole Ahl, Cambridge, 2002, 105–122. међутим ренесансни сликари су традиционално започињали каријеру шегртовањем код познатог мајстора са око 12 година. Мазачо би вероватно морао да се пресели у Фиренцу да би стекао обуку, али његово присуство није документовано у граду све док се 7. јануара 1422. није придружио цеху сликара (Arte de' Medici e Speziali) као самостални мајстор, потписујући се као „Масус С. Јоханис Симонис пиктор попули С. Никола де Флоренција“.

Рани радови

Прва дела која се приписују Мазачу су триптих Сан Ђовенале (1422), који се сада налази у Мазачовом Музеју свете уметностиMuseum of Sacred Art in Cascia у Каши ди Ређело код Фиренце, и Богородица и дете са Светом Аном (Сант'Ана Метерза) (око 1424) у Уфизи.

thumb|Триптих Сан Ђовенале (1422) Олтарска слика Сан Ђовенале откривена је 1961. године у цркви Сан Ђовенале у Каши ди Ређело, веома близу Мазачијевог родног града. На централном панелу су приказана Богородица и дете са анђелима, Св. Вартоломеј и Влахо на левој табли, а Св. Јувенал (тј. Сан Ђовенале) и Ентони Абот у десном панелу. Слика је изгубила велики део свог првобитног оквира, и њена површина је јако изгребана. ed. Diane Cole Ahl, Cambridge, 2002, 124–126. Ипак, Мазачова брига да сугерише тродимензионалност кроз волуметријске фигуре и скраћене форме је очигледна и представља оживљавање Ђотовог приступа, а не наставак савремених трендова.

thumb|left|Масолино и Мазачо, Богородица и Дете са Светом Аном (око 1424), Уфици Други рад је можда била прва Мазачова сарадња са старијим и већ познатим уметником Масолином да Паникалом (1383/4 – око 1436). Околности сарадње двојице уметника су нејасне; пошто је Масолино био знатно старији, чини се вероватним да је под своје окриље довео Мазача, али је подела руку у Богородици и Детету са Светом Аном толико изражена да је тешко видети старијег уметника као контролну фигуру у овој комисији.-6 (1940) 145–191. Верује се да је Масолино насликао лик Свете Ане и анђела који држе почасни плашт иза ње, док је Мазачо насликао важнију Богородицу и Дете на њиховом престолу. Масолинове фигуре су деликатне, грациозне и помало равне, док су Мазачове чврсте и крупне.

Одабрани радови thumb|Богородица са псеудоарапским ореолом, од Масакија (1426). San Giovenale Triptych (1422) темпера на панелу, 108 x 153 cm, Каша ди Ређело Madonna with Child (1424) – темпера на панелу, 24 x 18 cm, Палацо Векио, Фиренца Virgin and Child with Saint Anne (1424–1425) – темпера на панелу, 175 x 103 cm, Уфици, Фиренца The Tribute Money (1424–1428) – фреска, 247 x 597 cm, Капела Бранкачи, Фиренца Holy Trinity (1425–1428) – фреска, 667 x 317 cm, Санта Марија Новела, Фиренца Portrait of a Young Man (1425) – дрво, Национална галерија уметности, Вашингтон Madonna with Child and Angel (1426) – уље на плочи, Национална Галерија, Лондон Crucifixion (c. 1426) – темпера на панелу, 83 x 63 cm, Музеј Каподимонте, Напуљ St. Paul (1426) – темпера на панелу, 51 x 30 cm, Национални музеј, Пиза St. Jerome and St. John the Baptist (c. 1426–1428) панел, 114 x 55 cm, Национална Галерија, Лондон Nativity (Berlin Tondo) (1427–1428) – темпера на дрвету, пречник 56 cm, Државни музеј Берлина, Берлин St Andrew – уље на плочи, 51 x 31 cm, Џ. Пол Гети Музеј, Лос Анђелес

Референце

Литература

Roberto Longhi, Divo Savelli, . . ed. Diane Cole Ahl, Cambridge, 2002 ed. Gaetano Milanesi, Florence, 1906, II, 292. Cf. Jill Dunkerton et al., . New Haven, pp. 248–251.

145 (2003) 14–21.

Cf. M. L. Testi Cristiani, , n . s. 8, lxv/13 (2002), pp. 51–66.

Lyrical Abstraction, Exhibition Catalogue, Whitney Museum of American Art, NYC, 1971. O'Connor, Francis V. Exhibition Catalogue, (New York, Museum of Modern Art, ) Pictures of Nothing: Abstract Art since Pollock (A.W. Mellon Lectures in the Fine Arts), Kirk Varnedoe, 2003 , 1985–2005, Hilton Kramer, 2006,

Спољашње везе Одабрана дела Биографија Фотографије пет фресака Masaccio: Life & Works Masaccio Biography and Photo Masaccio at Panopticon Virtual Art Gallery Metropolitan Museum of Art DVD about perspective and Masaccio Carl Brandon Strehlke, "Saints Paul and Peter, and Saints John the Evangelist and Martin of Tours by Masaccio (inv. 408, 409)" in , a Philadelphia Museum of Art free digital publication.

Категорија:Рођени 1401. Категорија:Умрли 1428. Категорија:Сликари ренесансе Категорија:Италијански сликари