Михаило Петровић (Влакча, Крагујевац, 14. јун 1884 — Барбалуши, Скадар, 7. март 1913) био је српски пилот са пилотском дозволом број 1. Први српски пилот који је изгубио живот на борбеном задатку. Припадао је првој групи од шест српских пилота школованих у Француској 1912. године.

Биографија Основну школу је завршио у свом селу. 1897. је уписао Војну занатску школу у Крагујевцу. 1902. је покушао да се упише у неку од војних академија у Санкт Петербургу у Русији. У томе није успео, па се 1903. вратио у Србију и пријавио се за подофицирску артиљеријску школу. После двогодишњег школовања 21-годишњи водник је 1905. распоређен у Гардијски артиљеријски пук у Нишу. Наредник је постао 1910. године у гарнизону Београд.

Када је српска војска 1912. године позвала добровољце да се пријаве за обуку за пилоте, међу њима је био наредник Михајло Петровић. После успешно положених испита као и медицинских прегледа послат је у једној од првих група у Француску на обуку за пилота.

мини|десно|200п|Михајло Петровић у току тренаже, Француска 1912.

У Француској је крајем маја пошао у Фарманову (-{Farman}-) пилотску школу у Етампу (-{Etamps}-). После двадесет дана обуке као први у групи извршио је свој први самостални лет. После успешног завршетка обуке 22 и 23. јуна 1912. успешно полаже завршне испите (месец дана пре осталих из групе) и тако постаје први српски пилот авиона са дипломом. Имао је међународну пилотску лиценцу ФАИ број 979 а српску број 1.'''

Први балкански рат је започео 8. октобра 1912. По повратку у земљу наредник пилот Михајло Петровић је распоређен на први војни аеродром у Нишу, на Трупалском пољу. 12 авиона - мешавина Блериоових моноплана и двокрилаца Хенри Фармана F-20 су састављени до краја децембра. Јануар 1913. је искоришћен за тренажне летове. Након краћег навикавања на свој авион Фарман ХФ-20, који је имао другачије летне караткеристике од авиона истог типа на којем је прошао обуку, наредник Михајло Петровић распоређен је у састав новооснованог Приморског аеропланског одреда чији је први борбени задатак био да пружа ваздушну подршку трупама које су опседале Скадар. мини|Михајло Петровић По доласку у рејон дејстава одред је био стациониран на привременом аеродрому у близини села Барбалуши. Након што су авиони склопљени, 7. марта су обављени и први летови који су прошли без проблема. После поручника Станковића, на ред је дошао и наредни Петровић који је узлетео у свом авиону типа Фарман. Петровић је направио круг изнад села Меглуши и Бушати, на висини од око 1.500 -{m}-. На прилазу аеродрому, угасио је мотор и почео са припремама за слетање. Међутим, у том тренутку његов авион је погодила снажна ваздушна струја због чега је авион нагло успорио, а затим се преврнуо. Наредник Петровић избачен је из авиона на висини од око 1.000 -{m}- и није преживео пад. У то време падобран није био стандардни део опреме пилота. Његов авион је тешко оштећен приликом удара у земљу.

Наредник Михајло Петровић сахрањен је 8. марта 1913. године у селу Барбалуши. По завршетку Балканских ратова, његови посмртни остаци пренети су на Цетиње и сахрањени уз највише војне почасти. На захтев породице, посмртни остаци наредника Петровића пренети су 1. октобра 1931. године у Београд на Ново гробљеСахрана посмртних остатака прве жртве наше авијације, Политика, 2. октобар 1931, , где и данас почива. Дана 20. марта 2013. обележено је 100 година од његове смрти одавањем поште и полагањем венаца.

„Јасеница“ Боривоја М. Дробњаковића о његовом пореклу каже: „Борићи (Раденковићи, Томићи, Петровићи, Јовановићи, Костићи, Алексијевићи, Симићи) 53 к. Слава: св. Врачеви. Доселио се прадед Радоје Грудоња са три сина: Јованом, Бором и Раденком од „Студенице - Сјенице“.https://www.poreklo.rs/2013/08/09/poreklo-prezimena-selo-vlak%C4%8Da-stragari-kragujevac/ Један од браће отишао у Божурњу од кога су Бранковићи (в. Божурњу).“ Брат Раденков, Боров и Јованов, Бранко, одселио се у место Божурња, а исти писац о потомцима истог је записао: „Бранковићи 4 к. Слава: св. Врачеви. Преселили се из Влакче од фамилије Борића.“https://www.poreklo.rs/2013/07/29/poreklo-prezimena-selo-bo%C5%BEurnja-topola/ Његов млађи брат био je Живан Петровић (1887—1969).„Витезови Карађорђеве звезде са мачевима“, Томислав С. Влаховић, (1988).

Референце

Литература

Микић, Сава Ј. (1933), Историја југословенског ваздухопловства. Београд: Штампарија Драг. Грегорић.

Спољашње везе Златомир Грујић: Српско ваздухопловство у Балканским ратовима (Радио Снага Народа - Званични јутјуб канал) Детаљније о Михајло Петровић (пилот) на страници

115 година од рођења првог школованог српског пилота Знамените личности Влакче - Михајло Петровић Кратка биографија са фотографијама (www.beogradskagroblja.rs) Пионир српске авијације добио свој дом („Вечерње новости”, 17. септембар 2018) Меморијал „Пилот Михаило Петровић” („Политика”, 19. април 2019) Прва сломљена крила српског ваздухопловства (Политика, Бранко Богдановић, 8. јун 2019)

Категорија:Рођени 1884. Категорија:Умрли 1913. Категорија:Страгарци Категорија:Српски пилоти Категорија:Личности балканских ратова Категорија:Сахрањени на Новом гробљу у Београду