Фејер (жупанија), () је једна од прекодунавских жупанија Мађарске, налази се у источном делу централне прекодунавске регије.
Жупанија лежи на обалама реке Дунав и скоро додирује источне делове језера Балатон. Своје границе дели са мађарским жупанијама Веспрем, Комаром-Естергом, Пешта, Бач-Кишкун, Толна и Шомођ. Површина жупаније је 4.358,76 -{km²}-. Седиште жупаније је град Секешфехервар.
Географија Географски жупанија Фејер је разнолика. Јужни део жупаније чини равница Алфелда (-{Mezőföld}-) док остали делови представљају брда Бакоњ, Вертеш и Гереча. Једно од омиљених излетишта језеро Веленце се такође налази у овој жупанији.
Историја Пре мађарски период Још пре доласка Мађара, ови простори су већ били насељени. Овде се налазила римска провинција Панонија са седиштем Горсијум (-{Gorsium}-) и неколико градова у близини данас постојећих, Анаматија (-{Annamatia}-), поред данашњег града Барач и Интерциса (-{Intercisa}-), на месту данашњег Дунаујвароша.
Током раног средњег века Авари и Хуни су живели у овим крајевима и још нешто од осталих номадских племена све до касног 9. века када су дошли Мађари у ове крајеве.
Од доласка Мађара до турских освајања Мађари су се досељавали у ове крајеве у два таласа, 895. и 900. године. Ови крајеви су због благе климе и питомине били седишта тадашњих мађарских принчева и племенских вођа. Град Фехервар (-{Fehérvár}-), данашњи Секешфехервар, је постао град од значаја од доласка на власт принца Гезе. Седиштем државне власти овај град је постао за време владавине Гезиног сина Светог Стефана када је и формирана нова мађарска хришћанска држава. Наредни мађарски краљеви су све до 16. века били крунисани и сахрањивани у овом граду.
Фејер под турском влашћу Жупанија Фејер је била под турском влашћу у периоду од 1543. до 1688. године. Велики број насеља је уништен и напуштен и број становника жупаније је драматично опао. После одласка турака, локална администрација се реорганизовала 1692. године. Секешфехервар је повратио статус града тек 1703. године.
Котари у жупанији Фејер У Фејер жупанији постоји 10 котара.
Јараши у Фејер жупанији са основним статистичким подацима(Територијална подела: 25. септембар 2007, област и број становника: 1. јануар 2007), Јараши у Мађарској:
мини|Седиште жупаније, Секешфехервар
Име котараСедиштеПовршина(km²)Број становника(1. јануар 2007)Број насељаАбајскиАба467,1624.0959АдоњскиАдоњ319,9624.6788БичкешкиБичке642,7138.98417ДунаујварошкиДунаујварош371,7373.7819ЕњиншкиЕњинг433,1121.4429ЕрчинскиЕрчи212,6723.2836ГардоњскиГардоњ265,1725.3219МоријскиМор417,5534.90613ШарбогардскиШарбогард561,2825.87810СекешфехерварошкиСекешфехервар667,14136.34318
Градови са општинском управом Секешфехервар -{Székesfehérvár}-, (101.755) (седиште) Дунаујварош -{Dunaújváros}-, (49.183)
Градови са статусом носиоца општине (Ред списка је направљен по опадајућем низу броја становника датог места, попис је из 2001. године, курзивним текстом су написана оригинална имена на мађарском језику), а у заградама је број становника. Мор -{Mór}-, (14.466) Шарбогард -{Sárbogárd}-, (13.146) Бичке -{Bicske}-, (11.430) Ерчи -{Ercsi}-, (8.563) Гардоњ -{Gárdony}-, (8.917) Ењинг -{Enying}-, (7.035) Полгарди -{Polgárdi}-, (6.840) Пустасаболч -{Pusztaszabolcs}-, (6.236) Мартонвашар -{Martonvásár}-, (5.650) Веленце -{Velence}-, (5.019) Бодајк -{Bodajk}-, (4.106) Адоњ -{Adony}-, (3.831)
Села
Аба -{Aba}-, Алап -{Alap}-, Алчутдобоз -{Alcsútdoboz}-, Алшосентиван -{Alsószentiván}-, Бакоњчерње -{Bakonycsernye}-, Бакоњкути -{Bakonykúti}-, Балинка -{Balinka}-, Барач -{Baracs}-, Барачка -{Baracska}-, Белоианис -{Beloiannisz}-, Бешње -{Besnyő}-, Бодајк -{Bodajk}-, Бодмер -{Bodmér}-, Цеце -{Cece}-,8px Чабди -{Csabdi}-, Чакберењ -{Csákberény}-, Чаквар -{Csákvár}-, Чокаке -{Csókakő}-, Чес -{Csősz}-, Чор -{Csór}-,
Дарусентмиклош -{Daruszentmiklós}-, Дег -{Dég}-, Елесалаш -{Előszállás}-,8px Етјек -{Etyek}-,8px Фехерварчурго -{Fehérvárcsurgó}-, Фелчут -{Felcsút}-, Филе -{Füle}-, Гант -{Gánt}-, Ђуро -{Gyúró}-, Хантош -{Hantos}-, Игар -{Igar}-, Искасентђерђ -{Iszkaszentgyörgy}-, Истимер -{Isztimér}-, Иванча -{Iváncsa}-, Јене -{Jenő}-, Кајасо -{Kajászó}-, Калоз -{Káloz}-, Каполнашњек -{Kápolnásnyék}-, Кинчешбања -{Kincsesbánya}-,
Кишапоштаг -{Kisapostag}-, Кишланг -{Kisláng}-, Кесархеђ -{Kőszárhegy}-, Кулч -{Kulcs}-, Лајошкомаром -{Lajoskomárom}-,8px Лепшењ -{Lepsény}-,8px Ловашберењ -{Lovasberény}-, Мађаралмаш -{Magyaralmás}-, Мањ -{Mány}-, Маћашдомб -{Mátyásdomb}-, Мезефалва -{Mezőfalva}-,8px Мезекомаром -{Mezőkomárom}-, Мезесентђерђ -{Mezőszentgyörgy}-, Мезесилаш -{Mezőszilas}-, Моха -{Moha}-, Надап -{Nadap}-, Надашдладањ -{Nádasdladány}-, Нађкарачоњ -{Nagykarácsony}-, Нађлок -{Nagylók}-,
Нађвелег -{Nagyveleg}-, Нађвењим -{Nagyvenyim}-, Обарок -{Óbarok}-, Пакозд -{Pákozd}-, Патка -{Pátka}-, Пазманд -{Pázmánd}-, Перката -{Perkáta}-,8px Пустасаболч -{Pusztaszabolcs}-, Пуставам -{Pusztavám}-, Рацалмаш -{Rácalmás}-, Рацкерестур -{Ráckeresztúr}-, Шарегреш -{Sáregres}-, Шаркерестеш -{Sárkeresztes}-, Шаркерестур -{Sárkeresztúr}-, Шаркеси -{Sárkeszi}-, Шарошд -{Sárosd}-,8px Шарсентагота -{Sárszentágota}-, Шарсентмихаљ -{Sárszentmihály}-, Шерегељеш -{Seregélyes}-,8px
Шопоња -{Soponya}-,8px Шеред -{Söréd}-, Шошкут -{Sóskút}-, Шукуро -{Sukoró}-, Сабадбатјан -{Szabadbattyán}-,8px Сабадеђхаза -{Szabadegyháza}-, Сабадхидвег -{Szabadhídvég}-, Сар -{Szár}-, Табајд -{Tabajd}-, Тац -{Tác}-, Тордаш -{Tordas}-, Ујбарок -{Újbarok}-, Урхида -{Úrhida}-, Вајта -{Vajta}-, Вал -{Vál}-, Вереб -{Vereb}-, Вертешача -{Vértesacsa}-, Вертешбоглар -{Vértesboglár}-, Замољ -{Zámoly}-, Зичиујфалу -{Zichyújfalu}-,
8px означене општине су „велика“ села.
Галерија
Референце
Спољашње везе Туристички водич
Ф Категорија:Жупаније Краљевине Мађарске