2. новембар (2.11.) је 306. дан године по грегоријанском календару (307. у преступној години). До краја године има још 59 дана.

Догађаји

1642 — Швеђани су у другој бици код Брајтенфелда, у Тридесетогодишњем рату, победили аустријске царске трупе под надвојводом Леополдом, који је изгубио најмање 10.000 људи. 1687 — У побуни јањичара у Цариграду, збачен је са власти турски султан Мухамед IV, а на престо је дошао његов млађи брат Сулејман II. 1721 — После ратова против Османског царства и Шведске, којима је учврстио Русију на Црном мору и Балтику, Петар Велики је проглашен царем целе Русије. 1785 — Лондонски произвођач кочија Лионел Лукин патентирао је први чамац за спасавање. 1841 — Револтирани британском окупацијом Кабула, Авганистанци су масакрирали 24 британска официра, што је изазвало Други авганистански рат. 1789 — У Француској је конфискована имовина католичке цркве, што је био први тежак ударац католичкој цркви у њеној историји. 1914 — Русија је објавиле рат Турској. 1917 — Британски министар иностраних послова Артур Џејмс Балфор објавио је Балфорову декларацију, о оснивању јеврејске државе у Палестини. 1920 — У САД је настала прва друштвена радио станица. 1930 — Хајле Селасије крунисан је за цара Етиопије. 1938 — Мађарска је анектирала јужну Словачку, прикључивши се распарчавању Чехословачке након потписивања Минхенског споразума у септембру. 1949 — За време конференције округлог стола призната је независност Индонезије. 1953 — Пакистански парламент је прогласио Исламску републику Пакистан. 1956 — Мађарска влада је одбацила чланство у Варшавском пакту и затражила помоћ Уједињених нација због напада совјетских трупа; СССР је ставио вето у Савету безбедности Уједињених нација на захтев западних сила да се размотри криза у Мађарској. 1963 — Председник Јужног Вијетнама Нго Дин Зјем је убијен у државном удару који је извела Армија Јужног Вијетнама. 1964 — У Саудијској Арабији је свргнут краљ Сауд, а за новог краља проглашен је принц Фејсал. 1978 — Двојица совјетских космонаута - Јуриј Романенко и Георгиј Гречко - вратила су се на Земљу са свемирске станице "Саљут 6" након 139 дана и 14 часова, што је био нови рекорд боравка у васиони. 1988 — На Интернету се по први пут у историји јавио вирус. 1994 — Више од 430 људи погинуло је у пожару после експлозије у великом складишту нафте близу једног села у јужном Египту. 1995 — Врховни суд Аргентине донео је одлуку о екстрадицији нацистичког официра Ериха Прибкеа Италији, где је оптужен за ратне злочине током Другог светског рата. 1998 — Ураган Мич, који је харао кроз Централну Америку седам дана, изазвао је огромна разарања, посебно у Хондурасу и Никарагви, а најмање 9.000 људи је погинуло. 1999 — Црна Гора је увела немачку марку као паралелну валуту уз југословенски динар. 2001 — После више од пола века, у школе у Србији поново је уведена веронаука. 2003 — Свештеник Кенон В. Џин Робинсон именован је за бискупа америчке Епископалне цркве, као први свештеник који је јавно признао да је хомосексуалац. 2004 — Џорџ В. Буш победио на изборима за председника САД против демократе Џона Керија. 2020 — У терористичким нападима у Бечу погинуло је пет особа, док је више од 17 њих рањено.

Рођења 1755 — Марија Антоанета, краљица Француске. (прем. 1793) 1766 — Јозеф Радецки, аустријски војсковођа. (прем. 1822) 1777 — Алојзи Фортунат Жулковски, пољски глумац, комичар и преводилац. (прем. 1858) 1815 — Џорџ Бул, енглески математичар и филозоф. (прем. 1864) 1838 — Никола Спасић, српски велетрговац, добротвор и велики задужбинар. (прем. 1916) 1850 — Славка Атанасијевић, српска пијанисткиња и композиторка. (прем. 1897) 1861 — Морис Блондел, француски филозоф. (прем. 1949) 1865 — Ворен Хардинг, амерички политичар, 29. председник САД. (прем. 1923) 1868 — Јокојама Таикан, јапански сликар. (прем. 1958) 1879 — Валери Славек, пољски политичар, премијер Пољске у три мандата. (прем. 1939) 1890 — Моа Мартинсон, шведска списатељица. (прем. 1964) 1891 — Милан Будимир, српски филолог. (прем. 1975) 1892 — Пал Абрахам, мађарски пијаниста, композитор и диригент. (прем. 1960) 1906 — Лукино Висконти, италијански редитељ и сценариста. (прем. 1976) 1910 — Богдан Чиплић, српски књижевник и преводилац. (прем. 1989) 1911 — Одисеас Елитис, грчки песник. (прем. 1996) 1913 — Берт Ланкастер, амерички глумац. (прем. 1994) 1917 — Ен Радерфорд, канадско-америчка глумица. (прем. 2012) 1928 — Владимир Беара, југословенски фудбалски голман и фудбалски тренер. (прем. 2014) 1929 — Ричард Е. Тејлор, канадски физичар, добитник Нобелове награде за физику (1990). (прем. 2018) 1931 — Звонко Марић, српски физичар и академик. (прем. 2006) 1932 — Мелвин Шварц, амерички физичар, добитник Нобелове награде за физику (1988). (прем. 2006) 1934 — Кен Роузвол, аустралијски тенисер. 1939 — Енрико Албертози, италијански фудбалски голман. 1941 — Јежи Осјатињски, пољски политичар. (прем. 2022) 1944 — Кит Емерсон, енглески музичар и композитор. (прем. 2016) 1945 — Теодор Атанацковић, српски научник, универзитетски професор и академик. 1946 — Ђузепе Синополи, италијански диригент и композитор. (прем. 2001) 1946 — Алан Џоунс, аустралијски аутомобилиста, возач Формуле 1. 1947 — Рајко Ђурђевић, српски драматург, новинар, публициста и политичар. (прем. 2022) 1950 — Љубомир Љубојевић, српски шахиста. 1951 — Буч Тејлор, амерички кошаркаш. 1963 — Драгољуб Брновић, црногорски фудбалер. 1964 — Предраг Савић, српски књижевник. 1965 — Наташа Мићић, српска политичарка и правница. 1966 — Дејвид Швимер, амерички глумац, редитељ и продуцент. 1974 — Нели, амерички музичар и глумац. 1976 — Тјери Омеје, француски рукометни голман. 1980 — Дијего Лугано, уругвајски фудбалер. 1981 — Кетрин Изабел, канадска глумица. 1981 — Татјана Тотмјанина, руска клизачица. 1982 — Предраг Прокић, српски бициклиста. 1984 — Анастасија Карпова, руска певачица. 1985 — Демаркус Нелсон, америчко-српски кошаркаш. 1986 — Тијана Сретковић, српска певачица. 1988 — Јулија Гергес, немачка тенисерка. 1989 — Стеван Јоветић, црногорски фудбалер. 1989 — Тибор Плајс, немачки кошаркаш. 1993 — Дражен Лубурић, српски одбојкаш. 2000 — Алфонсо Дејвис, канадски фудбалер. 2001 — Лазар Павловић, српски фудбалер. 2006 — Андреј Костић, српски кошаркаш.

Смрти 472 — Олибрије, западноримски цар. 1647 — Пајсије Јањевац, српски патријарх. (рођ. отприлике 1542) 1802 — Шарл Леклер, француски генерал. (рођ. 1772) 1887 — Алфред Домет, енглески песник, новозеландски политичар. (рођ. 1811) 1905 — Алберт фон Келикер, швајцарски анатомиста, историчар и ембриолог. (рођ. 1817) 1915 — Војислав Танкосић, мајор српске војске и четнички војвода. (рођ. 1880) 1923 — Стеван Алексић један од најзначајнијих српских сликара с почетка двадесетог века. (рођ. 1876) 1942 — Китахара Хакушу, јапански песник. (рођ. 1885) 1945 — Петар Драпшин, генерал (рођ. 1914) 1950 — Џорџ Бернард Шо, енглески драматург, критичар и публициста. (рођ. 1856) 1960 — Димитри Митропулос, грчки диригент. (рођ. 1896) 1963 — Нго Дин Зјем, председник Јужног Вијетнама. (рођ. 1901) 1966 — Петер Дебије, холандски физичар и хемичар, носилац Нобелове награде из 1936. године. (рођ. 1884) 1977 — Ханс Ерих Носак, немачки писац. (рођ. 1901) 2014 — Звонимир Балог, хрватски дечји књижевник. (рођ. 1932) 2004 — Мирослав Дерета, издавач. (рођ. 1948) 2014 — Вељко Кадијевић, генерал ЈНА. (рођ. 1925) 2015 — Петар Лаловић, српски филмски редитељ (рођ. 1932)

Празници и дани сећања Српска православна црква данас прославља Свети великомученик Артемије Антиохијски Свети праведни Артемије Веркољски Преподобни Герасим Нови; Римокатоличка црква слави - Задушнице