Регуларно писмо или стандардно писмо, или у кинеском језику каишу () и у јапанском каишо, и обично познат као стандардно регуларно (), је најновији стил кинеских калиграфија (који се појавио у Цао Веј династији око 200 н. е. и сазрео стилски око 7. века). Стил је најчешћи савремени спис у публикацијама (после не-калиграфског списа Сонг Ти). Такође је повремено позната као право писмо (, ) и стандардно писмо (, ).
Историја Стандардно писмо је створено између источне Хан и Цао Уеи династијеЋиу Шјигуи () 2000, стр. 143, и његов први познат господар је Џонг Јао (, , понекад се чита )Ћиу Шјигуи () 2000, стр. 142, који је живео у периоду источне Хан до Цао Веи, око 151-230 н. е. Он је био познат као „отац стандардног писма“, и његова позната дела укључују Шјуанши Биао (, ), Ђианђиџи Биао (, ), и Лиминг Биао (, ). Ћиу Шјигуи () (2000, стр. 143) описује писмо у Џонговој Шјуанши Биао као: „…јасно произлазећи из утробе раног полу-курзивног писма. Ако би неко писао уредно писање различитих раних полу-курзивног писма у више достојанствен начин и да би доследно користио технику пауза ( , кориштен за учвршћивање почетка или завршетка потеза) кад се завршавају водоравни потези, пракса која се појављује већ у раном полу-курзивном писму, и ако би даље користио десно-падајуће потезе са дебелим ногама, резултат би био стил калиграфије као што је “Шјуан ши биао” []“.
Међутим, осим неколико књижевника, врло мало људи су писали у овом писму у то време, већина је наставила писати у ново-чиновничком писму, или мешаном облику полу-курзивног и ново-чиновничког писма. Стандардно писмо није постало доминантно све до раних јужних и северних династија у 5. веку. Ово су били разне врсте стандардног писма која су настали из ново-чиновничког писма, као и из Џонг Јаовог стандардног писмаЋиу Шјигуи () 2000, стр. 146, и зове се „Веи регуларно“ ( веикаи). Дакле, стандардно писмо је имао порекло у раним полу-курзивним, као и ново-чиновничким писмима.
десно|200п|мини|Шенг Ђиао Шју од Чу Суилианга: калиграфија у стилу каишуа.
Писмо се сматра да је стилски сазрео за вријеме династије Танг, са најпознатијим и често имитираним калиграферима регуларног писма у том периоду: У раној Танг династији четири велика калиграфера (): Оујанг Шјун() Ју Шинан() Чу Суилианг() Шјуе Ђи () „Јан-Лиу“ (“”) Јан Џенђинг() Лиу Гонгћуан()
Врсте Регуларно писмо са знаковима са ширином (или дужином) веће од 5 -{cm}- (2 -{in}-) се обично сматра велико регуларно писмо, или дакаи (), а оно мање од 2 -{cm}- мало регуларно писмо, или шјиаокаи (). Они између се обично зову средње редовно писмо, или џонгкаи (). Или се упоређују у односу на оне око.
Почетници калиграфије често су препоручени да почну са Осам начела Јонг, за који су речени да садрже већину, ако не и све, основне принципе калиграфије редовног писма.
Истакнути артефакти са редовним писмом укључују: Записи Јао Бодуо скулптурања () током јужних и северних династија Плоча Гуангву генерала () током јужних и северних династија Плоча Лонгзанг храма () из Суи династије Надгробни споменик Суи Шјиаоци () из Суи династије Надгробни споменик Лепе Тонг () из Суи династије
Бопомофо који се користи за бележење текстова, иако нису прави кинески знакови, готово увек су написани у стилу редовног писма.
Референце
Литература
Ћиу Шјигуи (). -{Chinese Writing. Translation of 文字學概論 by Mattos and Norman. Early China Special Monograph Series No. 4. .}-
Категорија:Системи писања Категорија:Кинески језик Категорија:Кинеска калиграфија Категорија:Кинеска писма