Интерпункција је све у писаном језику осим слова или бројева, укључујући знакове интерпункције (наведено испод), размак речи и поравнавања. Интерпункцијски знакови су симболи који нису фонеме (звуци) језика или лексеме (речи и фразе), већ они симболи који служе за означавање структуре и организације писања, као и интонација и пауза којих треба да се придржава приликом (гласног) читања.
Историја Најраније писање није имало велика слова, размаке и знакове интерпункције. Ово није био проблем док је предмет био ограничен на малом опсегу тема (на пример, писање је у почетку било коришћено за бележење пословних преговарања). Са ширењем употребе писања на више апстрактне појмове било је потребно да се уведе неки начин за разрешавање појаве двосмислених значења. До 18. века, интерпункција је првенствено била помоћ за гласно читање, а после тога се развила као механизам осигурања да текст има смисла када се чита „у себи”.
Употреба Да би се говор верно пренео у писани текст, речи се одвајају белинама, а интонација реченице, смисаоно рашчлањивање, паузе међу деловима исказа и др. означавају се правописним знацима, тј. интерпункцијом. Интерпункција српског језика (и других јужнословенских језика, такође) у основи је логичка, што значи да употреба интерпункцијских знакова по правилу зависи од смисла. Писци у примени интерпункције неретко намерно одступају од прописане норме, желећи да тиме постигну додатне уметничке ефекте и допринесу стилистичкој уређености дела. У новијој поезији, на пример, по правилу интерпункција изостаје, а у модерној прози казивање је често испрекидано запетама или тачкама (са становишта норме такве реченице најчешће су непотпуне) и сл. Успешност оваквих поступака оцењују књижевна теорија и књижевна критика (есејистика), имајући пре свега у виду остварене уметничке ефекте. Неки од интерпункцијских знакова, уз више додатних и за поједине струке сасвим специфичних, могу да имају и друге функције — ужеправописну или помоћну (уп. нпр. скраћеничку тачку или употребу црте и цртице у писању удвојених парова (дублета) и полусложеница и сл.).
Интерпункцијски знакови Интерпункцијски знакови у српском језику су: тачка [.] упитник [?] узвичник [!] запета [,] тачка‐запета [;] двотачка [:] црта [—] цртица [‐] наводници [„ ”] заграде [( ), [ ]] остали правописни и помоћни знакови интерпункције
У следећој табели приказани су сви интерпункцијски знакови, помоћни знакови и други симболи који могу да се користе у писму у служби интерпункције.
+ ИНТЕРПУНКЦИЈСКИ ЗНАКОВИ ГЛАВНИ ИНТЕРПУНКЦИЈСКИ ЗНАКОВИ НАЗИВ ЗНАКА Глиф (интерпункцијски знак) Уникод кодна тачка (позиција)Сви знакови (комп. карактери, симболи) у Уникоду се у форми текста бележе/добијају коришћењем почетне -{U+}- нотације. Хексадецимални број након -{U+}- (било који четвероцифрен природан број укључујући и нулу (из -{N0}- скупа)) представља Уникод кодну тачку (позицију). -{HTML}- знаковна ентитетска референцаУ -{SGML}-, -{HTML}- и -{XML}- документима, логичке конструкције познате под именима знаковни подаци и атрибутске вредности се састоје од низа знакова (комп. карактери, симболи), где сваки знак може да се манифестује директно (представљати сам себе) или бити представљен низом других знакова, познатих под именом знаковна референца; разликују се две врсте знаковне референце: нумеричка (бројна) знаковна референца и знаковна ентитетска референца. Знаковна ентитетска референца представља садржај именоване ентитетске референце (нпр. синтакса у Дефиницији типа документа: -{<!ENTITY име ентитетске референце "вредност">}-). -{HTML}- / -{XML}- нумеричка знаковна референца -{ТеX}- (Metafont) -{Alt}- код (Microsoft Windows) -{OS X}- комбинација тастера-{Compose}- тастер-{Compose}- је тастер доступан на мањем броју компјутерских тастатура, те представља посебну врсту модификационог тастера, који се обично користи за слање сигнала компјутеру да корисник не жели да испише тзв. симбол првог реда, већ жели да користи комбинацију двају или више тастера, како би добио онај симбол који је другог или вишег реда. Compose је попут тастера -{Shift}-, -{Alt}- и -{Ctrl}-, који се налазе на већини тастатура.-{Vi IMproved}- диграф-{Vi IMproved}- (или скраћено: -{Vim}-) је уређивач текста који је написао Брам Муленар () и по први пут јавно објавио 1991. године. Базиран на идејама -{vi}- уређивача сличног системима Униx-а, -{Vim}- је дизајниран за коришћење и из интерфејса командне линије и као самосталне апликације у графичком корисничком интерфејсу. -{Vim}- је бесплатан софтвер отвореног кода, а објављен је под лиценцом која укључује неке хуманитарне мотое, потичући кориснике који уживају софтвер на разматрање идеја о донирању за дјецу у Уганди. Лиценца је компатибилна са ГНУ-овом општом јавном лиценцом.Мајкрософт ворд комбинација тастера тачка U+002E .. Alt+0046 AltNum 4Num 6 упитник U+003F ?? Alt+0063 AltNum 6Num 3 узвичник U+0021 !! Alt+0033 AltNum 3Num 3 запета U+002C ,, Alt+0044 AltNum 4Num 4 тачка‐запета U+003B ;; Alt+0059 AltNum 5Num 9 двотачка U+003A :: Alt+0058 AltNum 5Num 8 црта U+2014 — —— --- Alt+0151 ⌥ Opt⇧ Shift- Compose--- Ctrl+K-M AltNum 0Num 1Num 5Num 1Ctrl+Alt+Num - цртица U+2010 ‐‐ наводници U+201EU+201D „” „ ”„ ” Alt+0132Alt+0148 Alt AltNum 0 Num 0Num 1 Num 1Num 3 Num 4Num 2 Num 8 заграде U+0028U+0029U+005BU+005D ( )( )[ ][ ] Alt+0040Alt+0041Alt+0091Alt+0093 Alt AltNum 4 Num 4Num 0 Num 1Alt AltNum 9 Num 9Num 1 Num 3 ОСТАЛИ ПРАВОПИСНИ И ПОМОЋНИ ИНТЕРПУНКЦИЈСКИ ЗНАКОВИ НАЗИВ ЗНАКА Глиф (интерпункцијски знак) Уникод кодна тачка (позиција) -{HTML}- знаковна ентитетска референца -{HTML}- / -{XML}- нумеричка знаковна референца -{ТеX}- (Metafont) -{Alt}- код (Microsoft Windows) -{OS X}- комбинација тастера-{Compose}- тастер-{Vi IMproved}- диграфМајкрософт ворд комбинација тастера тротачка U+2026 … …… Alt+0133 AltNum 0Num 1Num 3Num 3 полунаводници U+2019 ’ ’’ Alt+0146 AltNum 0Num 1Num 4Num 6 апостроф U+2019 ’ ’’ Alt+0146 AltNum 0Num 1Num 4Num 6 коса црта U+002F // Alt+0047 AltNum 4Num 7 звездица U+002A ** Alt+0042 AltNum 4Num 2 ситна бројка постакценатска дужина U+0304 ̄̄ генитивна дужина U+0302 ̂̂ знакови за нагласке U+030FU+0300U+0311U+0301 ̏̏̀̀̑̑́́ знакови порекла U+003CU+003E <> <<>> Alt+0060Alt+0062 AltNum 6Num 0AltNum 6Num 2 једнакост U+003D == Alt+0061 AltNum 6Num 1 плус U+002B ++ Alt+0043 AltNum 4Num 3 минус U+2212 − −− Alt+2212 AltNum 2Num 2Num 1Num 2 знак множења U+00D7 × ×× Alt+0215 AltNum 2Num 1Num 5 знак дељења U+00D7 ÷ ÷÷ Alt+0215 AltNum 0Num 2Num 4Num 7Alt+Num 2+Num 4+Num 6 витичасте заграде U+007BU+007D { }{ } Alt+0123Alt+0125 Alt AltNum 1 Num 1Num 2 Num 2Num 3 Num 5 знак понављања U+201D ” ”” Alt+0148 AltNum 0Num 1Num 4Num 8 секција U+00A7 § §§ Alt+0167 AltNum 0Num 1Num 6Num 7 степен U+00B0 °° Alt+0176Alt+248 AltNum 0Num 1Num 7Num 6Alt+Num 2+Num 4+Num 8 ОСТАЛИ ИНТЕРПУНКЦИЈСКИ ЗНАКОВИ НАЗИВ ЗНАКА Глиф (интерпункцијски знак) Уникод кодна тачка (позиција) -{HTML}- знаковна ентитетска референца -{HTML}- / -{XML}- нумеричка знаковна референца -{ТеX}- (-{Metafont}-) -{Alt}- код (Microsoft Windows) -{OS X}- комбинација тастера-{Compose}- тастер-{Vi IMproved}- диграфМајкрософт ворд комбинација тастера два упитника U+2047 ⁇⁇ два узвичника U+203C ‼‼ упитник‐узвичник U+2048 ⁈⁈ узвичник‐упитник U+2049 ⁉⁉ обрнути упитник U+00BF ¿ ¿¿ обрнути узвичник U+00A1 ¡ ¡¡ цртица‐минус U+002D -- Alt+0045 AltNum 4Num 5 обрнута коса црта U+005C \\ Alt+0092 AltNum 9Num 2 амперсанд U+0026 & && Alt+0038 AltNum 3Num 8 ет‐знак U+0040 @@ Alt+0064 AltNum 6Num 4 пилкроу U+00B6 ¶ ¶¶ Alt+0182 AltNum 0Num 1Num 8Num 2 булет U+2022 • •• карета U+005E ^^ Alt+0094 AltNum 9Num 4 крстић U+2020U+2021 †‡ ††‡‡ тараба U+0023 ## Alt+0035 AltNum 3Num 5 нумеро U+2116 №№ проценат U+0025 %% Alt+0037 AltNum 3Num 7 промил U+2030 ‰ ‰‰ базна тачка U+2031 ‱‱ прим U+2032U+2033U+2034 ′″ ′′″″‴‴ тилда U+007E ~~ Alt+0126 AltNum 1Num 2Num 6 доња црта U+005F __ Alt+0095 AltNum 9Num 5 усправна црта U+007CU+2016U+00A6 ¦ ||‖‖¦¦ Alt+0124Alt+0166 AltNum 1Num 2Num 4AltNum 0Num 1Num 6Num 6 заштита ауторског права U+00A9 © ©© Alt+0169 AltNum 0Num 1Num 6Num 9 заштита ауторског права на тонски запис U+2117 ℗℗ Жиг — регистрована робна марка U+00AE ® ®® Alt+0174 AltNum 0Num 1Num 7Num 4 Жиг — заштићена сервисна марка U+2120 ℠℠ Жиг — заштићена робна марка U+2122 ™ ™™ астеризам U+2042 ⁂⁂ флеурон U+2767 ❧❧ индикатор U+261E ☞☞ интеробенг U+203D ‽‽ дијамант U+25CA ◊ ◊◊ знак референце U+203B ※※ повезница U+2040 ⁀⁀ размак U+0020    Alt+0032 AltNum 3Num 2 интерпункт U+00B7 ·· Знакови валута знак валута U+00A4 ¤ ¤¤ Alt+0164 AltNum 0Num 1Num 6Num 4 авганистански авгани U+060B ؋؋ аргентински аустрал U+20B3 ₳₳ тајландски бат U+0E3F ฿฿ гански седи U+20B5 ₵₵ цент U+00A2 ¢ ¢¢ костарикански колон U+20A1 ₡₡ бразилски крузеиро U+20A2 ₢₢ амерички долар U+0024 $$ Alt+0036 AltNum 3Num 6 вијетнамски донг U+20AB ₫₫ грчка драхма U+1017B 𐅻𐅻 јерменијска драхма U+058F ֏֏ европска валутна јединица U+20A0 ₠₠ евро U+20AC € €€ флорин U+0192 ƒ ƒƒ француски франак U+20A3 ₣₣ парагвајски гварани U+20B2 ₲₲ украјинска гривна U+20B4 ₴₴ лаоски кип U+20AD ₭₭ грузијски лари U+10DA ლლ лира U+20A4 ₤₤ турска лира U+20BA ₺₺ немачка марка U+2133 ℳℳ немачка рајх марка U+211BU+2133 ℛℛℳℳ мил U+20A5 ₥₥ азербејџански манат U+20BC ₼₼ нигеријска наира U+20A6 ₦₦ шпанска пезета U+20A7 ₧₧ филипински пезос U+20B1 ₱₱ пфенинг U+20B0 ₰₰ британска фунта U+00A3 £ £? камбоџански ријел U+17DB ៛៛ руска рубља U+20BD ₽₽ индијска рупија U+20B9 ₹₹ рупија U+20A8 ₨₨ сифрао \textdollaroldstyle спезмило U+20B7 ₷₷ израелски шекел U+20AA ₪₪ стари израелски шекел \textsheqeloldstyle бангладешка така U+09F3 ৳৳ казахстански тенге U+20B8 ₸₸ монголски тугрик U+20AE ₮₮ вон U+20A9 ₩₩ јен U+00A5 ¥ ¥¥
Разликовање и / или употреба неких од специфичних знакова Цртица ([‐]) је знак интерпункције који се, у ствари, веома ретко користи на електронским уређајима, због тога што се као замена користи црта‐минус ([-]). Главни разлог таквој употреби је то што се на стандардним тастатурама цртица заправо нигде не налази, већ је црта‐минус у употреби и цртице, и минуса, а понекад чак и црте.