锅 鍋  国 國 -{gwo}- 果 果 -{guoo}- 过 過 -{guoh}- Види ову табелу као слику (за прегледаче који не могу приказати кинеска слова)Четири тона за написани у словима (упрошћено налево, традиционално надесно) и Гвоји Ромадзи. Уочите разлике у правопису, приказане у црвеној, за сваки тон. Гвоји Ромадзи (),1937. године синологиста Трител је смислио њемачки превод: „“ (ДеФрансис: п. 4, забелешка 4). скраћено ГР, је систем за писање мандаринског језика у латиници. Систем је смислио Јуенжен Џао и развијен са групом лингвиста укључујући Џаоа и Лин Јутанга од 1925. до 1926. године. Џао је сам касније објавио утицајне радове о лингвистици користећи Гвоји Ромадзи. Осим тога мали број других уџбеника и речника у Гвоји Ромадзиху су објављени у Хонгконгу и иностранству од 1942. до 2000.

Гвоји Ромадзи је познатији од два система правописне латинизације који означавају четири тонова мандаринског путем различитих реда слова у слогу („тонски правопис“).Једина друга латинизација који користити тонски правопис слова у речи је поједностављени Вејд, измењен облик Вејд-Џајлса кији је смислио шведски лингвиста Олов Бертил Андерсон. Ови тонови су основни дио кинеског језика: за говорника кинеског језика они су важни део система речи, исто као што су самогласници на нашем језику. Тонови у кинеском језику омогућавају говорницима да разликују између иначе идентичних слогова–другим речима они су фонемски. Други системи латинизације означавају тонове са дијакритикама (нпр. пинјин: и ) или бројевима (Вејд-Џајлс: , итд.) Гвоји Ромадзи наводи иста четири тона као и У овим примерима (), са узлазним тоном значи „рак“, док () са силазним тоном значи „љубав“.. Овај правопис у речи, који прати специфична правила, означавају тонове док задржавају изговор слога . Зато што утврђава тон сваког слога по избору слова Гвоји Ромадзи може помоћи студентима да науче кинеске тонове–иако неки академици оспоравају ову тврдњу.„Резултати су јасно означили да Гвоји Ромадзи није довео до знатно већег тачности у производњу тона. Заправо, кориштење Гвоји Ромадзи је довело до нешто ниже стопе тачности тонске производње за матерне говорнике оба америчког енглеског и јапанског језика.“

Кина је 1928. године усвојила Гвоји Ромадзи као службену латинизацију. Гвоји Ромадзи је био кориштен да назначи изговор у речницима националног (мандаринског) језика. Заговорници су се надали да ће се једног дана успоставити као систем за писање реформисаног кинеског писма. Али упркос подршци малог броја тренираних лингвиста у Кини и иностранству, ГР се сусрео са јавном равнодушности, па чак и непријатељством због своје сложености. За детаљну причу о историјској позадини, види Још једна препрека спречавањем својег распрострањеног усвајања била је чињеница да се превише ослања на основу пекиншког дијалекта, у периоду којим је недостајала снажна централизована власт да спроводи његову употребу. На крају Гвоји Ромадзи је изгубио тло према пинјину и других каснијих система латинизације. Међутим, његов утицај је још увек очевидан, јер неколико принципа уведена од својих створитеља су били кориштени у латинизацијама који су да га следили. Редослед тонског правописа остаје у стандардном правопису имена кинеске покрајине Шенси (), који се не може разликовати од Шанси () када је писано у пинјину без дијакритика.

Историја мини|лево||Лин Јутанг, први који је предложио тонски правопис по реду слова Тонски правопис по реду слова, Гвоји Ромадзиова најуочљива особина, је била упрво предложена Јуенжен Џаоу од стране Лин Јутанг.За историјску позадину види (Поглавље 4 из ДеФренсис(1950)). До 1922. Џао је већ успоставио главна начела Гвоји Ромадзиу.ДеФрансис (1950): Поглавље 4, напомене 43 и 46. Детаљи система су развијени у 1925—1926, од стране групе пет лингвиста, предвођени за Џаом укључујући и Лин, под покровитељством Припремне комисије за уједињење Националног језика. 1928. године Гвоји Ромадзи је званично усвојен од стране владе.-{Kratochvíl(1968):169}- Гвоји Ромадзи је намењен да постоји уз Џујин фонетске симболе, отуда постоји алтернативно име за Гвоји Ромадзиа: „Други узорак националне абецеде.“ / / : види (1947):Табела -{X, lxxi.}- Оба система су била кориштена за означавање ревидираног стандардног изговора у ново службено издање: Вокабулар национални изговора за свакодневну употребу из 1932. / / : види Џао(1948):11. Дизајнери Гвоји Ромадзиа су имали веће амбиције: њихов циљ је био потпуна реформа писма, користећи Гвоји Ромадзиа као практичан систем писања.Џао(~1968) мини|десно|Џао Јуенжен, главни дизајнер Гвоји Ромадзија, као младић око 1916.

Током 1930-их година два кратка покушаја су била спровођена да се научи ГР жељезничким радницима и сељацима у покрајинима Хенан и Шандонг. Подршка за ГР, ограничена на мали број тренираних лингвиста и синологиста: „је бика одликована више за свој квалитет него количину.“ У овом периоду ГР се суочавао са све више непријатељства због своје сложености и тонски правопис по реду слова. Исто тако, синолог Бернхард Карлгрен је критиковао ГР за недостатак фонетске тегобе.„[ГР] се темељи на низ врло лоше фонетске лажи, и због тога ће бити врло тешко да се научи, те стога непрактичан.“ Карлгрен(1928):20 На крају, као што је супарнички (без-тонски) систем Латинхуа Синвендз, ГР није успео добити распрострањену подршку, првенствено због тога што „национални“ језик је био превише уско темељен на пекиншки дијалект: „једна довољно прецизна и јака језичка норма још није постала стварност у Кини.“

Једно преостало кориштење ГРа Систем латинизације се променио од стране владе Народне Републике Кине у 1958. на тренутни систем кориштен у земљи, и другим страним и међународним институцијама, као што су Уједињене нације, Конгресна библиотека, Међународна организација за стандардизацију, те се нашироко користи за учење мандаринског кинеског језика за стране студенте: ханју пинјин. У међувремену, у Републици Кини (Тајвану), ГР је преживео до 1970-их као помоћ за изговор у једнојезичним речницима.За причу о фонетизацији кинеског у Тајвану, види Чен(1999):189 али се званично замијенио у 1986. за модификован облик познат као Мандарински фонетски симболи 2. То је електронска верзија Чиунга(2001).

Опис

Напомена: У овом одељку реч „тон“ је скраћен као „Т“: тако Т1 значи тон 1 (први тон), итд. За помоћи читаоцима непознати са Гвоји Ромадзиом, пинјински еквиваленти су додати у заградама.

Основни облици (Тон 1) Важан иновација ГРа, касније усвојена од стране пинјина, је да користити различита безвучна/звучна парова сугласника латинице за заступање аспиратне и неаспиратне звуке у кинеском. На примјер и представљају и ( и у Вејду). Потенцијална збуњујућа функција ГРа је и да представљају две различите серије звука. Када су праћени са та слова одговарају на алвеоло-палаталне звуке (пинјиново: и ); иначе они одговарају на ретрофлексне звуке (пинјиново: и ). Читаоци упознати са пинјином морају платити посебну пажњу на овај правопис: на пример, Гвоји Ромадзиово и одговарају на пинјиново и тим редом.

Правопис Гвоји Ромадзиа има ове додатне особине: представља затворени предњи лабијализован сугласник писан или у многим случајевима једноставно у пинјину. Задњи представља алофоне (, и ): Гвоји Ромадзиово и подударају се са пинјиновим и тим редом. подудара се са пинјиновим ( одвојава се да назначи тон 2). Најважнија употреба је за ротички суфикс, као у = + , „мало“ (). Број врло честих морфема имају скраћеницу у ГРу. Најчешћи су: (), (), (), () и ().Ове и друге скраћенице су наведене у Џао-{(1968a):xxx.}-

Тонске модификације По подразумеваним вредностима, основни ГР правопис горе описан се користи за тон 1 слогове. Основни облик је тада модификован да покаже тонове 2, 3 и 4. То је извршено на један од три начина: Или самогласник се промени на неки други самогласник који има сличан звук ( на , на пример, или на ) Или слово је удвостручен Или тихо слово ( или ) се додаје након самогласника.

Кад год је то могуће сажет први начин се користити. Следећа правила палца покрива већину случајева.

Тон 1 (основни облик)

()

Тон 2: ; или додај sh, ()

Тон 3: ; или дупли самогласници

'-{sheue, choan, chaang, hae, bao}- ()

Тон 4: промени/удвостручи задње слово; или додај

-{shiueh, chuann, chanq, hay, baw}- ()

Неутрални тон: почни са тачком

-{perng.yeou, dih.fang}- ().

Изузетак Слогови са почетним сонантом () употребљавају основни облик за Т2 уместо Т1. У овим слоговима (ретки) Т1 је обележен са за друго слово. На пример је Т1 (), док је Т2 ().Примери: (Т1) ( ), ""; (Т2) ( ), "numb". Т3 и Т4 су регуларни: () и ().

Сложене речи Важан принцип Гвоји Ромадзиа је да слогови који стварају реч требају бити написани заједно. Ови изгледа према говорницима европских језика као очито, али у кинеском појам „реч“ није лако установљен. Основна јединица говора, популарно се мисли да је то један слог заступљен са знаком ( , ), који у већини случајева представља значајан слог или морфем,Џао зове тај карактер „социолошку реч“, јер је јединица који дечји вокабулар се мери, новинари су плаћени и телеграм се терети за плаћање. Џао(1968a): 136. мања јединица од „лингвистичке речи“. Знакови су писани и штампани без размака између речи, али у пракси већина кинеских речи се састојати од двосложних једињења, и била је Џаова храбра иновација у 1922. да прикаже то у ГР правопису да групише одговарајуће слогове заједно у речи.ДеФрансис (1950): Пог. 4, напомена 46. То је представљао радикални одступ од писања спојница у Вејд-Џајлсу као што је („Гвоји Ромадзи“ у Бејд-Џајлсу). Овај принцип приказан доле је био касније усвојен у пинјину.

Пример Ово је извод из Ј. Р. Џаовог говореног кинеског. Тема је научно-стручна ("Шта је синологија?"), али изглед колоквијалан. Тонске белешке су истакнути користећи исту шему боја како што је горе. Верзије у кинеским знаковима, пинјину и нашем језику су дане испод Гвоји Ромадзиовим текстовима.

-{"Hannshyue" de mingcheng duey Jonggwo yeou idean butzuenjinq de yihwey. Woomen tingshuo yeou "Yinnduhshyue", "Aijyishyue", "Hannshyue", erl meiyeou tingshuo yeou "Shilahshyue", "Luomaashyue", genq meiyeou tingshuo yeou "Inggwoshyue", "Meeigwoshyue". "Hannshyue" jeyg mingcheng wanchyuan beaushyh Ou-Meei shyuejee duey nahshie yiijing chernluen de guulao-gwojia de wenhuah de i-joong chingkann de tayduh.}-Извод из () од (). Џао-{(1968b): I,111}-

Гвоји Ромадзиови тон Тон 1 (прост облик: небележен) Тон 2 Тон 3 Тон 4

Упрошћено кинеско писмо:

Традиционално кинеско писмо:

Пинјин:

Превод: Израз „синологија“ носи лаган тон непоштовања према Кини. Један чује „индологоју“, „египтологију“ и „синологију“, али никада „грчкологију“ или „римологију“–а камоли „англологију“ или „америкологију.“ Израз „синологија“ сажева покровитељски однос европских и америчких научника према културама пропалим древним империјима.

Издања књига Јуенжен Џао је користио Гвоји Ромадзи у четири утицајна дела: Сажет речник говорног кинеског језика (у сарадњи са Лиен Шенг Јангом) (1947) Мандарински буквар (1948): Овај курс је оригинално кориштен у Специјализованом програму обуке војске у Харвард универзитетовој школи за прекоморске управе у 1943—1944. а касније и у цивилним курсевима.Џао (1948):-{v}-. Граматика говорног кинеског језика -{(1968a)}- Читање у уобичајеном кинеском језику -{(1968b)}- за разлику од матерног кинеског језика (, ) стил често читан од стране студената.

Читање у уобичајеном кинеском језику је написано „да би напредном студент говорног кинеског имао ствар за читање која се заправо може користити у свом говору.“Џао-{(1968b): I,iv}- Састоји се од три свеске кинеског текста са Гвоји Ромадзиовом латинизацијом. Оне садрже неке уживо снимљених дијалога: „Фрагменти аутобиографије,“ две драме и превод Луис Керолове „Алиса с оне стране огледала ()“. / .