Марија Аделсхајм-Поповић (; Кошице, 13. мај 1822 — Београд, 13. фебруар 1875) била је словачка и српска позоришна глумица.
Биографија Марија Аделсхајм-Поповић је пореклом из Словачке, из племићке породице Пецко. Као глумица дебитовала је у Пожуну (Братислави) 1846. године у једној немачкој позоришној дружини, променивши своје породично име Пецко у Аделсхајм, јер се њена породица противила њеној жељи да се посвети глуми. Извесно време била је чланица Карловог позоришта у Бечу одакле 1855. године, на позив Димитрија Деметра, прелази у Загреб у тек основано Хрватско народно казалиште.
У Загребу упознаје глумца Лазу Поповића, једног од синова свештеника Луке Поповића из Врањева, за кога се удаје 1863. године и са њим 1867. године одлази у Нови Сад, где у јесен 1868. године постаје чланица Српског народног позоришта. Овим браком Марија улази у чувену „уметничку династију” поп-Луке Поповића. У Новом Саду успешно игра две сезоне, до 26. септембра 1868. године као стална гошћа.
Од априла 1869. године неколико месеци игра у београдском Народном позоришту. Београђани су је на сцени гледали још 1862. године, приликом чувеног гостовања Мандровићеве дружине из Загреба. Загребачки глумци су тада, мада у невољи због турског бомбардовања Београда, били прихваћени са великим одушевљењем и као уметници и као браћа. На београдским позоришним листама Марија Аделсхајм појављивала се и као Гђа Вељковићка. Посебно је запажена била у улози Мејриме у истоименој драми Матије Бана.
Од јесени 1869. године гостује по јужнословенским крајевима са путујућом позоришном дружином свога мужа. У јесен 1874. године дружина се распада и Марија се, заједно са Лазом, враћа у Београд. Те зиме доживела је несрећу — пала је на поледици. Оперисана је али је, услед тешких повреда које је том приликом задобила, умрла на врхунцу стваралачког полета.
Марија Аделсхајм-Поповић била је врло даровита, образована, интелигентна и једна од најбољих глумица свога доба. У првом глумачком нараштају београдског Народног позоришта она се, уз Марију Јеленску, истицала лепим образовањем и смислом за педагошки рад, што је нарочито користило младим глумцима. Пера Добриновић је увек истицао да за свој нагли глумачки успон може да захвали управо њој.
Улоге Са подједнаком уверљивошћу и спонтаношћу у каријери је остварила низ значајних улога: Софија (Јуран и Софија, Иван Кукуљевић Сакцински), Мејрима (Мејрима, Матија Бан), Ружица (Ослобођење Бошњака, М. Бан), Дебора (Дебора, Саломон Херман фон Мозентал), Маца (Граничари, Јосип Фрајденрајх), Црна краљица (Црна краљица, Ј. Фрајденрајх) Јелисавета (Марија Стјуарт, Фридрих Шилер), Марија (Марија Тјудор, Виктор Иго), Мати (Крштено писмо, Аугуст Вилхелм Ифланд), Херцогиња (Чаша воде, Ежен Скриб), Фадета (Цврчак, Шарлота Бирх-Пфајфер), Софија (Два наредника, А. Мејлар и Б. Добињи), Марта (Балканска царица, Никола I Петровић Његош), Лепосава (Звонимир, Јован Суботић), Јелисавета (Јелисавета, кнегиња црногорска, Ђура Јакшић), Јелисавета (Гроф Есекс, Хајнрих Лаубе) и др.
Напомене
Види још Глумачка династија Поповић
Референце
Литература
Спољашње везе
Категорија:Рођени 1822. Категорија:Умрли 1875. Категорија:Словачке позоришне глумице Категорија:Немачки глумци Категорија:Хрватски глумци Категорија:Српске позоришне глумице Категорија:Словаци у Србији Категорија:Српско народно позориште Категорија:Глумци Народног позоришта у Београду Категорија:Глумачка династија Поповић