мини|десно|200п|положај екорегиона у Европи Балканске мешовите шуме су екорегион у оквиру палеарктичког биома умерених широколисних и мешовитих шума. Распрострањене су од Подриња на западу до обала Црног мора на истоку, и од обода Панонске низије и падина Карпата на северу до Егејског и Мраморног мора на југуWorld Wildlife Fund. 2001. Balkan mixed forests (PA0404). На великим надморским висинама на планинама у овом подручју заступљен је екорегион родопских планинских мешовитих шума. Фитогеографски, овај екорегион обухвата делове Средњоевропске, Илирске и Еуксинске флористичке провинције Холарктичког царстваTakhtajan A., Crovello Th.J. and Cronquist A. 1986. Floristic Regions of the World., односно делове средњоевропског и субмедитеранског флористичког регионаFrey W., Lösch R. 2004. Lehrbuch der Geobotanik. Pflanze und Vegetation in Raum und Zeit. 2. Auflage. Spektrum Akademischer Verlag: München. Укупна површина обухваћена овим екорегионом је око 224 400 -{km}-². Екорегион балканских мешовитих шума сматра се веома угроженим.

мини|200п|десно|мешовита шума на Старој планини Карактеристике Клима у екорегиону балканских мешовитих шума се описује као умерено континентална: од Кепенове влажне суптропске (-{Cfa}-) до влажне континенталне са топлим летима (-{Dfb}-). Најмању годишњу количину падавина добијају нижи делови екорегиона, око 450-650 -{mm}- воденог талога. Падавине су најобилније током пролећног (мај-јун) и јесењег максимума (октобар-новембар). Лета су на овим надморским висинама сушна. Са порастом надморске висине, смањују се јачина и дужина летњег периода суше до њеног потпуног одсуства.

Најзаступљеније су шуме које граде листопадне врсте храстова (сладун, цер, медунац), мешане шуме са грабом, као и букове шуме, или мешане шуме букве и четинара (јела, смрча). Шуме су углавном отвореног склопа на нижим надморским висинама, са довољно размакнутим стаблима да омогуће развијање нижих спратова (жбунови, приземне зељате биљке и маховине).

Историја флоре и фауне балканских мешовитих шума

Плиоценска шумско-степска вегетација и фауна Балкана је током серије глацијација и интерглацијација значајно осиромашена и измењена. Током првих интерглацијација на територији екорегиона балканских мешовитих шума присутан је полтавски тип флоре, а од животиња присутни су сабљозуби тигар, степски мамут, носорог и поједина шупљорога говеда (-{Bovidae}-). Током Рис-Вирм интерглацијације у фауни се већ проналазе тургајске и савремене врсте биљака, као и савремене врсте животиња, попут лисице, вука и дивље свиње. Вирмска глацијација се карактерише ширењем бореалних шума (граде их смрча, бреза, бели бор) и животињама попут мамута, пећинског лава и пећинске хијене.

Диверзитет и угрожене врсте

Екорегион балканских мешовитих шума сматра се веома богатим врстама, са великим биодиверзитетом фауне гмизаваца. Поједине врсте које насељавају овај екорегион угрожене су: скоро угрожене врсте (NT) — мрмољак (-{Triturus dobrogicus}-), слепи мишеви (-{Barbastella barbastellus, Miniopterus schreibersii, Myotis bechsteinii, Myotis dasycneme, Rhinolophus euryale}-), птице (смрдиврана -{Coracias garrulus}-, риђа луња -{Milvus milvus}-, сива ветрушка -{Falco vespertinus}-), мрав -{Formica aquilonia}-, рањиве врсте (VU) — орао крсташ (-{Aquila heliaca}-)

Балканске мешовите шуме у Србији

За читаво подручје екорегиона балканских мешовитих шума у Србији карактеристична вегетација је шумска заједница сладуна и цера (-{Quercetum frainetto-cerris}-). Ова заједница, прилагођена ксеротермним условима климе, има климазонални карактер и сматра се климаксном за брдско подручје СрбијеЈанковић М. М. 1984. Вегетација СР Србије Општи део. Београд: САНУ.. Иако је шумска заједница зонална, у појединим специфичним локалним условима развијају се климаксне жбунасте заједнице (попут шибљака у Источној Србији). Већина жбунастих заједница (шикаре), међутим, резултат је крчења шума. У оквиру овог екорегиона присутне су и азонална вегетација (попут плавних ливада у речним долинама), интразонална вегетација (попут сфагнумских тресава) и екстразонална вегетација (степски фрагменти у појединим клисурама).

Јанковић (1984) описује два типа вертикалног распрострањења вегетације у оквиру овог региона: средњоевропско-балкански тип висинског распрострањења вегетације, присутан на појединим планинама у западној Србији (Илирска фитогеографска провинција), карактерише се буковим шумама (-{Fagetum subalpinum}-) у горњем шумском појасу, и клековином букве на горњој шумској граници; бореално-континентални балкански тип висинског распрострањења вегетације, присутан на већини планина у оквиру овог екорегиона, где горњи шумски појас и горњу шумску границу образују смрчеве шуме (-{Piceetum excelsae}-).

Референце

Категорија:Екорегиони у Србији Категорија:Екорегиони у Црној Гори