Захтеви за страницама 3 2 1 0 3 2 4 3 2 1 0 4 Најновија страница 3 2 1 0 3 2 4 4 4 1 0 0 3 2 1 0 3 2 2 2 4 1 1 Најстарија страница 3 2 1 0 3 3 3 2 4 4 Захтеви за страницама 3 2 1 0 3 2 4 3 2 1 0 4 Најновија страница 3 2 1 0 0 0 4 3 2 1 0 4 3 2 1 1 1 0 4 3 2 1 0 3 2 2 2 1 0 4 3 2 1 Најстарија страница 3 3 3 2 1 0 4 3 2 Пример Беладијеве аномалије. Користећи три странична оквира, дешава се 9 страничних грешака. Повећање на четири странична оквира резултује са 10 страничних грешака. Страничне грешке су означне црвено. На пољу складиштења података у рачунарским системима, Беладијева аномалија (позната и као -{FIFO}- аномалија) доказује да је могуће да постоји више страничних грешака када се повећа број страничних оквира при употреби -{FIFO}- метода за замену страница. Ласло Белади је ово показао 1969. године.
Код стандардног управљања рачунарском меморијом, подаци се смештају у блокове одређене величине и сваки такав блок назива се страница. Централни процесор може да учита само ограничени број страница у неком тренутку и потребан му је оквир за сваку страницу коју може да учита. Странична грешка се дешава када страница није пронађена и тада ју је потребно довући са диска у меморију.
Када се деси странична грешка и сви оквири су у употреби, један од њих се мора избацити како би се направило место за нову страницу. Један прост алгоритам је -{FIFO}-, по коме ће бити избачена она страница која је била у оквирима најдуже. Док није била доказана Беладијева аномалија, овај алгоритам се сматрао за прихватљивим.
Литература
Беладијев рад из 1969: -{An anomaly in space-time characteristics of certain programs running in a paging machine}-
Категорија:Управљање меморијом