мини|Бог Ра Египатска религија је појам који се односи на религију старовековног Египта. Ова религија се јако разликује од свих других религија и то не само формом и начином на који је реаговала на околне утицаје и свој властити развој. Египћани су поштовали као богове животиње или фантастичне животиње које су биле смесе животиња и људи. Овакав аспект је пренеражавао старе Грке, али је из историје познато доста оваквих примера па ипак је несхватљив њихов поглед на свет и начин изражавања поштовања према боговима. Различитост, развијена симболика и непрегледна митологија као и религиозна филозофија води многе енигматске научнике као присталице теорија спајаних са феноменом НЛО и мистика који траже корене ових идеја и мисли управо у овој религији. На пример по Ериху Деникену и часопису Енигма ове хибридне личности збиља су постојали и биле су створене генетичком модулацијом коју је спроводила нека не тако јако мимоземаљска непозната напредна цивилизација слично као што би то могло да спроведе људство данашње цивилизације.

Египатска митологија и религија је јако компликована, фигурира у њој јако много богова који су имали исту или јако велику функцију прикладну томе добу. Уобичајено је да су неколико богова претендовали на место најстаријих и највишег бога. Ово су свештеници Египта на разне начине доказивали и узајамно припајали логику у несагласне теорије. Египатски свештеници се овим нису бавили јер је њихово поимање времена дијаметрално различито од нашега поимања времена, на пример две појаве су могле да настану у исто време, а да не буду исто старе. Њих нису занимале ни ствари као да је неко могао да роди сам себе или да је потомак могао да буде старији од родитеља.

Даљим проблемом који компликује оријентацију у овој религији је велики број регионалних богова и излагања и честе назнаке митологија. Регионални може да значи разлике у разним храмовима. Укупно је познато преко три хиљаде различитих египатских богова, и то није комплетна листа њихових божанстава.

Посебност је нарочито стриктно одвојен свет богова од света људи и једини елеменат везе између ова два света је египатски краљ који је био живећи бог. Са овим карактеристикама ова два одвојена света се може сусрести као са великом реткошћу и код сваке религије налазимо барем некакве везе које имају значај за ова два света.

Историјски развој мини|Књига мртвих један од извора из религије Египта Иако је египатска религија уопштено сматрана као строга и непроменљива није истина да се није развијала, само се може утврдити да се овај развој вршио спорије него је то уобичајено, тачније да је пролазио извесним етапама и религија се тако развијала у скоковима.

Првобитни развој египатске религије је стављан у раздобље у пет миленијума п. н. е. када се на територији Египта јављају тотемистичка божанства у животињским или биљним ликовима. Ове представе су у четвртом миленијуму прерасли и начине поштовања богиње мати. Може се говорити о томе да је ово једна од типичних појава за млађе камено доба. На прелому четвртог и трећег миленијума п. н. е. дошло је до персонификације богова и са тим у споју персонификације природних сила и посебност је у томе што да се у ово доба краљ сматрао богом и био је у ствари сматран за инкарнацију бога Хора. У старом Египту у време Старог краљевства (најчешће датирано 2650. п. н. е. до 2189. п. н. е.) створене су теолошке основе школе чији утицаји се јављају све до позног доба ове религије. У овој фази египатске религије или боље речено у овој вери могу се наслутити неколико узајамно тешко састављаних токова религије. Ови токови су временом стопљени у један ток као целину. Поједини токови су били релативно конзистентни и имали су јединствену основу али са различитим излагањима важности појединих божанстава и принципа. Стварањем јединствене религије настала је тешко схватљива и узајамно противречна целина. Спој ових делова није никада био савршен што је довело до тога да је сваки владар преферирао одређена божанства, и тиме су настајали комбиновани богови (као нпр. Амон-Ра) а њихова функција није морала да буде ни слична, а неки богови су били стопљени са другим. Ове комбинације нису морале да буду од двају божанстава и сасвим је био могућ и састав од три или више богова.

Ова раширеност религије је била обично дата локално, а када се позиција богова утврдила у времену могло се у другој регији пронаћи створитељи који су били сматрани за другоразредне чланове египатског пантеона. Пример може да послужи силазак са највишег трона бога Амона у највише кругове богова који се овако побољшао када је Весет његов центар култа постао уједно и центар Египта. Нарочито је то помогло и истеривања Хикса које је направио управо фараон из Весета који су то доказали уз помоћ Амоновом и управо од 18. династије је фараон сматран за Амоновог сина иако је од 5. династије постало део краљевске титулаторије фраза Син Реов.

После распада Старог краљевства, почео је период најдинамичнијег развоја ове религије, практично у току сто педесет година променио се поглед на мртве и учврстио се култ Озириса чиме је дошло до битних промена у питањима шта се дешава после смрти, настала је мисао о суду и учење о души. Ово учење је стало са почетком Средњег краљевства (пре 2040. п. н. е.) за време чијег се трајања у целом Египту ништа није догодило. За ово доба се усталио култ Озириса који је разрађен у систем. Поједини центри су боље разрадили своје религиозне погледе.

После распада Средњег краљевства (1658. п. н. е.) је у Египат дошао већи број богова из Сирије и њихов се утицај осећао све до укидања Новог краљевства (1070. године п. н. е.). После укидања Новог краљевства се развио култ спојен са животињама и биљкама. Животиње и биљке нису само сматрани за појаве богова већ су саме постале боговима. Грубо у 6. веку п. н. е. је дошло до значајног пробоја магије која је постала популарна међу простим људима. У погледу магије њу су могли да врше не само богови већ и особе које су је студирале.

После године 332. п. н. е. дошло је делимично до хелинизације Египта и религија је добила помешани карактер и овај тренд је трајао и после године 30. п. н. е. када је Египат постао део старог Римског царства. Процес хеленизације је био најјачи на северу земље и у правцу југа је бивао све слабијег интензитета. У равни религије се ова хеленизација јавља као појава бога Сераписа који се појављује као спајање грчког бога Зевса и египатског Озириса.

Ова религија је нестала практично са појавом хришћанства које је остало сачувано у посебној врсти коптског хришћанства све до данас. У овој вези треба да се напомене да је египатско хришћанство настало без отпора дотадашње религије и вере и то се објашњава да је дошло до засићења дотадашњом религијом у Египту и као такво није могла да понуди алтернативу за хришћанство као и да се у овој религији препознате чињенице које су личиле на дотадашњу религију у Египту. Хришћанство пак није имало слиних приступа ка домаћим религијама али је последњи храм затворен неочекивано касно и тек у средњем веку 535. године те и ако се после тога у домовима могло сачујати неколико година пад араба 636. године није се срео са никаквим остацима египатске религије на овом тлу.

Митологија у старом Египту Митологија у старом Египту била је скупа са култом старовековних египатских богова одређујућим елементом египатске религије. Односи се на велики број често веома различитих контрадикторних и самосталних сложеница. Важним делом египатске митологије су били митови о краљевској идеологији којих је циљем представити фараона као биће које спада у свет богова. Иако су митске представе присутне од најстаријег доба и у реду случајева могу се констатовати њихови правековни корени и указивати на њих али је њихова усаглашеност постигнута само у доба краја Старог краљевства или чак у Средњем краљевству да би уцељене форме митова настајале тек у Новом краљевству. Главни бог је био бог Ра после Амон- Ра и био је то владар дана и ноћи.

Главни религиозни токови Деветоро из Хелиополиса (енеада), главни бог је био Атум Осморо из Хермополиса главни бог је био бог Ра Тројица Хнум-Сатет-Анукет из Елефантина главни бог је био Хнум Тебска тројка Амун-Мут-Хонс главни бог Амон тројка из Мемфиса Птах-Секхмет-Нефертем, главни бог је био Птах. Ова тројка носи неке црте монотеизма Озирисов мит и тројица Озирисев-Изида-Хор- која је значајна религија за цео Египат

Амарнско (монотеистичко) доба

мини|Статуа у Амарни Ту иде о кратко раздобље старовековног Египта, када је био систем богова замењен моделом једног бога. Ова реформа се није дуго одржала и друштво се вратило ка старим традицијама.

Ово раздобље је тесно спојено са владарем Аменхотепом IV који је створио ову реформу и она је постојала само током његове владавине и он забрањује Амонов култ за касније и култове свих осталих богова. Једини дозвољени култ је бога Атона. Овај култ је постојао и пре али је био мало познато божанство и на свом значају је добио само за време владавине Аменхотепа IV.

Фараон је сам себи променио име у Ахатон и изградио је свом богу нови град који није заражен старим боговима који је назвао Ахетатон (Атонов хоризонт) и из којег је све до краја свога живота владао. Овај град је у садашњости означаван на основу два села у близини ка Тел ел-Амарна или само Амарна на основу којег је ово раздобље добило своје име (називано кадгод и ахатонско или атонско и слично.

Аменхотеп IV на крају умире и после његове смрти 16 или 17 –тих година његове владавине и до данас није јасно да ли је умро природно или је одстрањен после његове смрти је наступио Сманхакаре који је неколико година са њим био заједнички владар. Наравно владао је кратко и до данас се не зна ко је он у ствари био (син са харемском супругом или син верног дворанина а највероватније је то била сама Нефертити и то се сматра као најуваженија могућност). Ни за њу није јасно дали је умрла природним путем или је била насилно усмрћена.

После њега наступа Тутанхатон који је даље прекорачавао линију претходника Сменхакареа али се после три године преселио из Ахетатона натраг у Весет и променио је своје име на Тутанхамон (Жива слика Амонова). Током своје владавине он мења религију на рачун старе традиције. Тутанкамон је умро после девет година владавине за неразјашњених околности.

За владавине Тутанкамоновог наследника Аја II и Харемхеба наставила се рестаурација предреволуционарних односа и на крају долази до ликвидација натписа који садрже Ахнатоново или Атоново име. За време Рамзеса И првог владара 19. династије нису остели такорећи никакви трагови.

Може се спекулисати колико је било Аменхотепово иступање око Амону и његовим кнежевима мотивисано моћнички (У то доба амонови кнезови су имали велику моћ о коју им је Ахнатон одузео) а колико религиозно. Сигурно је само да је реформа била јако радикална и у својим последицама неуспешна. Ово доба је ипак на целокупно египатску културу и на сам Египат као такав имало је јако велики утицај који је био приметан кроз значајни део генерација о брисању овог доба из историје Египта.

Утицаји Најјачим елементом у египатској митологији је прединастички утицај природних религија и у јако позној верзији египатске религије може се разликовати првобитни елементи који потичу од земљорадничке или пак ловачким начоном оријентисаних племена. Ту може да се разликују неолитске културе Меримбда Бени Салама, која према неким истраживачима даје основу египатском начину сахрањивања. Већ непосредни утицај на египатске богове имала је бадаријска култура која је утицала углавном на богиње египатског пантеона. Даљим сломом који је отицао на египатски поглед на религију био је упад Хикса (17. век п. н. е.) и њихов долазак је донео разне богове и друге ствари (нпр. оружје) које су утицали на даљи развој Египта.