Изидор Папо Исо (Љубушки, 13. децембар 1913 — Београд, 14. октобар 1996) био је лекар-кардиохирург, учесник Народноослободилачке борбе, генерал-пуковник санитетске службе и главни хирург ЈНА и академик САНУ.

Биографија Рођен 13. децембра 1913. године у Љубушком. Потиче из породице сефардских Јевреја, чији су преци дошли у XVII веку, након што су били прогнани из Шпаније. После завршене гимназије у Мостару, 1932. године, уписао је студије медицине на Универзитету у Загребу.

После Априлског рата и окупације Краљевине Југославије, 1941. године, одлази у Мостар и ради на хируршком одељењу, а затим одлази у Мостарски НОП одред. Током рата налазио се у хируршкој екипи Врховног штаба НОВ и ПОЈ. За време рата доживео је тешку породичну трагедију. Усташе су му зверски убили преко 50 чланова породице укључујући рођеног брата и сестру.

Године 1944. послат је у савезнички центар у Италију, где је упознао Рода Смита (који га је 1969. године предложио за члана Краљевског хируршког колеџа, који је бројао 50 чланова). По повратку из Италије постао је управник Болничког центра у Новом Саду, а потом је упућен на Сремски фронт, где је руководио покретним хируршким установама.

Године 1946. је послат у Совјетски Савез, на усавршавање код Јудина, Бакуњева и Вишњевског. Тамо је положио и специјалистички испит из хирургије, 1947. године, а 1948. се враћа у земљу и постаје начелник Другог хируршког одељења Главне војне болнице, која је касније прерасла у Војномедицинску академију ЈНА (ВМА). Како је код Јудина научио његову технику реконструкције једњака, почиње да је примењује, али и усавршава. Ова модификација операције се данас у хирургији зове: антетораклана јејунопластика Јудин-Папо. До тада ове болеснике у Југославији нико није оперисао, а како их је било много, Папо је убрзо оперисао 335 болесника са минималним морталитетом од 1,2%, по чему је стекао и међународно признање. Убрзо је постављен за шефа Катедре хирургије и главног хирурга ЈНА. мини|200п|Биста др Исидора Папа испред ВМА Затим одлази у САД на усавршавање у кардиохирургији, које се тих година рађала захваљујући усавршавању екстракорпоралне циркулације. Био је у Филаделфији, клиници Мејо, болници Маунт Синај и другим. Враћа се у земљу и почиње да ради операције на срцу и већ 12. новембра 1965. године уграђује прву вештачку валвулу. Урадио је близу 4.000 операција на отвореном срцу.

Године 1950. добио је звање доцента, 1953. ванредног професора, а 1956. редовног професора. За председника Хируршке секције изабран је крајем 1963. године и на тој дужности је остао до 22. јануара 1966. године. У том периоду рад секције је био интензиван. Позивао је и угледне хирурге из иностранства да држе предавања на састанцима Секције. Напредовао је и у војној каријери. У чин генерал-мајора санитетске службе унапређен је 1958, генерал-потпуковника 4. јула 1961. и генерал-пуковника 22. децембра 1975. године. Активна војна служба му се завршила 1981. године.

Објавио је 217 радова, од тога 13 у иностраним часописима. Био је редактор уџбеника Ратна хирургија. Преко 30 година био је начелник Хируршке клинике ВМА и главни хирург ЈНА. Говорио је седам светских језика, што га је чинило врхунским полиглотом у тадашњој војсци.

Преминуо је 14. октобра 1996. године и сахрањен је на Јеврејском гробљу у Београду.

Награде и одликовања Био је члан удружења хирурга Југославије као и бројних међународних друштава: Аустријског друштва трауматолога, Међународног друштва за хидатидологију, Научног савета Међународног хируршког друштва, Америчког кардиолошког колеџа, Немачког хируршког друштва, почасни члан Париског друштва хирурга, Америчког лекарског друштва, ЦИЦД-а, Хируршког друштва Лос Анђелеса, члан француске Академије хирургије, Перуанске Академије медицинских наука, Краљевског колеџа хирургије Енглеске и Ирске, Груднохирушког друштва Боливије и др.

Носилац је бројних угледних одликовања и награда: Октобарске награде града Београда, Седмојулске награде, Награде „22. децембар“, Награде АВНОЈ-а, Награде Вишњевског (Москва) Носилац је Партизанске споменице 1941. Ордена југословенске звезде с лентом Ордена југословенске заставе са лентом Ордена заслуга за народ са златном звездом Ордена рада са црвеном заставом Ордена за војне заслуге са великом звездом Ордена партизанске звезде са сребрним венцем Ордена братства и јединства са сребрним венцем Ордена народне армије са златним венцем Ордена за храброст Орден Британске империје другог реда Орден Ред престола првог реда Орден Републике Египат другог реда Орден Афричког ослобођења Орден Два Нила Орден независности

За дописног члана Српске академије наука и уметности (САНУ) изабран је 21. децембра 1961, а за редовног 7. марта 1968. године.

Литература

Војна енциклопедија. Београд 1975. година

Спољашње везе Биографија на сајту САНУ Збирка одликовања Архива САНУ

Категорија:Рођени 1913. Категорија:Умрли 1996. Категорија:Љубушаци Категорија:Сефарди Категорија:Босанскохерцеговачки Јевреји Категорија:Јевреји у Србији Категорија:Српски Јевреји Категорија:Српски лекари Категорија:Југословенски партизани Категорија:Партизански лекари Категорија:Носиоци Партизанске споменице 1941. Категорија:Јевреји у Народноослободилачкој борби Категорија:Генерал-пуковници ЈНА Категорија:Академици САНУ Категорија:Академици АНУБиХ Категорија:Добитници Награде АВНОЈ-а Категорија:Доктори медицинских наука Категорија:Лекари Војномедицинске академије у Београду Категорија:Сахрањени на Јеврејском гробљу у Београду Категорија:Официри НОВЈ Категорија:Чланови Савета федерације СФРЈ Категорија:Добитници Награде ЗАВНОБиХ-а