Савка Дабчевић Кучар (Корчула, 6. децембар 1923 — Загреб, 6. август 2009) била је учесница Народноослободилачке борбе и друштвено-политичка радница СР Хрватске. У периоду од 1969. до 1971. године се налазила на функцији председнице ЦК СК Хрватске. Године 1971, уз Мику Трипала била је једна од вођа МАСПОК-а, након чега је смењена са свих функција. Након 1990. године поново је била активна у политичком животу Хрватске.

Биографија Рођена је 6. децембра 1923. године на Корчули. Њен отац Антун Дабчевић, био је правник, пореклом из Доброте у Боки. Године 1941. године завршила је Женску реалну гимназију у Сплиту. У периоду од 1941. до 1945. године није наставила школовање. Када су јој брата ухапсили Италијани, због врло лоших материјалних услова у породици, бавила се подучавањем ђака. Септембра 1943. године отишла је у партизане.

Након завршетка рата уписала је тадашњу Вишу економску школу, а током 1946. године одлази на студије у Совјетски Савез, где у Лењинграду похађа Финансијско-економски факултет. Тамо је завршила две године студија, али је због резолуције Информбироа, морала прекинути студије и вратити се у Загреб, јуна 1948. године. Студије потом наставља на Факултету економских наука у Загребу, где је децембра 1949. године дипломирала.

Јануара 1950. године изабрана је за асистента на Факултету економских наука, за предмет политичка економија. Једна од првих жена доктора економије у Хрватској. За доцента на истом факултету изабрана је 1954, за ванредног професора 1957. и редовног професора 1960. године.

Као професор добила је 1960. године Фордову стипендију за једногодишњи боравак у иностранству. Десет месеци провела је у САД-у и два месеца у Француској. На том судијском боравку проучавала је модерне методе праћења и прогнозирања регионалног развоја.

Добитница је две највише републичке награда за научни рад „Божидар Аџија” 1964. и 1967. године.

Политичка делатност Као уверени антифашиста од 1941. године помагала је Народноослободилачки покрет, али није приступила организацији. У партизане је отишла у току масовног устанка у Далмацији септембра 1943. године. Од партијског вођства распоређена је као политички радник на ослобођеној територији Брача и Шолте. Тамо је децембра 1943. године постала члан Комунистичке партије Хрватске.

Децембра 1943. године одлуком Обласног комитета КПХ за Далмацију упућена је као један од руководилаца збега у Ел Шату, у Египту. Обављала је дужност члана Одбора ЈНОФ-а за збег и члана руководства УСАОЈ-а и СКОЈ-а, а каније и КПХ-а. У земљу се вратила након завршетка рата с последњим групама из Ел Шата.

Од 1945. године обављала је разне политичке функције и била члан многих политичких и партијских руководстава. Била је посланик Градске скупштине Загреба, а два пута је бирана за посланика Савезне скупштине. Била је члан Интерпарламентарне уније СФРЈ и учествовала је на међународним заседањима ИПУ-а, на којима је иступала с рефератима. Члан југословенске делегације у ОУН-у, била је од септембра до децембра 1966. године и представник СФРЈ у Социјално-економском већу ОУН-а.

За време председниковања Већеслава Хољевца учествовала је у раду Градске скупштине Загреба као председник Савета за друштвени план и финансије. Шездесетих година била је један од учесника у разради Привредне реформе (у изради тзв. „Бијеле књиге").

У Савезу комуниста Југославије обављала је многе дужности, била је члан Универзитетског комитета, члан Централног комитета СК Хрватске и Централног комитета СК Југославије. Од 1964. до 1965. била је секретар за идеолошка, а од 1966. до 1967. за економска питања ЦК СК Хрватске. Године 1967. постала је председник Извршног већа Сабора СР Хрватске и тиме прва жена председник Владе (не само у Хрватској, већ и у Југославији).

А 1969. године постала је председник Централног комитета Савеза комуниста Хрватске и члан Председништва ЦК СКЈ.

Хрватско пролеће Једна је од водећих личности Хрватског прољећа 1971. године. Заједно са Миком Трипалом, политички је осуђена и смењена са свих дужности на седници у Карађорђеву 1. децембра 1971. године. Из СК Хрватске искључена је 12. марта 1972. године. Септембра 1972. године је искључена са факултета и запослена је у Секретаријату за финансије СР Хрватске, 1975. је пензионисана.

Политички се поново јавља, јануара 1990. године, серијом чланака у Слободној Далмацији. На позив представника ХСЛС-а придружује се, као ванстраначка особа, заједно са још неколицином истакнутих појединаца, Коалицији народног споразума. У октобру 1990. године заједно са истомишљеницима формира Хрватску народну странку (ХНС). За првог председника ХНС-а, изабрана је јануара 1991. године, а својом одлуком повлачи се с те функције у новембру 1994. године. Бирана у водећа страначка тела и за почасну председницу ХНС-а.

Била је кандидат на изборима за председника Републике Хрватске, 2. августа 1992, када је освојила око 6% гласова, и посланик у Хрватском сабору од 7. септембра 1992. до 28. новембра 1995. године. Као члан одбора за спољну политику Хрватског сабора и Извршног одбора Интерпарламентарне уније, учествовала је на конференцијама ИПУ у Паризу, Мадриду, Копенхагену и Букурешту. Била је члан хрватске државне делегације и на Међународном конгресу жена у Пекингу, септембра 1995. године.

Године 1997. написала је књигу 71. Хрватски снови и стварност. Преминула је 6. августа 2009. године у Загребу.

Референце

Категорија:Корчулани Категорија:Хрватски политичари Категорија:Комунисти Хрватске Категорија:Чланови Централног комитета КП/СК Хрватске Категорија:Чланови Централног комитета СКЈ Категорија:Чланови Председништва ЦК СКЈ Категорија:Југословенски партизани Категорија:Жене у Народноослободилачкој борби Категорија:Хрватски економисти Категорија:Друштвено-политички радници СР Хрватске Категорија:Друштвено-политички радници СФРЈ Категорија:Председници Владе СР Хрватске Категорија:Сахрањени на гробљу Мирогој у Загребу Категорија:Жене у политици у СФРЈ