Теорија игара се може дефинисати или као грана примењене математике која се служи моделима за проучавање међусобног утицаја и дејства формалних импулсивних структура („игре”) или као грана економске теорије која се бави анализом процеса одлучивања мањег броја актера.. p. . Chapter-preview links, pp. vii–xi.
Најопштије, игру може да игра и један играч (попут слагалице), али њена веза са математичком теоријом наступа када су у игру укључена најмање два играча, и када су они сукобљени. Сваки од играча бира стратегију која ће му донети највећу добит, односно којом ће надиграти другог играча.
Оно што повезује ову математичку теорију са другим областима, посебно политиком, јесте природа човека да најрадије пројектује и планира своју добит кроз губитак другог играча (да кажемо прецизније: многи случајеви у стварности могу да се сведу на некооперативне игре).
Теоретичари игара дефинишу саме игре, проучавају и предвиђају понашање играча, учесника у игри, као и адекватне стратегије. Наочиглед различити приступи игри могу произвести сличне догађаје и резултате у оквиру једне игре. English translation:
Историја теорије игара
Џон фон Нојман и Оскар Моргенштерн први су се бавили овим предметом у својој књизи „Теорија игара и економско понашање“ из 1944. године. Следећи фундаменталан допринос дао је Џон Неш дефинишући оптималне стратегије за игре са више играча и појам равнотеже. Њена најтеснија веза са економијом је на пољу истраживања и проналажења рационалних стратегија у ситуацијама када резултат зависи не само од сопствене стратегије и „услова на тржишту“, већ и од стратегије коју су одабрали и други учесници са истим циљевима.
Теорија се највише развила применом у војној стратегији. Конкретно, Нојман и Неш, су прву примену теорије радили за америчку војску.
Примене теорије игара
Теорија је применљива у многим областима, попут економије, међународних односа, еволуционој биологији, политичким наукама и војној стратегији. Теорија има примену и у операционим истраживањима, колективном понашању, психологији.
Игре могу бити: кооперативне, када актери сарађују у заједничком интересу, и некооперативне, опонентске, када актери покушавају да надиграју једни друге и занемарују укупну добит игре; на игре са фиксном сумом, која се дели међу играчима, и са променљивом сумом, чија висина зависи од одабраних стратегија, на статичке игре, када се све одлуке доносе истовремено, и на динамичке, или секвенцијалне, када се одлуке доносе током времена, на игре са потпуним и непотпуним информацијама итд.
Теорија игара има све већи утицај и све важнију улогу у логици и компјутерским наукама. Неколико логичких теорија засноване су на семантици игара. У компјутерским наукама користе се игре као интерактивни модели изналажења решења. (Computability logic attempts to develop a comprehensive formal theory (logic) of interactive computational tasks and resources, formalising these entities as games between a computing agent and its environment.)*
Ова теорија може се применити како на најпопуларније друштвене и забавне игре тако и на значајне облике друштвене интеракције. Затвореникова дилема (The prisoner's dilemma), коју је популарисао математичар Алберт Такер, представља пример примене теорије у стварном животу; обухватајући природу људске сарадње, чак је постала основа и за ТВ игру "Friend or Foe?".
Биолози користе теорију игара у процесу разумевања и предвиђања одређених исхода еволуције, попут концепта о еволуционо стабилној стратегији који су поставили Џон Мејнерд Смит и Џорџ Прајс у часопису Нејчер.
Аналитичари игара често користе друге гране математике, посебно вероватноћу, статистику и линеарно програмирање, у садејству са теоријом игара.
За свој рад на теорији игара нобелове награде за економију добили су: Џон Неш, Рајнхард Зелтен и Џон Харшањи у 1994. години и Роберт Ауман и Томас Шелинг у 2005. години.
Види још Затвореникова дилема Нешов еквилибријум Теорија користи
Референце
Литература
Стојановић, Божо (Службени гласник и Институт за европске студије)
Уџбеници и опште референце
. Description. . Suitable for undergraduate and business students. . Suitable for upper-level undergraduates. . Suitable for advanced undergraduates. Published in Europe as .
. Presents game theory in formal way suitable for graduate level. . Worth, . Textbook suitable for undergraduates in applied fields; numerous examples, fewer formalisms in concept presentation.
. Suitable for a general audience. . Undergraduate textbook. . A modern introduction at the graduate level.
Consistent treatment of game types usually claimed by different applied fields, e.g. Markov decision processes.
Историјски важни текстови
reprinted edition:
Shapley, L.S. (1953), A Value for n-person Games, In: Contributions to the Theory of Games volume II, H. W. Kuhn and A. W. Tucker (eds.) Shapley, L.S. (1953), Stochastic Games, Proceedings of National Academy of Science Vol. 39, pp. 1095–1100. English translation: "On the Theory of Games of Strategy," in A. W. Tucker and R. D. Luce, ed. (1959), Contributions to the Theory of Games, v. 4, p. 42. Princeton University Press.
Остале референце
,.
(2002 edition) . A layman's introduction.
.
Спољашње везе
James Miller (2015): Introductory Game Theory Videos.
Paul Walker: History of Game Theory Page. David Levine: Game Theory. Papers, Lecture Notes and much more stuff. Alvin Roth:. — Comprehensive list of links to game theory information on the Web Adam Kalai: Game Theory and Computer Science — Lecture notes on Game Theory and Computer Science Mike Shor: GameTheory.net — Lecture notes, interactive illustrations and other information. Jim Ratliff's Graduate Course in Game Theory (lecture notes). Don Ross: Review Of Game Theory in the Stanford Encyclopedia of Philosophy. Bruno Verbeek and Christopher Morris: Game Theory and Ethics Elmer G. Wiens: Game Theory — Introduction, worked examples, play online two-person zero-sum games. Marek M. Kaminski: Game Theory and Politics — Syllabuses and lecture notes for game theory and political science. Websites on game theory and social interactions Kesten Green's — See Papers for evidence on the accuracy of forecasts from game theory and other methods . McKelvey, Richard D., McLennan, Andrew M., and Turocy, Theodore L. (2007) Gambit: Software Tools for Game Theory. Benjamin Polak: Open Course on Game Theory at Yale videos of the course Benjamin Moritz, Bernhard Könsgen, Danny Bures, Ronni Wiersch, (2007) Spieltheorie-Software.de: An application for Game Theory implemented in JAVA. Antonin Kucera: Stochastic Two-Player Games. Yu-Chi Ho: What is Mathematical Game Theory; What is Mathematical Game Theory (#2); What is Mathematical Game Theory (#3); What is Mathematical Game Theory (#4)-Many person game theory; What is Mathematical Game Theory ?( #5) – Finale, summing up, and my own view
* Категорија:Економија Категорија:Формалне науке