Ђорђе Кадијевић (Шибеник, 6. јануар 1933 — Београд, 10. јули 2026) био је српски редитељ, сценариста, историчар уметности и ликовни критичар. Кадијевић је познат по својим хорор филмовима и ТВ серији Вук Караџић.
Биографија Његова најпознатија остварења су фантастични филмови Лептирица и Свето место. Дио његовог рада припада црном таласу југословенске кинематографије. Добио је Гран при Европе на фестивалу у Риму за најбољу ТВ серију Вук Караџић, која се и даље сматра најбољом икад снимљеном ТВ серијом у Југославији или на српком језику. У свом опусу се бавио различитом тематиком — од ратних мотива у његовом првом филму Празник из 1967. године, па све до фантастике.
Један од хобија му је била израда колажа. Био је 30 година пријатељ са сликаром Мићом Поповићем.
Преминуо је 10. јула 2026. године у Београду, у 94. години, на дан комеморације свога сина Александра. Раније су му умрли ћерка Јелена и супруга Даница.
У сврху обележавања високог значаја у српској кинематографији, Југословенска кинотека ће у септембру организовати ретроспективу његових филмова.
Награде
Гран при на ТВ фестивалу у Кјанчану, за најбољу европску ТВ серију, за режију ТВ серије „Вук Караџић”, 1988. Награда „Лептирица”, за допринос развоју поетске фантастике и хорора као жанра, Рибарска Бања 2010. Изузетна Вукова награда, 2012. Награда „Бела Лугоши”, за изузетан допринос хорор уметности, Палић 2016. Награда „Стефан Првовенчани”, за изузетан допринос националној култури, 2018.Отворене Рашке духовне свечаности („Политика”, 17. август 2018) Награда „Теодор Павловић”, за животно дело, Ново Милошево, 2020. Сретењски орден, Република Србија, 2020. Наградa „Златни печат” Југословенске кинотеке Почасна „Статуета слободе”, СОФЕСТ, 2023. Награда „Доситеј Обрадовић” за животно дело, 2024.
Филмографија Филмови
Празник (1967) Поход (1968) Хексаптих (1968) Дарови моје рођаке Марије (1969) Жарки (1970) Чудо (1971) Пуковниковица (1972) Девичанска свирка (1973) Штићеник (1973) Лептирица (1973) Заклетва (1974) Марија (1976) Београдска деца (1976) Аранђелов удес (1976) Човек који је појео вука (1981) Живо месо (1981) Карађорђева смрт (1983) Свето место (1990) Нападач (1993)
ТВ серије
Вук Караџић (1987—1988) Последња аудијенција (2008)
Ликовна критика
Марина Накићеновић (1982, 1991, 1998) Мирослав Стојановић Пирке (1988) Светислав Феђа Пешић (1991) Драган Малешевић Тапи (1995) Марко Мамић Маша (1998) Драган Мартиновић Миодраг Б. Протић
Референце
Спољашње везе
У мени нема ничег другог сем љубави („Политика”, 20. март 2020) Ђорђе Кадијевић о ТВ серији о великану који није само личност, он је епоха, историја света („Вечерње новости”, 11. август 2020) Карађорђева смрт (1983) - цео филм Око магазин: Ђорђе Кадијевић - О Вуку и страшним бајкама (2025)
Категорија:Рођени 1933. Категорија:Умрли 2026. Категорија:Шибенчани Категорија:Срби у Далмацији Категорија:Српски сценаристи Категорија:Југословенски редитељи Категорија:Југословенски сценаристи Категорија:Српски критичари Категорија:Српски ликовни критичари Категорија:Чланови Удружења филмских уметника Србије Категорија:Добитници Вукове награде Категорија:Српски филмски редитељи Категорија:Српски телевизијски редитељи Категорија:Носиоци Сретењског ордена 3. степена