Ванредне парламентарне изборе у Црној Гори расписао је Предсједник Црне Горе Филип Вујановић 27. јануара 2009. године Одлуком о расписивању избора за посланике Скупштине Црне Горе, према чл. 92 став 5 Устава Црне ГореСлужбени лист Црне Горе, бр. 1/2007:

Расписивање избора је учињено дан након што је 26. фебруара Скупштина Црне Горе већином гласова донијела одлуку о скраћивању свог мандата по предлогу Владе Црне Горе, додуше уз извјесне правне упитности о легалности тог чина. Претпоставља се да су мотиви ранијег одржавања избора највјероватније избјегавање штете економске кризе, која тек треба најжешће да погоди Црну Гору, како власт Мила Ђукановића не би била угрожена.Montenegro's crisis-prompted elections (SETimes.com), Приступљено 8. 4. 2013. Такође, Уставни закон за спровођење Устава Црне Горе је прописао да се избори морају одржати ове године:

Пријављивање листа је трајало од 16. фебруара до 4. марта 2009. године, а предизборна ћутња је трајала 27. марта 2009. године. Избори за једнодомну Скупштину Црне Горе ће бити одржани 29. марта 2009. године, у исто вријеме када и локални избори у општинама Никшић и Будва, као и избори за Предсједнике Општина Херцег Нови и Тиват. То су били осми скупштински црногорски избори од увођења вишестраначја у доба СФРЈ 1990. године и други од стицања независности 2006. године.

У Црној Гори је имало укупно 494.289 грађана са правом гласа према посљедњим подацима Министарства за информационо друштво, мада мјерила по томе ко конкретно има право гласа уопште нису утврђена. Број посланика који се бира на овим изборима није познат, јер Скупштина Црне Горе није донијела одлуку поводом овог питања. Према рачуници (посланик на сваких шест хиљада потенцијалних бирача), број посланика би требало да буде 82, док највиши правни акт државе, устав, прописује фиксни број у износу од 81 посланика (претходни одлазећи сазив). За више информација, погледати доле. Црногорске власти су објавиле коначни бирачки списак, на којем се налази 498.305 грађана, односно за 7.873 више од онолико колико је било на прошлогодишњим предсједничким изборима. У периоду од 26. марта 2008. до 3. марта 2009. године десиле су се разне варијације у бирачком списку, између осталог и као део отворених питања између Црне Горе и Србије који су отворени дисолуцијом државне заједнице, односно углавном питање двојног држављанства - 17.712 нових бирача је уписано у бирачки списак, а 9.839 избрисано из њега.

Предизборни процес је окарактерисан прилично бурним елементима, између осталих онај који се највише истиче је процес одузимања држављанства предсједника НС-а Предрага Поповића, наводног кршења људских права - склапање коалиционог споразума Мила Ђукановића, према којем ће бити фаворизовања чланова владајућих странака приликом запошљавања, почетка судског процеса у Швајцарској и Италији против мафијашке групе чији је наводно члан и црногорски дугогодишњи политички лидер Мило Ђукановић, а све то је пропраћено учесталим штрајковима незадовољних радника и чудесним једночасовним кваром који је кратковремено оставио готово читаву нацију без струје.

Сви национални савјети мањинских заједница у Црној Гори, које чине заједно већину становништва, једногласно су прогласили предстојеће парламентарне изборе нелегитимним и противним правима која су загарантована националним заједницама у Црној Гори.

На националним сервисима ће због дугова бити рекламирана само владајућа коалиција, а наиме ниједан опозициони избор.

Према коначним резултатима избора, побиједила је владајућа коалиција под вођством Мила Ђукановића, остајући непобијеђена.

Изборни систем и листићи Црна Гора је подијељена на двије изборне јединице - гласови дати на свим гласачким мјестима у изборној јединици се сабирају по свршетку гласања. Једна изборна јединица чини територија на којој Албанци чине већинско становништво, и она даје 5 мандата у парламент, а остатак Црне Горе друга, са 76 мандата. Изборни цензус је 3%: изборне листе (политичке странке, коалиције и групе грађана) које освоје испод три одсто од укупних гласова бивају отписани, а потом се посланичка мјеста дијеле преосталим изборним листама. Приликом расподјеле мандата у Скупштини Црне Горе, користи се Д'Онтов систем, који фаворизује листе које су освојиле више гласова у односу на оне које су освојиле мање. Избори су слободни и непосредни (вишестраначки), а гласање тајно, док се сазив парламента бира на четири године. Изборни систем на снази у Црној Гори је пропорционални, са затвореним изборним листама.

Штампање гласачких листића је обављено у цетињској штампарији Обод и трајало је два дана, у суботу 21. марта и недјељу 22. марта. Процесу штампања су присуствовали представници црногорске изборне комисије, ОЕБС-а и посматрачких невладиних организација, и закључују да је све извршено у реду. Од 498.305 гласачких листића за пријављене бираче, 467.488 је штампано на црногорском језику1 и ћириличним писмом, а 30.817 двојезично, поред црногорске ћирилице и на албанском језику, за изборе за пет мјеста која су загарантована албанској националној мањини. Према важећем законодавству у Црној Гори, обавезно је штампање 3% додатних резервних листића, тако да је доштампано 14.950, па је укупан број свих одштампаних гласачких листића 513.255.

1на српском језику. Скупштина Црне Горе је 2007. године усвојила нови Устав, којим је преименован званични језик из српског у црногорски паралелно са процесом довршавања црногорске националне суверености. Језик је још нестандардизован и чињенично непризнат као постојећи, па су норме српског језика још увијек на снази. Самог званичног именовања на којем језику су штампани листићи овог пута по први пут приликом парламентарних избора нема.

Изборне листе За регистрацију изборних листа, потребно је изборној комисији Црне Горе доставити 1% бирачког тијела који је био на прошлим изборима, односно у овом случају 4.904 потписа. Укупно ће бити шеснаест изборних листи, а наиме седам коалиција и девет политичких странака. Од свих шеснаест листи, пет су мањинске албанске. Изборна комисија Црне Горе је 11. марта 2009. године жријебом утврдила редослијед изборних листа, након свршетка успјешног регистровања свих најављених опција: ФОРЦА — Назиф Цунгу 12п|мањинска листа ЦРНОГОРСКИ КОМУНИСТИ СТРАНКА ПЕНЗИОНЕРА И ИНВАЛИДА ЦРНЕ ГОРЕ НАРОДЊАЧКА КОАЛИЦИЈА — НАРОДНА СТРАНКА И ДЕМОКРАТСКА СРПСКА СТРАНКА ЕВРОПСКА ЦРНА ГОРА — МИЛО ЂУКАНОВИЋ (Демократска партија социјалиста Црне Горе, Социјалдемократска партија Црне Горе, Бошњачка странка и Хрватска грађанска иницијатива) „БОШЊАЦИ И МУСЛИМАНИ ЗАЈЕДНО, ЈЕДНО“ ПОКРЕТ ЗА ПРОМЈЕНЕ — МОЖЕМО — НЕБОЈША МЕДОЈЕВИЋ СНП — СОЦИЈАЛИСТИЧКА НАРОДНА ПАРТИЈА ЦРНЕ ГОРЕ — СРЂАН МИЛИЋ НОВА СРПСКА ДЕМОКРАТИЈА — Андрија Мандић КОАЛИЦИЈА ЛИБЕРАЛНЕ ПАРТИЈЕ И ДЕМОКРАТСКОГ ЦЕНТРА — „ЗА ДРУГАЧИЈУ ЦРНУ ГОРУ“ — ДР ГОРАН БАТРИЧЕВИЋ ПАРТИЈА ДЕМОКРАТСКОГ ПРОСПЕРИТЕТА — PARTIA E PROSPERITETIT DEMOKRATIK 12п|мањинска листа UDSH - ДУА ФЕРХАТ ДИНОША 12п|мањинска листа ОТАЏБИНСКА СРПСКА СТРАНКА — ДОЦЕНТ ДР Александар Стаматовић|АЛЕКСАНДАР СТАМАТОВИЋ „ЗА ИСТИНСКЕ СРБЕ“ „АЛБАНСКА КОАЛИЦИЈА — ПЕРСПЕКТИВА“ “KOALICIONI SHQIPTAR – PERSPEKTIVA” 12п|мањинска листа СРПСКА НАЦИОНАЛНА ЛИСТА АЛБАНСКА ЛИСТА —LISTA SHQIPTARE: ДЕМОКРАТСКИ САВЕЗ У ЦРНОЈ ГОРИ — LIDHJA DEMOKRATIKE NË MAL TË ZI—МЕХМЕТ БАРДХИ & АЛБАНСКА АЛТЕРНАТАИВА—ALATERNATIVA SHQIPTARE—GJERGJ CAMAJ 12п|мањинска листа

12п|мањинска албанска листа - мањинска листа Албанаца

НС-ДСС мини|десно|Промотивни постер Народњачке коалицијеНародњачка коалиција је коалиција Народне странке и Демократске српске странке. Обје партије дијеле једнак број мјеста, с тим што НС-у припада посљедње непарно мјесто, као и позиција носиоца листе, који је њен предсједник Предраг Поповић, тренутно под процесом одузимања црногорског држављанства због узимања србијанског. Коалиција се представља као чувар и глас народа, позиционирајући се на дуготрајну историјску опозициону борбу и насљеђе. Строго подржава европске интеграције Црне Горе, али се не слаже са идејом чланства у НАТО пакту. Иако таква није програмски, она је суштински српска. Слогани Народњачке коалиције су Глас народа! и Народњаци су закон!.

Промотивни спотови Народњачке коалиције

Предизборни преговарачки процес мини|десно|Актуелни Предсједник Владе Црне Горе и лидер ДПС ЦГ Мило Ђукановић Владајућа коалиција премијера Мила Ђукановића, Демократска партија социјалиста Црне Горе и Социјалдемократска партија Црне Горе, и поред најава да ће можда влада пасти због спора око Електропривреде Црне Горе (ДПС ЦГ је хтио да се у року од наредних пет година потенцијалном купцу дā могућност да постане већински власник, а не само половични, док је СДП ЦГ стриктно стајала на позицији да држава мора посједовати већину ЕП ЦГ и послије приватизације), поновно је утврдила своју дуговјечну предизборну коалицију. ДПС држи власт у Црној Гори од свог формирања из Савеза комуниста Црне Горе 1991. године, тј. комунисти у континуитету од 1944. или 1945. године када су послије окупације Југославије од стране сила Осовине преузели власт. Мањинска Хрватска грађанска иницијатива ће опет бити у оквиру коалиције ДПС-СДП и добити загарантовано мјесто. Највеће контроверзе усљед предизборног процеса су услиједиле при потписивању коалиционог споразума између ДПС ЦГ и ХГИ, којим практично гарантује да ће партијска чланска књижица бити критеријум приликом запошљавања у будућој власти. По изборној побједи, шире се гласине да ће се Мило Ђукановић по други пут, исто као 2006. године на прошлим парламентарним изборима, повући из политичког живота.