мини|десно|250п|Положај острва Корнат је острво у хрватском дијелу Јадранског мора. Највеће је острво Корнатског архипелага, а налази се западно од острва Жут и југозападно од Дугог отока, од којег га дијели већи број мањих острваца испред улаза у залив Телашћица. Острво је дуго 25,2 -{km}-, а широко је до 2,5 -{km}-. Површина острва износи 52,44 -{km²}-, док дужина обалске линије износи 68,787 -{km}-. Највиши врх — Врх Метелине је висок 225 -{m}-. Грађен је од кречњака и доломита кредне старости, као и кречњака еоценске старости.-{NP Kornati: Geološka karta}- , Приступљено 9. 4. 2013. Дна мањих „поља“ и увала испуњава црвеница, тзв. -{terra rosa}-, која је врло плодно тло, па су такве површине под маслињацима и воћњацима.-{NP Kornati: Prostorni plan Nacionalnog parka Kornati}- , Приступљено 9. 4. 2013. Корнат се налази у зони -{VI}- и -{VII}- ступња сеизмичности по МЦС скали. На Корнату постоји извор воде, али је малог капацитета, вода је заслањена и за вријеме суша пресушује.
Према налазу камене сјекире у пољу Зејковци, први трагови људи датирају из неолита.-{Javna ustanova Nacionalni park Kornati: O parku — Kulturna baština}- , Приступљено 9. 4. 2013. Прва потврђена колонизација острва датира из времена Илира, а данас се на острву могу видјети остаци њихових четвороуглих боравишта, градина и гомила. Острво се у 14. вијеку називао -{Insula Scante Marie}-, а од 17. вијека се усталило име -{Coronat}- (Kornat). На острву нема већег насеља. Приликом последњег пописа становништва 2001. на острву је пописано 7 становника. Административно припада општини Муртер-Корнати у Шибенско-книнској жупанији и преко 90% острва је у приватном власништву Муртерана.
Види још Списак острва у Хрватској НП Корнати
Референце
Категорија:Корнатски архипелаг Категорија:Национални парк Корнати