Дрекавци или урликавци (лат. -{Alouattinae}-), су потпородица у оквиру реда примата са само једним родом: -{Alouatta}-, чије врсте насељавају средњу и тропску Америку. Назив су добили по томе што мужјаци могу веома бучно и веома дуго, чак неколико сати, да урлају. То некада ради само доминантни мужјак који жели да отера потенцијалне уљезе са своје територије, а некада више мужјака, чак и из различитих група. Јачину звука им омогућава увећана подјезична кост, налик резонаторској кутији, па је доња вилица ових животиња такође јако увећана.
Начин живота Живе на дрвећу и добро се веру и трче по гранама, али ретко када праве веће скокове. При томе се користе не само удовима, већ и репом. Хране се претежно плодовима, лишћем и изданцима.Маркон Е, Монђини М. 2000. Све животиње света. ИКП Евро, Београд.
Класификација Дрекавци (): група A. palliata: црни дрекавац (Alouatta coibensis); плаштасти дрекавац (Alouatta palliata); јукатански црни дрекавац (Alouatta pigra); група A. seniculus: медвеђи дрекавац (Alouatta arctoidea); црвеноруки дрекавац (Alouatta belzebul); Шпиксов црвеноруки дрекавац (Alouatta discolor); смеђи дрекавац (Alouatta guariba); журуански црвени дрекавац (Alouatta juara); гвајански црвени дрекавац (Alouatta macconnelli); амазонски црни дрекавац (Alouatta nigerrima); пурушки црвни дрекавац (Alouatta puruensis); боливијски црвени дрекавац (Alouatta sara); црвени дрекавац (Alouatta seniculus); марањански црвеноруки дрекавац (Alouatta ululata); група A. caraya: црнозлатни дрекавац (Alouatta caraya).
Референце
Категорија:Примати Јужне Америке