26. децембар (26.12.) је 360. дан године по грегоријанском календару (361. у преступној години). До краја године има још 5 дана.
Догађаји
1351 — У току рата између Хабсбурговаца и Швајцараца грађани Цириха су победили у бици код Детвила против војске Хабсбурговаца и њихових савезника. 1805 — Француска и Аустрија потписале, у Пожуну, (Братислава) мировни уговор, после Наполеонове победе у бици код Аустерлица, којим је Француска добила Венецију, Истру без Трста, Далмацију и Боку которску и учврстила своју позицију у Европи. Одредбе споразума поништене су 1814. на Бечком конгресу. 1825 — У Санкт Петербургу, на дан полагања заклетве новом цару Николају I избила је побуна декабриста, противника царизма у Русији. 1874 — Феликс де Блохаузен постао премијер Луксембурга. 1898 — Пјер и Марија Кири открили први радиоактивни хемијски елемент и назвали га радијум. 1908 — Американац Џек Џонсон је победом над Канађанином Томијем Барнсом постао први црни боксер првак света у тешкој категорији. 1922 — Вођа Октобарске револуције Владимир Илич Лењин завршио први део свог „Писма конгресу“, касније познатог као "Лењинов тестамент", у којем је позвао комунисте да сачувају јединство партије и предложио реформе. У другом делу „тестамента“, који је написао 4. јануара 1923. Лењин је сугерисао да Стаљин буде смењен са места генералног секретара Комунистичке партије. 1941 — Суочен с напредовањем јапанских снага у Другом светском рату ка Манили, амерички генерал Даглас Макартур прогласио је филипинску престоницу "отвореним градом". Упркос томе у Манили су 1941, 1942. и 1945. вођене тешке борбе америчких и јапанских јединица, током којих су порушени многи делови града. 1943 — Британска Краљевска ратна морнарица је у Другом светском рату потопила "Шарнхорст". 1968 — У Савезној народној скупштини усвојени су амандмани на Устав СФР Југославије, којима се шири аутономија покрајина и оне добијају статус сличан републикама. Покрајине су добиле покрајински Уставни закон, чиме је отворен пут готово потпуно самосталној законској, извршној и судској власти. Покрајини Косово и Метохија уведен је назив Косово. 1971 — У знак протеста због америчког ангажовања у Вијетнаму, 16 америчких ратних ветерана Вијетнамског рата окупирало је Статуу слободе у њујоршкој луци. 1975 — Летом на линији Москва-Алма Ата, Тупољев Ту-144 је постао први суперсонични авион у свету у редовном саобраћају. 1989 — Румунски Фронт националног спаса наименовао нову владу с Јоном Илијескуом на челу, дан после погубљења Николае Чаушескуа. 1990 — Скупштина Словеније прогласила самосталност те републике, након плебисцита 23. децембра на коме се 86 одсто гласача изјаснило за независну словеначку државу. 1991 — У Алжиру су одржани први вишепартијски парламентарни избори од стицања независности од Француске 1962. 1994 — Нападом командоса на отети француски путнички авион на аеродрому у Марсељу ослобођено је 239 путника и чланова посаде које су исламски терористи држали као таоце после отмице 24. децембра у Алжиру. Командоси су убили сву четворицу терориста. 1998 — Бивши лидери Црвених Кмера Кије Сампан и Нуон Чеа предали су се камбоџанској влади. За време режима Црвених Кмера средином седамдесетих година 20. века у Камбоџи је убијено или је умрло од глади и болести 1,7 милиона људи. 1998 — Српске снаге безбедности у јужној српској покрајини Косово и Метохија почеле су операцију неутралисања терориста на подручју места Подујево, након што је у селу Обранџе убијен један Србин. 2000 — У пожару у дискотеци у кинеском граду Лиојангу живот је изгубило 311 људи. 2001 — Израелски министар одбране Бенџамин Бен-Елизер изабран је за председника Лабуристичке партије. 2003 — У земљотресу јачине 6,3 степена Рихтерове скале који је погодио ирански град Бам, погинуло је око 30.000 људи.
Рођења 1716 — Томас Греј, енглески песник. (прем. 1771) 1791 — Чарлс Бебиџ, енглески полимата. (прем. 1871) 1883 — Морис Утрило, француски сликар. (прем. 1955) 1891 — Хенри Милер, амерички књижевник. (прем. 1980) 1893 — Мао Цедунг, кинески комунистички револуционар и државник. (прем. 1976) 1920 — Макарије Поповић, српски архимандрит. (прем. 1981) 1938 — Мирко Ковач, југословенски књижевник, есејиста, драматург и сценариста. (прем. 2013) 1939 — Фил Спектор, амерички музичар и музички продуцент. (прем. 2021) 1947 — Марија Вегер, југословенска и српска кошаркашица. 1951 — Жарко Варајић, српски кошаркаш. (прем. 2019) 1951 — Џон Скофилд, амерички музичар и композитор, најпознатији као џез-рок гитариста. 1960 — Темуера Морисон, новозеландски глумац. 1963 — Ларс Улрих, дански музичар, глумац и музички продуцент, најпознатији као суоснивач и бубњар групе -{Metallica}-. 1965 — Мазињо Оливеира, бразилски фудбалер. 1968 — Александар Кнежевић, српски рукометаш и рукометни тренер. 1970 — Драгољуб Видачић, српски кошаркаш и кошаркашки тренер. 1971 — Џаред Лето, амерички глумац и музичар. 1971 — Татјана Сороко, руски модел и модна новинарка. 1975 — Марсело Риос, чилеански тенисер. 1979 — Фабијан Карини, уругвајски фудбалски голман. 1982 — Дејвид Логан, америчко-пољски кошаркаш. 1983 — Александар Ванг, амерички модни дизајнер. 1985 — Бет Берс, америчка глумица. 1985 — Јевгениј Колесников, руски кошаркаш. 1985 — Дамир Маркота, хрватски кошаркаш. 1986 — Иго Лорис, француски фудбалски голман. 1986 — Кит Харингтон, енглески глумац и продуцент. 1987 — Михаил Кукушкин, казахстански тенисер. 1989 — Немања Станковић, српски виолончелиста. 1990 — Арон Ремзи, велшки фудбалер. 1990 — Денис Черишев, руски фудбалер. 1991 — Дилан Енис, јамајканско-канадски кошаркаш. 2001 — Алексеј Покушевски, српско-грчки кошаркаш.
Смрти 268 — Дионисије, папа 418 — Зосим, папа 1530 — Бабур, први цар Могулског царства. (рођ. 1483) 1848 — Џорџ Стивенсон, енглески инжењер и изумитељ (рођ. 1781) 1867 — Јожеф Кошич, словеначки писац, песник, историчар, етнолог и католички свештеник. (рођ. 1788) 1890 — Хајнрих Шлиман, немачки археолог (рођ. 1822) 1972 — Хари Труман, председник САД (рођ. 1884) 1985 — Дајана Фоси, амерички зоолог и заштитница планинских горила (рођ. 1932) 1977 — Хауард Хокс, амерички филмски режисер. (рођ. 1896) 2006 — Џералд Форд, 38. амерички предсједник. (рођ. 1913)
Празници и дани сећања Српска православна црква данас прославља
Свети мученик Евстратије Свештеномученик Гаврило, патријарх српски свети Никодим Српски Света мученица Луција Света мученица Лукија (Луција), девица Свети свештеномученик Гаврило, патријарх српски Свети преподобни Герман, аљаски чудотворац Свети новомученик Петар Алеут Свети преподобни Арсеније латарски Свети преподобни Арис;