Лустрација (лат. lustratiо чишћење, прочишћавање или lustrum):

1. антички обред чишћења, прочишћења, прања са водом или распршивањем воде гранчицама ловора или маслине или у Риму и са направом названом aspergillum. Лустрација је била повезана и са мирисом паљених твари, а на церемонији су се знале принашати жртве животиња у ритуалу који се односио како на људе, тако и на објекте.

2. политичка лустрација је нови израз узет из античких ритуала с новим политичким значењем за чистке и уклањање из јавног политичког живота примењен у неокапиталистичким државама источне Европе од 1990-их година против сурадника бившег социјалистичког поретка те против чланова комунистичких и радничких партија. За такво политичко-идеолошко значење користи се и неологизам лустризам.. Нови појам лустрације уведен је у Пољској (пољ. lustracja) одакле се проширио у друге језике

Ритуал лустрације мини|339x339пиксел|Cуоветаурилија на Марсовим пољанама У аничко доба обред се обаљао од ритуалног прања руку, утрљавања различитих ритуалних твари, као што су крв или глина, до врло сложених ритуалаа, од којих су неки имали и исповедање греха, и ритуалног чишћења читавих делова града. У случају кад је требало провести лустрацију (прочишћење) читаве заједнице, било због колективне кривице, или због акумулиране несреће или због лошег времена, кориштени су разни обреди, зависно од културног круга. Грци би у великој процесији кроз своје насеље, са свештеницима на челу провели - одређене особе или животиње за које су веровали да могу примити на себе нагомилано загађење. Њих би на крају те церемоније извели из свог насеља и тако се прочистили. За разлику од њих, - Римљани су практицирали, донети или провести лустрацијске животиње или предмете до (или око) особе или терена који је требало прочистити. Римљани су имали бројне ритуалне јавне обреде тог типа, као што су Луперкалије (процесија око брда Палатина) и Амбурбиа (процесија око града).

У старој Грчкој церемонију су организoвали појединц или град како би се очистили од учињеног злочина или за чишћење оскврнутог светог места, а у римској религији та је церемонија била за благосиљање и за заштиту божанстава, а не због кривицеBeltrami Lucia, Il sangue degli antenati, Edipuglia, 1998.

Античка Грчка У почецима је лустрација у древној Грчкој (κάθαρσις, катхарсис) био обичај ритуалног прања водом. Lустрације, за које данас знамо, су биле повезане са жртвовањем и другим верским обредима. И тад би се оне које треба прочистити - шкропило водом ловоровим или маслиновим гранчицама, али се прочишчавало и димом (за који се веровало да такођер има моћ чишћења) и приношењем жртвених животиња, које би се ритуално у процесији провеле кроз простор који треба прочистити.

Најпознатија старогрчка лустрација била је она коју је провео Епименид у Атини, након масакра над Килоновим присталицама коју је описао Диоген Леартије у својој књизи Животи и мишљења познатих филозофа (Књига I).

Грци би лустрирали и своја света места, кад би их се онечистило нечим што су они сматрали да не припада том месту, као што би било покапање мртвих на светом отоку Делос.

Антички Рим Римљани су, да би добили наклоност богова, лустрирали и поља након жетве (свецаност Арвали  (Фратрес) Арвалес), стада да их заштите од болести и зала (Палилиа, повезана са жртвама богињи Палес) и нове колоније те војску пре одласка у војне походе, а понављала би се у логорима пре битке.

Обреди лустрације су се проводили и да се прочисте градови, објекти или површине, на којима је почињен неки злочин или нека друга прљава радња. Сам град Рим, као и други градови под његовом влашћу, често би били лустрирани, након чудних догађаја или неких великих несрећа. У Риму се.редовито проводила лустрација целог римског народа сваких пет година, у тренутку када су ценсори извршили изборе и напуштали свој мандат. Отуд и појам лустро за петогодишње раздобљеBeltrami L, ibid.. Први је цар Септимиje Север увео ту церемонију када су се око окупљеног мноштва на Марсовим пољанама три пута проводило животиње које је требало жртвовати: свињу (сус), овна (овис) и бика (таурус) у ритуалу званом суоветаурилиа.

Друга редовна лустрација вршила се сваке године у фебруару, због тог јер се веровало да је бог Фебруус моћни лустратор.

Један од најчешћих разлога за лустрацију био је обичај да се на тај начин ослободи новорођенчад од свих штетних урока које су она можда добила рођењем. Церемонија лустрације се проводила кад је новорођено мушко дете навршило девет дана, а код девојчица - осам дана. Тај дан, назван диес лустрицус сви који ду додирнули мајку су свечано прали руке. На крају ритуала, кад се радило о дечачићу, он би добио (најчешће) мали златни амулет, зван bulla, који би се носио у кожној кесици око врата. Ту булу би носили све док не би израсли у мушкарца, тад су и мењали дотадању дечачку тогу са љубичастим рубом (тога праетеxта) за - тогу вирилис, какву су носили одрасли. Лустрацијске свечаности би кулминирале - именовањем детета, додељивањем службеног имена, и проматрањем лета птица како би се предвидила дететова будућностSarti Paolo, Sparmacci Giuseppe, Gravidanza e puericultura, Giunti, 2003.

Лустризам - политичка лустрација Лустрација је нови политички израз за контроверзну појаву код конзервативних власти у државама источне Европе да су се законом и другим прописима те политичким кампањама у пракси одстрањивали за њих политички неприхватљиве левичаре из јавног живота, односно органа управе и парадржавних тела. Под удар лустризма нису дошли само агенти и сарадници сигурносних служби најодговорнијих за разне облике репресије у реал социјализму већ се у најширем смислу сводило на избацивање кадрова које се сматрало “одговорним за одржавање поретка” те прогон левичарске мисли и политичког деловања. Израз лустризам је постао својеврсни нoви cинoним за појаве сличне макартизму, a зa нeкe ayтope и стаљинистичким чисткама политичких противника.

Заговорници лустрације су најчешће спомињали потребе да се "младе демократије" штите од “реакционарних снага бившег система", односно да се кроз нове, комунистичком идеологијом "неинфициране" кадрове у држави што пре уведе капиталистички ('демократски') поредак.

Примена Лустрација је посебним законима најригорозније спровела уједињена Hемачка у бившој Источној Немачкој. ‘Њемачка је уједињена прикључењем ДДР-а западном дијелу земље, чиме су фактички преузете не само економске већ и политичке, друштвене и идеолошке вриједности Запада’’Дојче Веле (Deutsche Welle), пренио https://www.vecernji.hr/vijesti/lustracija-u-njemackoj-i-prigovor-dvostrukih-mjerila-928167 - www.vecernji.hr. Конзервативна власт “Геншерове Немачке” (Ханс-Диетрих Геншер) донаша посебан закон по коме, поред тога шта је одржан велик број јавних суђења особама које су некад радиле у тајној служби (Стаси), проводе се масовне чистке на основу “високе етичности и моралне исправности” па је тако на темељу таквих ‘критерија’ само у покрајини Саксонији око 1000 професора избачено са посла.https://web.archive.org/web/20140326180424/http://www.dnevno.hr

Лустрација у Пољској се односила на политику онемогучавања бившим члановима комунистима у суделовању у политичком и јавном живот те у државној служби. Први закон о лустрацији усвојио је пољски парламент већ 1992, али га је Уставни суд Републике Пољске прогласио неуставнимMark S. Ellis, http://www.law.duke.edu/shell/cite.pl?59+Law+&+Contemp.+Probs.+181+(Fall+1996)+pdf. Доноси се нови закон о лустрацији који се односио на људе који су били на одређеним функцијама (заповедна одговорност), да би 1998. доласком радикалне деснице (Право и Правда) на власт и променом тог закона дошло до масовних процеса пред лустрацијским судовима тако да је до 2007. у лустристичким чисткама било обухваћено 100.000 људи, а многе је пресуде Врховни суд прогласио лажним. До којих размера су ишле чистке говори и податак да је два пута (2000. и 2010) обустављан поступак против пољског антикомунистицког лидера Леха Валесе јер је био сурадник  “Болкае”, а када је Црква, главни заговорник лустрације, након смрти папе Војтиле 2005, дошла на ред јер су њихови свештеници били сарадници пољских тајних служба једноставно је одбила суделовање у том поступкуМезег Д. ibidem. На иницијативу браће Леха и Јарослава Кашинских (Lech и Jarosław Kaczyńsk) 2007. се предлаже драстичнији закон о лустрацији шта изазива супростављање демократскије опозиције јер се таквим законом 'ствара доушничка клима и лов на вештице типичан за макартизам', а по њима таква политика је названа кашизам (Kaczisam), термин у општем знаћењу као пољски пандан макартизму – тј. радикалном десничарском антикомунизму. У мају 2007. Уставни суд Пољске прогласио је тај нови закон неуставнимPolish court strikes down spy law, 11. maj 2007, http://news.bbc.co.uk/2/hi/europe/6648435.stm, шта је западноевропска либералнија штампа поздравила јер је “Пољска показала да је слободна земља и поносно европска.”Romano Sergio, Ricordo di Geremek patriota polacco ed europeo, Corriere della Sera, 27. april 2009.. Углавном у тој је “слободној дрзави” до 2013. процесуирано 300.000 грађана ПољскеMezeg D. ibid..

Лустрација је проведена у Румунији након обојане револуција, у Чешкој те последна у Украјини успоставом радикално десничарске власти након обојане револуције на Мајдану 2014. донаша се закон назван "У вези враћања поверења у судску власт Украјине", који се односио на лустрцију јавних функционера.