Нечистоћа, прљавштина или отров (, ) у будизму означава сваку страст која каља ум.
Буда нечистоће описује као везе, окове, препреке, чворове. Три главне нечистоће, односно “корени лошег”, јесу похлепа, мржња и обмана, а из њих гранају многе друге: бес и окрутност, тврдичлук и завист, превара и ароганција, лицемерје и таштина, мноштво погрешних ставова.Bhikkhu Bodhi, Pročišćenje uma
Буда је говорио да је уклањање нечистоћа неопходан услов ослобођења ума, односно пробуђења. Прочишћавање ума је истрајан напор да се ум ослободи нечистоћа, штетних менталних стања која искривљују мишљење и поступке.
Пошто су сва нечиста стања свести рођена из незнања, крајње прочишћење ума постиже се кроз развој мудрости. Мудрост, међутим, настаје само у прочишћеном уму, зато прво морамо да створимо простор за њу. Главни метод прочишћења ума јесте мотрење или медитација.
Сродан будистички појам су ментални изливи.
Врсте нечистоћа
Три основне нечистоће ума су похлепа, мржња и заблуда.Речник пали и будистичких термина , Приступљено 9. 4. 2013.
Поред три основне нечистоће, наводе се још и пожуда, грамзивост, зловоља, бес, освета, пакост, дволичност, потцењивање, надменост, завист, тврдичлук, непоштење, лукавство, хвалисавост, превара, тврдоглавост, насилност, дрскост, охолост, уображеност, таштина, опијеност и самољубље.
Буда је говорио да затрован ум није способан за расуђивање, истинско знање и увид:
Такође, Буда је упозоравао да нечистоће ума узрокују разне менталне болести:
Слојеви нечистоћа
Буда учи да се нечистоће састоје од три слоја: стање латентне тенденције (anusaya), стање манифестације (pariyutthana) и стање прекорачења (vitikkama). Најдубљи је ниво латентне тенденције, када нечистоћа једноставно лежи успавана и не показује било какву активност. Други ниво јесте ступањ манифестације, када нечистоћа, под утицајем неког подражаја, јурне ван у облику неповољних мисли, емоција и воље. Затим, на крају, нечистоћа прелази границу само менталног испољавања и мотивише неки од штетних поступака телом или говором. Зато се овај ниво назива ступњем прекорачења.Bhikkhu Bodhi, Razvijanje mudrosti
Буда подучава отклањају сва три слоја нечистоћа. Вежбање врлине уклања лоше телесне и вербалне поступке и спречава да нечистоћа достигне фазу прекорачења. Вежбање сабраности уклања већ испољене нечистоће и штити ум од њиховог непрекидног избијања на површину. На крају мудрост сагледава нечистоће у њиховом корену.
Чишћење ума
Буда је говорио да је чишћење ума неодложна обавеза сваког подвижника:
За чишћење ума није довољна само жеља, већ је неопходна редовна пракса:
Буда је поредио мудрост са оштрицом ножа којом уклањамо нечистоће које се налазе између чула и предмета:
Нечистоће се из ума уклањају поступно и дуготрајно:
Буда процес постепеног чишћења ума, током којег различити нивои нечистоћа излазе на површину, пореди са топљењем злата. Прво се уклањају најкрупније нечистоће, везане за поступке. То се постиже придржавањем врлине и непрекидним самопосматрањем. Затим се чисте средње нечистоће, као што су мисли вођене жељом за чулним задовољствима, мржњом или жељом да наудимо. Следе разне везаности: за породицу, иметак, средину у којој живимо или углед. Непрекидним таљењем руде, односно жаром аскетске праксе, уклањају се и најсуптилније мисли везаности за само учење, док се на крају не добије чисто злато прочишћеног ума. Он је сада уједињен, нерастресен, гибак и прилагодљив, а опет снажан.
Будући да су отрови који трују ум многобројни, Буда даје прецизан противотров за сваки од њих. Као противотров мржњи, препоручује се развијање пријатељске љубави према свим бићима, укључујући и саме себе.
Литература
Референце
Види још Ум (будизам) Изливи (будизам) Препреке (будизам) Будност (будизам)
Спољашње везе Bhikkhu Bodhi, Pročišćenje uma
Категорија:Будистички појмови Категорија:Психологија Категорија:Етика