Поморска Битка код Источних Соломона, такође позната и као Битка код Стјуарт острва, а у јапанској литератури као Друга битка у Соломоновом мору (јап:第二次ソロモン海戦), трајала је од 24. до 25. августа 1942. године, и била је то трећа битка између носача авиона у Пацифичкој кампањи Другог светског рата, а друга већа битка између америчке и јапанске флоте током Гвадалканалске кампање. Као и у бици у Коралном мору, и бици за Мидвеј, бродови обе стране нису успеле да остваре визуелни контакт. У потпуности, сви напади у овој бици су изведени од авиона стационираних на носачима авиона или копненим аеродромима.
Након неколико ваздушних напада, површинске морнаричке снаге Сједињених Америчких држава и Јапана, напуштају област битке, без јасно видљивог победника. Међутим, Американци и њихови савезници су извукли већу тактичку и стратегијску корист из битке од Јапанаца, пошто су њихове снаге имале мање губитке од јапанских, које су изгубиле више авиона и обученог авио особља. Такође, јапанска појачања одређена за Гвадалканал, била су одложена, и касније су пребачена помоћу ратних бродова, уместо транспортним бродовима, дајући савезницима више времена за припрему одбране од нове јапанске контра-офанзиве, а уједно, Јапанци нису успели да пребаце тешку артиљерију, муницију и друге логистичке потребе, које би пружиле значајну помоћ њиховим снагама, у борби за острво.
Позадина
Дана 7. августа 1942. године, савезничке снаге (првенствено америчке) су се искрцале на острва; Гвадалканал, Тулаги, Гавуту и Танамбога, сва из састава Соломонових острва. Искрцавање савезника на ова острва изведено је да би се спречило њихово коришћење од стране Јапанаца као базе за пресецање снабдевачких путева из САД за Аустралију и уједно обезбедили острва као стартне тачке за кампању, чији би евентуално циљ био: изолација главне јапанске базе на том делу Пацифика - лука Рабаул, а у исто време, подршка савезничкој кампањи на Новој Гвинеји. Ова искрцавања су подстакла шесто-месечну Гвадалканалску кампању.
мини|лево|200п|Амерички носачи авиона, Весп (у предњем плану), Саратога и Ентерпрајс (у позадини) оперишу по Пацифичком океану, јужно од Гвадалканала, 12. августа 1942. године. Савезничка искрцавања су посредно била брањена од три америчке оперативне ескадре носача авиона; ТФ 11 (Саратога), ТФ 16 (Ентерпрајс) и ТФ 18 (Весп), односно њихових авиогрупа, и површинских помоћних и ратник бродова, укључујући један бојни брод, крстарице и разараче.. Нису сви ратни бродови били амерички; прикључена уз ТФ 18, била је ТФ 44, под командом Виктора Крачлија, и садржала је аустралијске крстарице Аустралија и Хобарт (извор: ). Општи командант све три оперативне ескадре, био је амерички вицеадмирал Френк Џек Флечер, који се налазио на носачу авиона Саратога. Авиони са три америчка носача авиона, пружала су ваздушну потпору инвазионим снагама, и одбрану од могућих јапанских ваздушних напада из Рабаула. Након успешно изведених искрцавања, оперативне ескадре носача авиона остају у области јужног Пацифика, са задатком; заштита комуникационе линије између великих савезничкихе база на Новој Каледонији и Еспириту Санто; ваздушна потпора савезничким копненим снагама на Гвадалканалу и Тулагују, у случају било какве јапанске контра-офанзиве; заштита савезничких транспортних бродова, који преносе појачања ка Гвадалканалу; и, проналажење и уништење било којег јапанског ратног брода, који се налазио у њиховом домету.
Између 15. и 20. августа, амерички носачи авиона, пружају заштиту испоруци ловачких и бомбардерских авиона, на управо завршеном аеродрому „Хендерсеново поље“ на Гвадалканалу. Авиони који су базирали на аеродрому „Хендерсеново поље“, убрзо су отпочели дејства против покрета јапанских снага на Соломоновим острвима, и јапанских ваздушних снага у области јужног Пацифика. Чињеница је, да је савезничка контрола „Хендерсеновог поља“ имала кључни фактор у дуготрајној бици за Гвадалканал.
Повративши се од изненађења, насталог савезничком офанзивом на Соломоновим острвима, јапанске морнаричке (под командом адмирала Исороку Јамамотоа) и армијске снаге, припремају једну контра-офанзиву, са циљем, протеривање савезничких снага са Гвадалканала и Тулагија. Конта-офанзива је добила назив „операција Ка“ (Ка долази из првог слога за Гвадалканал, који је изражен у јапанском језику), која је за допунски циљ имала, уништење савезничких ратних бродова у области јужног Пацифика, нарочито америчких носача авиона.
Битка Увод
Један конвој, на коме се налазило 1.411 војника из „Ичики“ пука, као и неколико стотина војника из 5. Јокосука специјалне морнаричке десантне јединице, укрцаних на три спора транспортна брода, напуста 16. августа 1942. године, велику јапанску базу на атолу Трук, и полази ка Гвадалканалу.. Танака наводи да је било око 1.000 војника из 5. Јокосука специјалне морнаричке десантне јединице. Заштиту транспортним бродовима пружала је лака крстарица Џинцу, 8 разарача и 4 патролна брода, под командом контраадмирала Раизо Танаке, чији је заставни брод била крстарица Џинцу. Танака са крстарицом Џинцу и разарачем Кагеро напушта 11. августа Јапан и полази ка бази Трук, као одговор на савезничко искрцавање на Гвадалканал. У бази Трук, Танака добија команду над „Снагама за појачање Гвадалканала“ (касније назване од савезника „Токио експрес“), у саставу 8. флоте, са бродовима из различитих јединица, ангажованих да пребацују појачања до јапанских снага на Гвадалканалу. Четири патролна брода су били бивши разарачи Шимаказе, Надаказе, Сузуки и Цута, који су преправљени у брзе транспортере. Три транспортна брода су била Кинрју Мару, Бостон Мару и Даифуку Мату. „Први елемент“ од 917 војника Ичикијевог пука, укључујући и самог Ичикија, пребачен је 19. августа на Гвадалканал, помоћу 6 разарача. Такође из базе Рабаул, као ближа заштита, полазе четири тешке крстарице из 8. флоте, под командом вицеадмирала Гуничи Микаве. То су биле исте оне крстарице, које су нешто раније нанеле тежак пораз савезничким поморским снагама у бици код острва Саво. Танака је планирао да 24. августа искрца трупе из његовог конвоја, на Гвадалканал. мини|лево|Јапански вицеадмирал Чуичи Нагумо Дана, 21. августа, остатак јапанских „Ка“ поморских снага напуста Трук, и креће ка јужним Соломонима. Ови бродови су били подељени у три групе; „Главне снаге“ које су чинила 3 јапанска носач авиона – Шокаку, Зуикаку и Рјуџо, плус заштитне снаге од једне тешке крстарице и 8 разарача, биле су под командом вице-адмирала Чуичи Нагуме, који се налазио на носачу Шокаку; „Ударне снаге“, састављене од 2 бојна брода, 3 тешке крстарице, једне лаке крстарице и 3 разарача, под командом контраадмирала Хироаки Абеа; и „Извиђачке снаге“, састављене од 5 тешких крстарица једне лаке крстарице, 6 разарача и једног носача хидроавиона (Читосе), под командом вицеадмирала Нобутаке Конде. Поред тога, око 100 бомбардерских, ловачких и извиђачких авиона јапанске морнарице се налазило на аеродромима у Рабаулу и околних острва. Нагумове главне снаге, пловиле су иза ударних и извиђачких снага, како би што дуже остале неоткривене од америчких извиђачких авиона.
План „Ка“ је предвиђао у случају откривања локације било којег америчког носача авиона, од стране јапанских извиђачких авиона или услед напада његових авиона на јапанске копнене снаге, да се са Нагумових носача авиона одмах лансира једна ударна група, која ће да уништи непријатељски носач авиона. Након уништења или оштећења америчких носач авиона, Абеове ударне и Кондове извиђачке снаге, пресреле би и уништиле остатак савезничких поморских снага, у једној блиској борби. Јапанске поморске снаге би затим бомбардовањем неутралисале аеродром „Хендерсеново поље“, а уједно би покривале искрцавања јапанских трупа, које би поново заузеле Гвадалканал и Тулаги.
Као реакција на једну неочекивану копнену битку између америчких маринаца и јапанских снага на Гвадалканалу, током 19. и 20. августа, америчке оперативне ескадре носача авиона под Флечером, које су се налазиле на око 400 наутичких миља јужније, крећу 21. августа ка Гвадалканалу. Носачи авиона требало је да пруже потпору маринцима на острву, у одбрани „Хендерсеновог поља“ и да нападну и униште било које јапанске поморске снаге, које би пружале помоћ јапанским трупама у копненој бици за Гвадалканал. мини|десно|Амерички вицеадмирал Френк Џек Флечер Током 22. августа, савезничке и јапанске поморске снаге, пловиле су једне према другим. Иако су обе стране вршиле интензивна авио извиђања, ниједна од њих није успела да открије супарничку. Пошто им је нестао најмање један извиђачки авион (оборен од авиона са Ентерпрајса, пре него што је успео да пошаље депешу шта се догодило), Јапанци чврсто верују да су у тој области присутни амерички носачи авиона. Међутим, Американци су били необавештени о присуству и снази јапанских површински снага.; Ујутру 22. августа, амерички разарач Блу је торпедован код Гвадалканала од јапанскиг разарача Каваказе, који је послат од Танаке заједно са разарачем Јунаги да пресретне један мали амерички конвој са снабдевањима за савезничке снаге на Гвадалканалу. Тешко оштећени разарач Блу, тоне следећег дана код Тулагија, заједно са 8 погинулих чланова посаде. Како се ова акција одиграла засебно, губици нису урачунати у збир губитака за битку између 24. и 25. августа (Ивенс, -{Japanese Navy}-. pp. 165, Френк, -{Guadalcanal}-. pp. 163–166 и
У 09:50 сати, 23. августа, један амерички патролни хидроавион Каталина, који је базирао у Ндени на острвима Санта Круз, опажа Танакин конвој. Касније тог поподнева, без јасног увида о јапанским бродовима, две америчке ваздухопловне ударне групе, са носача авиона Саратога и „Хендерсеновог поља“, полазе у напад на Танакин конвој. Међутим, Танака знајући да ће након његовог опажања да дође до ваздушног напада, чека да се амерички авион удаље, а затим нагло мења правац пловидбе и напушта област, тако да америчке ударне групе авиона, са Саратоге и „Хендерсеновог поља“, нису успеле да лоцирају његове бродове. Након што је Танака поднео извештај својим претпостављенима, да је изгубио доста времена пловећи на север, како би избегао савезничке ваздушне нападе, искрцавање његових трупа на Гвадалканал је померено за 25. август. Од 18:23 сати, 23. августа, без опажања јапанских носача виона и без обавештења о њиховом приству у области јужног Пацифика, Флечер шаље носач авиона Весп, који је остао са мало горива, и остатак оперативне ескадре ТФ 18, на два дана дугачку пловидбу ка острву Ефату - Нови Хебриди, ради попуне горивом. Стога, Весп и његова пратећа група ратних бродова, нису учествовали у предстојећој бици. Танака добија противречна наређења тог дана. Микава му наређује да се окрене ка северу, како би избегао савезничке ваздушне нападе, и да искрца трупе 25. августа. Међутим, Нишизо Цукахара, командант 11. ваздушне флоте у Рабаулу, и Микавин претпостављени официр, наређује Танаки да искрца трупе 24. августа, на шта Танака одговора да је то немогуће. Цукахара и Микава привидно координирају своја наређења.
Акције носача авиона 24. августа