Вест (), најкраћи је, најједноставнији и најпопуларнији облик писане или говорне и визуелне информације о неком догађају, појави, друштвеном понашању или некој личности. Преувеличана или лажна вест у медијима назива се „новинска патка“.
Вест је главни жанр новинарског обликовања новости; отуда и назив многих дневних листова и информативних емисија. Сама реч вест потиче из језика старих Словена када је значила – „знање“. Под утицајем Словена пруска реч -{weist}- значи исто што и пољски облик -{wiešć}-. Тиме се вест дефинише као знање; ново – а постаје и комуниколошка дефиниција да је информација свако ново сазнање. Трећи српски лист штампан у Бечу 1792. имао је име „Славено-сербскија вједомости“.
Значење
Етимологија
Енглеска реч -{news}- развијена је у 14. веку као специјални вид употребе множине речи „-{new}-”. У средњоенглеском језику, еквивалентна реч је била -{newes}-, као што је у француском -{nouvelles}- и у немачком -{Neues}-. Слични развојни путеви присутни су у словенским језицима, чешка и словачка реч -{noviny}- (од -{nový}-, „ново”), што је когнат пољског -{nowiny}-, бугарског -{novini}- и руског новости - и у келтским језицима: велшко -{newyddion}- (од -{newydd}-) и корнско -{nowodhow}- (од -{nowydh}-).. accessed online, 5 March 2015. "Etymology: Spec. use of plural of new n., after Middle French nouvelles (see novel n.), or classical Latin nova new things, in post-classical Latin also news (from late 13th cent. in British sources), use as noun of neuter plural of novus new (compare classical Latin rēs nova (feminine singular) a new development, a fresh turn of events). Compare later "
Џесики Гарецон Fинч се придају заслуге за формирање фразе „актуелни догађаји” () док је предавала на Барнард колеџу током 1890-их.
Новост
Као што произилази из имена, „вести” обично конотирају презентацију нових информација. Новина вестима даје неизвестан квалитет који је разликује од пажљивијег истраживања историје или других научних дисциплина., . Salmon quotes Théophraste Renaudot: "History is the record of things accomplished. A Gazette is the reflection of feelings and rumors of the time which may or may not be true." Док историчари имају тенденцију да догађаје посматрају као узрочно повезане манифестације основних процеса, вести углавном описују догађаје изоловано и искључују расправу о односима међу њима.. "News is not history because, for one thing among others, it deals, on the whole, with isolated events and does not seek to relate them to one another either in the form of causal or in the form of teleological sequences." Вести типично описују свет у садашњости или у непосредној прошлости, чак и кад су се најважнији аспекти вести догодили давно у прошлости - или се очекује да ће се они појавити у будућности. Да би се оформила вест, процес који је у току мора да има неки „исказ”, догађај у времену који га усидрава на садашњи тренутак.Schudson, "When? Deadlines, Datelines, and History"; in , ed. Manoff & Schudson. . Слично томе, вести се често баве аспектима стварности који изгледају необично, девијантно или необично. Отуда чувени изрека да „пас уједа човека” није вест, док „човек уједа пса” јесте.
Још једна последица новости вести је да, како нова технологија омогућава новим медијима брже ширење вести, „споријим” облицима комуникације остаје могућност да се удаље од „вести” и усредсреде на „анализу”.
Роба
Према неким теоријама, „вести” су све што индустрија вести проје. Новинарство, широко схваћено на исти начин, је чин или занимање прикупљања и пружања вести. Са комерцијалне перспективе, вести су једноставно један улаз, заједно са папиром (или електронским сервером) неопходан за припрему коначног производа за дистрибуцију. Новинска агенција овај ресурс испоручује „на велико”, а издавачи га побољшавају за малопродају.Phil MacGregor, .
Референце
Литература
. (SAGE, 1998. ).
. .
(Butterworth-Heineman), 1997. . Dissertation accepted at University of Leeds Institute of Communication Studies, June 2004. v. 1.02. Centre for Journalism & Communications, Bournemouth University, 2013. (Routledge), . Fourth edition. , 1996. . . John, Richard R., and Jonathan Silberstein-Loeb, (eds). . . . Proceedings of the 10th Anniversary Symposium of the Neo-Assyrian Text Corpus Project: Helsinki, 7–11 September 1995. . November . Dissertation accepted at University of Maryland, . . . (Informa), 2006. . . . Houndsmills, Basingstoke, UK: Palgrave Macmillan, 2011.
. March
. Mahwah, NJ: Lawrence Erlbau Associates, 2001. . . : (American Branch), , 1978. Shoemaker, Pamela J. and Akiba A. Cohen (eds.). . Routledge, 2006.
. Armonk, NY: M.E. Sharpe, Inc., 2004. . . . . Updated edition(Thompson), 1997. . . . Abingdon, UK: Routledge, 2007. . Dissertation accepted at University of Maryland, College Park, 2006.
Спољашње везе
Категорија:Новинарство