Антун Милетић (Славонски Брод, 30. јун 1931) југословенски и српски је историчар и магистар историјских наука.
Биографија Завршио је петогодишње војно школовање, био официр ЈНА до 31. децембра 1990, када је пензионисан у чину пуковникa а са дужности начелника Архива оружаних снага СФРЈ и са звањем вишег научног сарадника из области војне историје. У јесен 1959. године започео је студије историје.
После дипломског рада Развој НОП-а у Славонији 1941-1943, премештен је 1. септембра 1964. године у Војноисторијски институт где је стекао звање вишег научног сарадника из области војне историје.
На основу својих књига и научних радова из историје Другог светског рата, посебно на основу књига Концентрациони логор Јасеновац, као и на основу звања вишег научног сарадника, Универзитет у Приштини му је признао научни степен магистра историјских наука и одобрио рад на докторској дисертацији Вермахт и партизански рат.
Од формирања одбора САНУ за сакупљање грађе о геноциду над српским и другим народима Југославије, био је његов дугогодишњи и један од најактивнијих чланова (одбор укинут 1994. године).
Члан је историјске комисије Раселовог суда за Југославију. Један од оснивача и председник Удружења за истраживање геноцида и ратних злочина из Београда.
Био је дугогодишњи сарадник и пријатељ академика Владимира Дедијера, председника Раселовог суда. Дедијер је Милетићу посветио своју књигу "Ватикан и Јасеновац са "дубоком захвалношћу", због његовог рада на историји Концентрационог логора Јасеновац 1941- 1945.
Антун Милетић је до сада објавио 20 књига и преко 60 научих радова и десетине чланака и фељтона у дневној и ревијалној штампи. Као сарадник, редактор, уредник, рецензент или члан редакционих одбора је и на бројним другим пројектима.
Живи и ради у Београду од 28. новембра 1946. године.Jasenovac
Библиографија Књиге
мини|150п|Концентрациони логор Јасеновац -{III}- мини|150п|Концентрациони логор Јасеновац -{IV}- мини|150п|Историја Xолокауста Pома "Зборник докумената и података о НОР-у", Документа Немачког Рајха 1941. Београд, - {ВИИ} -, 1973; Документа Немачког Рајха 1943. Београд, - {ВИИ} -, 1978;
"Зборник ...", Београд, - {ВИИ} -, 1986, коаутор, др Годо Агнеш, објављена и на мађарском језику у издању из Београда и Војног музеја мађарске армије из Будимпеште; "Априлски рат-Документа 1941", - {ВИИ} -, 1987;
"Брзојавке за Валдхајма-Операција за спас ратног злочинца", Београд, 1993. и друго издање Чачак, 1994;
Радови 'Програм уређења Спомен подручја Доња Градина' - историјски елаборат, коаутор Бранко Обућина, Сарајево, Урбанистички завод БиХ. стр. 89, Институт за историју; 'Јасеновац' , Фељтон, "Новине Комунист" 1986/05/31; 'Јасеновац, Пакао болесног ума' , Фељтон "Интервју" 1986; 'Јасеновачки концентрациони логор у објављеним и необјављеним документима' , САНУ, Београд, 1988; 'Концентрациони логор Јасеновац 1941-1945' , Годишњак Друштва историчара БиХ, 1985; 'Логор Јасеновац' , Владимир Дедијер, Нови прилози за биографију Јосипа Броза Тита, Ријека, 1981; 'Мртви у Јасеновцу 1941-1945' . ВИГ 1-2, 1994; 'О билансу смрти у концентрационим логорима Јасеновац' , Геноцид над Србима у светском рату, Београд, Музеј жртава геноцида Београд, 1995; 'Неке мере и дејства Вермахта на Козари 1941-1942' . Козара у НОР-у, Приједор, 1980; 'Пакао, инквизиција, терор' , Фељтон, "Фронт", 1986; 'Пет питања и пет одговора о јасеновачком паклу' , Фељтон, "Фронт", 1987; 'Тешко до истине' , Политика свет "Еклусиве" бр. 1, 1990; 'Прилог утврђивању именом броја усмрћених у концентрационом логору Јасеновац' , Јасеновац-систем усташких логора смрти, Београд, Музеј жртава геноцида и Стручна књига, 1997. 'Уз 40. годишњицу пробоја логораша из Концентрационог логора Јасеновац' , Фељтон, "Комунист", 1985;"
Галерија
Види још Историја холокауста Рома
Референце
Спољашње везе Radio televizija Republike Srpske: Promovisana knjiga „Ubijeni u koncentracionom logoru Jasenovac 1941-1945“, 16.05.2011. Nezavisne novine Politika Unija Roma Srbije Jasenovac.org
Категорија:Рођени 1931. Категорија:Брођани (Славонски Брод) Категорија:Српски историчари Категорија:Официри ЈНА