Хунедоара (, ) је град у Румунији. Он се налази у средишњем делу земље, у историјској покрајини Трансилванија. Хунедоара је други по важности град истоимене жупаније Хунедоара.
Хунедоара је према последњем попису из 2021. године имала 50.457 становника.
Географија Град Хунедоара налази се у крајње западном делу историјске покрајине Трансилваније, близу Баната. Хунеодара се образовала као рударско средиште у западним Карпатима.
Историја Православну цркву Св. Николе која је отприлике сличне старости као и дворац Корвинов у Хунеодори, заједно су градили месни Срби и Румуни. Било је то дозвољено повељом Јована Хуњадија из Хунедоаре, сина краља Матије Корвина. Срби су се ту масовно населили у 15. веку, склањајући се од Турака. Помиње се 1507. године поп Петар, а следе и други подаци о свештенству из 1506, 1526. и 1540. године. По повељи издатој 5. јула 1548. године, дозвољено је Србима и Власима да у Хунеодари на месту старе, подигну нови православни храм.Virgil Vătăşianu: „Vechi Biserici româneşti de piatră din judeţul Hunedoara”, 1930, de Editura Cartea Românească. Николајевски храм су узвисили (подигли у висину) својим прилозима богати Грци трговци 1634. године.
Према државном шематизму православног клира Угарске 1846. године у месту "Варош Хуњад" је било 315 православних породица. Свештеници су били пароси, поп Никола Поповић и поп Георгије Данц.Reesch de Lewald, Aloysius: „Universalis schematismus ecclesiasticus venerabilis cleri orientalis ecclesiae graeci non uniti ritus regni Hungariae partiumque eidem adnexarum, necnon magni principatus Transilvaniae, item literarius, seu nomina eorum, qui rem literariam et fundationalem scholarem ejusdem ritus procurant ... pro anno ...“, Budа 1846.
Становништво
Према попису из 2021. на територији града Хунедоаре живело је 50.457 становника што је мање за 10.068 (-16,63%) у односу на претходни попис из 2011. на ком је било 60.525 становника.
По последњем попису становништва из 2021. године, већинско становништво чинили су Румуни (79,88%), док се од мањина издвајају Мађари (3,52%) и Роми (1,12%).
Привреда Хунедоара је традиционално била друго по важности средиште црне металургије у Румунији. Данас је производња гвожђа и челика обустављена, али је у порасту туризам, који се тесно ослања на велелепни дворац Сибињанин Јанка, који је скоро обновљен и претворен у музеј.
Партнерски градови Аржантеј Деринџе Сомбатхељ Зеница
Референце
Спољашње везе
Категорија:Градови у Румунији Категорија:Трансилванија Категорија:Википројект географија/Насеља у Румунији