Франс Емил Силанпе (; ; Хаменкиро, 16. септембар 1888 — Хелсинки, 3. јун 1964), био је један од најпознатијих финских писаца.
За своје радове награђен је Нобеловом наградом за књижевност 1939. године. У образложењу је речено да се награда додељује за: „Дубоко разумевање сељаштва своје земље и изузетну уметничку вештину којом је портретисао њихов начин живота и однос са природом“.
Радови -{Elämä ja aurinko}- (1916) -{Ihmislapsia elämän saatossa}- (1917) -{Hurskas kurjuus}- (1919) -{Rakas isänmaani}- (1919) -{Hiltu ja Ragnar}- (1923) -{Enkelten suojatit}- (1923) -{Omistani ja omilleni}- (1924) -{Maan tasalta}- (1924) -{Töllinmäki}- (1925) -{Rippi}- (1928) -{Kiitos hetkistä, Herra...}- (1930) -{Nuorena nukkunut}- (1931) -{Miehen tie}- (1932) -{Virranpohjalta}- (1933) „Људи у љетној ноћи“ -{Ihmiset suviyössä}- (1934) -{Viidestoista}- (1936) -{Elokuu}- (Месец жетве) (1941) -{Ihmiselon ihanuus ja kurjuus}- (1945)
Категорија:Рођени 1888. Категорија:Умрли 1964. Категорија:Фински књижевници Категорија:Финска књижевност Категорија:Нобеловци за књижевност