Граничари (Граничериј, ) насеље је у Румунији у жупанији Тимиш у општини Ђир. Према попису из 2021. у насељу је било 176 становника.

Прошлост У околини места Чавош је 1878. године откривена остава из бронзаног доба.

По "Румунској енциклопедији" први писани траг о месту је из 1256. године. Његово старо име је Чавош (отуда презиме Чавошки (Коста)), а владала је породица Ченад. Ту је 1717. године пописано 15 кућа. Уследиле су планске опсежне колонизације Немаца па Мађара, због чега су Србе и Румуне померали одатле, да ослободе места привилегованим насељеницима. Током 19. века етнички карактер села је немачко-мађарско-српски. Од 1964. године место је названо "Граничени" (стражари).

У Крушевском поменику (са почетка 16. века) записан је Чавош. Калуђери из манастира Пећке патријаршије су 1660. године забележили неколико српских приложника. Били су то мештани: домаћин Марко (код којег су коначили), Стојан Матијевић са браћом, Живко Диклић, Аћим, Рака, Лаза и син Вуја. Кметови чавошки су скупили по селу 930 аспри "на благослов".Душан Поповић, С. Матић: "О Банату и становништву Баната у 17. веку", Сремски Карловци 1931. Године 1727. имао је Чавош 21 дом, а 1773. године - 31 дом. Као "српско насеље" означено је 1753. године. Ту живе српске породице: Нинков, Ђуричин, Милојков, Испасов, Топалов, Стојанов, Пантелијин, Калејски, Мосин, Гаванов, Остојин, Пандуровић и Путник."Посебна издања Етнографског института САНУ", Београд 1953. Године 1764. Чавош је парохија у оквиру Чаковачког протопрезвирата Темишварске епархије."Српски Сион", Карловци 1905. Аустријски царски ревизор Ерлер је 1774. године констатовао да Чавош припада Чаковачком дистрикту и округу, а становништво чине претежно Срби.Ј.Ј. Ерлер: "Банат", Панчево 2003. Приликом пописа православног клира 1797. године у "Чавошу" су регистрована два свештеника. Парох поп Христифор Станковић (рукоп. 1775) знао је српски и румунски језик, а капелан поп Игњатије Поповић (1793) служио се искључиво српским језиком."Темишварски зборник", Нови Сад 8/2015.

Велики број Срба Чавошана преселио је 1806. године ниже југозападно, на пустару где је настало село СамошГордана Јованов: "О Самошу", Самош 2000. као и 1818. године у Фердин. Са собом су понели целивајуће иконе и црквене матице. Иконостас чавошке православне цркве је пренет у храм у Шурјану.

У Чавошу је у 19. веку био спахилук велепоседника Беителхаузера. Ту је на имању умро као умировљеник хрватски бискуп Јосип Шброт."Илирске народне новине", Загреб 1857. Постоје у другој половини 19. века мађарска и немачка општина у Чавошу. Ту се налази пошта почетком 20. века.

За фонд "Школског листа" у Сомбору, приложио је 1861. године 1 ф. Данил Нинков из Чавоша. Године 1900. иако је у месту било 147 Срба, ту није било српске школе."Школски лист", Сомбор 1907. Чавош је 1905. године парохијска филијала Модоша, у којој живи 160 православних душа.Мата Косовац: "Српска православна митрополија Карловачка по подацима из 1905. године", Карловци 1910.

Становништво

Граничари је према попису из 2021. имао 176 становника што је за 37 мање (-17,37%) у односу на попис из 2011. када је у насељу било 213 становника.

Према попису из 2011. године, већину становништва чине Румуни (80,28%), а од мањина су значајно присутни Мађари (12,21%).

Референце

Категорија:Општина Ђир Категорија:Насељена места у жупанији Тимиш Категорија:Википројект географија/Насеља у Румунији Категорија:Насеља у Румунији