Грнчарство

мини|250п||Грнчарија која се производи различитим брзинама на електричном грнчарском точку

Грнчарство је једно од најстаријих заната којима се човек бави од давнина. Основни поступак је да се изабере одговарајућа врста земље која се потом помеша са водом и добро премеси. Добија се тестаста маса која се потом обликује у различите облике., Каталог изложбе, Етнографски музеј у Београду лево|мини|238x238пиксел|Чутурица са ликом краља Милана, пиротска грнчарија, друга половина 19. века. Овај предмет налази се у власништву манастира Враћевшница Грнчарија су производи посуде од печене глине.'Pottery Science: materials, process and products.' Allen Dinsdale. Ellis Horwood Limited, 1986. Производња грнчарије назива се грнчарство. Дефиниција грнчарије коју користи Америчко друштво за тестирање и материјале (-{ASTM}-) је „сви печени керамички производи који садрже глину, осим техничких, структурних и ватросталних производа.”'Standard Terminology Of Ceramic Whitewares And Related Products.' ASTM C 242–01 (2007) ASTM International. Грнчарски производи су печени керамичарски радови различите боје од различитих врста глина. Они могу бити глазирани или пак неглазирани, а стварају се ручно на грнчарском кругу, али и одливањем у калупима. Они се пеку у разним типовима пећи. Типични грнчарски производи су; теракота – неглазиране вазе, скулптурице, посуде за цвеће... мајолика – украсни предмети, посуде, вазе које су украшаване покривном оловном глазуром... лонци за кувањ – који не смеју да имају оловну глазуру која је отровна... керамика за завршне радове у грађевинарству- разни рељефи и сл. каљеви и делови за израду пећи...

мини|250п|десно|Ћуп из Злакуса мини|250п|Опеке од печене глине мини|250п|Мајолика из Мексика thumb|250п|Грнчар на послу у Бангалору, Индија thumb|250п|Непечена грнчарија на традиционалним полицама за сушење у -{Conner Prairie}- живом историјском музеју thumb|250п|Реконструкција грнчарске радионице у Музеју традиционалних заната и примењених уметности, Тројан, Бугарска Грнчарија је један од најстаријих људских изума, који води порекло из неолитског периода, са керамичким објектима попут оних из Граветијенске културе. Фигура Вестонишке Венере откривена у Чешкој и датира уназад до 29.000–25.000. п. н. е. Грнчарске посуде које су откривене у Ђангси у Кини су из периода око 18.000. п. н. е. Рана неолитска грнчарија је нађена на местима као што су Џомон Јапан (10.500. п. н. е.), Руски далеки исток (14.000. п. н. е.),'AMS 14C Age Of The Earliest Pottery From The Russian Far East; 1996-2002.' Derevianko A.P., Kuzmin Y.V., Burr G.S., Jull A.J.T., Kim J.C. Nuclear Instruments And Methods In Physics Research. B223-224 (2004) 735-739.'Radiocarbon Dating Of Charcoal And Bone Collagen Associated With Early Pottery At Yuchanyan Cave, Hunan Province, China.' Boaretto E., Wu X., Yuan J., Bar-Yosef O., Chu V., Pan Y., Liu K., Cohen D., Jiao T., Li S., Gu H., Goldberg P., Weiner S. Proceedings of the National Academy of Science USA. June 2009. 16; . подсахарска Африка и Јужна Америка.

Најстарији производи су били ручно формирани, украшавани су жлебовима и нису били глазирани, а касније су били израђивани на грнчарском кругу који се покретао руком или ногом и био је познат у предњој Азији и Египту пре 3.500. године п. н. е, а у Европи пре 1.000. године п. н. е. Код словенске керамике се одомаћио тек у 11–12. веку. Производи су били глазирани и осликани. У грнчарству су се прославили углавном Грци. Средњовековна грнчарија се изравнавала са савременим грнчарским производима уметничких заната. Посуде племенитих форми су биле украшаване жлебовима и пластичним украсима које су биле стваране утискивањем форми које су били од људских и животињских главица до плодова малина. У новије време оживљава грнчарска декоративна пластика.

Грнчарија се прави формирањем керамичких (обично глинених) објеката жељеног облика и њиховим загревањем до високих температура у килну, чиме се уклања сва вода из глине, и индукују се реакције које доводе до перманентних примена. Тиме се повећава јачина и тврдоћа, и устаљује се облик. Глинено тело се може декорисати пре или након печења. Пре процеса обликовања, глина се мора припремити. Мешење помаже у осигуравању равномерне влажности у целокупној маси. Ваздух заробљен унутар глинене масе се мора уклонити. То се назива „деоваздушавањем” и може се остварити било помоћу машине зване вакуумски паг или ручно путем мешења. Мешење исто тако може да помогне у остваривању равномерног садржаја влаге. Након припреме глинене масе, она се обликује применом мноштва техника. Након обликовања, предмети се суше и затим пеку.

Терминологија мини|лево|250п|Грнчар прави посуду од глине.

У српском језику данас се користе три различита термина за израду предмета од печене глине. То су лончарство, грнчарство и керамика. Ови термини који су иначе различитог порекла не само да су одомаћени у свакодневној употреби већ и у литератури.С. Ћирковић, Производња, занат и техника, 66-67 Грнчар Грнчар је данас, уобичајен термин за мајстора који израђује предмете од глине и пече их у посебној грнчарској пећи, како код градских тако и код сеоских занатлија.М. Бирташевић, Средњовековна керамика, 23-26В. Бикић, Средњовековна керамика Београд, 102-108.

Према подацима које је прикупио Трубачев, грнчар – -{гончар}- је био назив за израђивача глинених посуда у свим источнословенским језицима, док се у јужнословенској варијанти, иначе веома богатој по оригиналности налази и именица „лончар, каснијег порекла (1опьсь), која према овом аутору представља својеврсну културну иновацију, насталу према форми речи „грнчар”..

Како се некада глина газила ногама, а потом млела у ручним пресама, што је био веома тежак и доста прљав посао, грнчаре су често називали „каљавци“.

Лончар Лончар је најстарији термин у јужнословенској варијанти језика и у употреби је у пиротском, потпећком али и другим крајевима Србије. Један од најстаријих лочарских еснафа у Србији, био је онај основан у Пироту под називом „Лочарски еснаф у Пироту” још 1840. године., књига прва, Београд 1954, 78–79

Ипак треба допустити могућност и да каснији назив „лончар“ заправо указује на диференцијацију у оквиру грнчарског заната, одвајањем израђивача посуда у засебну групу, или пак поделу према врсти посуда.

Керамичар Термин „керамика“ је новијег датума. Судећи по појединим сачуваним називима, изгледа да се назив „грнчар” односио не само на произвођаче посуда, већ и остале керамике, и као такав остаје дуго у употреби. Материјални налази и нешто каснији називи, у вези обраде керамике указују макар на две основне групације: грнчаре који су производили посуђе и друге предмете и грнчаре – керамичаре, који производе техничку грнчарију, попут цеви, опеке или плочице.

Фазе производње thumb|250px|лево|Грнчари у послу у Јаури, Мадја Прадеш, Индија

Глинени производи попримају различите физичке карактеристике током израде керамике. Предмети од сирове глине. При довољном садржају влаге, предмети су у овом стању веома пластични (они су мекани и савитљиви, и стога се могу лако деформисати при руковању). Отврднути глинени предмети су делимично осушени. У овој фази глинени предмети имају око 15% влаге. Они су у овом стању веома чврсти и малој мери флексибилни. Обрезивање и додавање ручке се обично врше у овој фази. Потпуно исушени предмети имају садржај влаге од или близу 0%. Они су спремни за третман у пећи. Бисквит"The Fast Firing Of Biscuit Earthenware Hollow-Ware In a Single-Layer Tunnel Kiln." Salt D.L. Holmes W.H RP737. Ceram Research."New And Latest Biscuit Firing Technology". Porzellanfabriken Christian Seltmann GmbH. Ceram.Forum Int./Ber.DKG 87, No.1/2, p.E33-E34, E36. 2010 се односи на глину након што је предмет обликован у жељену форму и испечен у пећи први пут, што је познато као „бисквитно печење”. Овим се глинени предмет мења на неколико начина. Минералне компоненте глине подлежу хемијским променама чиме се мења боја глине. Глазурно печење је финална фаза у производњи дела грнчарије. Глазура се може применити на бисквитну форму и предмет се може декорисати на неколико начина. Након тога предмет се „глазурно пече”, што узрокује топљење глазурног материјала, и његово приањање за предмет. Глазурно печење исто тако још више отврдњава предмет пошто се хемијски процеси у глини настављају.

Глина и минерални садржај Постоји неколико материјала који се називају глином. Својства по којима се разликују су: пластичност, малеабилност тела; мера у којој они апсорбују воду; и скупљање, мера у којој се њихова величина редукује након уклањања воде. Различите глине се разликују по начину на који оне одговарају на печење. Глинени предмети се могу украсити пре печења. Пре неких процеса обликовања, глина се мора припремити. Различите глине се састоје од различитих типова и количина минерала што одређује карактеристике резултирајуће грнчарије. Могу да постоје регионалне варијације у својствима материјала који се користи за продукцију грнчарије, и то може да доведе до робе која је јединствена за дати локалитет. Устаљена је пракса да се глина и други материјали мешају да би се произвели глинени предмети подесни за специфичне сврхе. Заједничка компонента глинених предмета је минерал каолинит. Друга минерална једињења у глини могу да делују као флуксови који снижавају температуру витрификације предмета. Ово је списак различитих типова глине који се користе за грнчарију.Ruth M. Home, 'Ceramics for the Potter', Chas. A. Bennett Co., 1952 thumb|250px|Припрема глине за грнчарију у Индији

Каолинит, се понекад назива кинеском глином, јер је први пут кориштен у Кини. Користи се за порцелан. Бол глина је екстремно пластична, ситнозрна седиментарна глина, која може да садржи извесну количину органске материје. Мале количине се могу додати у порцелан да би се повећала пластичност. Ватростална глина има нешто нижи проценат флуксова од каолинита, али је обично сасвим пластична. Она је топлотно високо отпорна форма глине, која се може комбиновати са другим глинама да би се повећала температура печења и може се користити као састојак за прављење високотемпературних типова керамике. Високотемпературна глина је подесна за прављење високотемпературне керамике. Ова глина има многе карактеристике ватросталне и бол глине, има финија зрна попут бол глине, али је отпорнија на топлоту попут ватросталне глине. Обична црвена глина и шкриљаста глина садрже биљне и жељезно-оксидне нечистоће, што их чини корисним за израду цигле, али су генерално неподесне за грнчарију изузев под специјалном условима одређених депозита. Бентонит је екстремно пластична глина која се може додати у малим количинама другим врстама глине да би се побољшала пластичност.

Грнчарија се може обликовати на више начина међу којима су: Ручно обликовање је најранији метод формирања предмета од глине. Предмети се могу ручно конструисати из глинених намотаја, комбиновањем са равним глиненим плочама, удубљивањем глинених кугли или неком комбинацијом тих приступа. Делови ручно направљених посуда се обично спајају помоћу шликера, водене суспензије глине. Глинени предмет се може украсити пре печења. Пре појединих процеса обликовања, глина се мора припремити као што је случај са посуђем. Поједини стурдијски грнчари сматрају да је ручно обликовање примереније креирању јединствених уметничких радова.

Грнчарство

Źródło i licencja