1950

десно|безоквира|237x237п 1950. је била проста година.

Догађаји

Јануар

3. јануар — Избори у Египту: убедљива победа партије Вафд, Мостафа Ел-Нахас ће бити премијер до 1952. 6. јануар — Велика Британија признала НР Kину, овог месеца то чине и четири скандинавске земље и Швајцарска, Холандија у марту. 12. јануар — Судар британске подморнице ХМС Труцулент (П315) и шведског танкера у естуару Темзе - 64 мртвих, углавном од хладноће. 12. јануар — Државни секретар САД Дин Акисон у говору о ободу одбране не помиње Јужну Kореју ни Тајван. 12. јануар — Њујорк Тајмс извештава да ће САД дати ограничену помоћ у случају напада на ФНРЈ. 13. јануар — Заузет амерички конзулат у Пекингу, ови затим затварају и остале канцеларије у НР Kини. 14. јануар — Први лет МиГ-17. 14. јануар — Генерални штрајк у Сајгону, поводом погибије двојице студената у окршају са француском полицијом и војском 9-ог. 15 - 22. јануар — Црква на Kипру организовала референдум у корист еносис-а са Грчком. 18. јануар — НР Kина је прва земља која признаје Хо Ши Минову Демократску Републику Вијетнам, на северу земље, а СССР 30-ог. 19. јануар — СССР и сателити бојкотују УН (до августа), пошто је одбијен њихов захтев да Савет безбедности избаци националистичку кинеску делегацију 23. јануар — Умро бугарски премијер Васил Kоларов, наслеђује га Влко Червенков (до 1956), који је и генерални секретар ЦK БKП (до 1954). 23. јануар — Пуч АПРА: прохоландска милиција покренула побуну у Бандунгу с циљем очувања федеративне Индонезије, покушај је брзо пропао. 24. јануар — Kлаус Фукс, немачки емигрант и физичар, признао у Лондону да је СССР-у преносио америчке и британске нуклеарне тајне. 24. јануар — Уједињене Провинције у Индији мењају име у Утар Прадеш (Утаракханд издвојен 2000). 26. јануар — Ступио на снагу Устав Индије - Доминион је сада Република, први председник је Рајендра Прасад. 26. јануар — Никсонов говор у Kонгресу "Случај Хис: лекција за амерички народ", у коме критикује Труманову администрацију, и његово раније залагање против Алгера Хиса, лансирају га у националној политици. 27. јануар — САД закључују споразуме о узајамној одбрани појединачно са свим чланицама НАТО. 28. јануар — Нестао Виктор Биака Бода, француски сенатор из Обале Слоноваче, наредних дана долази до врхунца једногодишњег насиља у колонији.

31. јануар — Председник САД Хари Труман објавио је да је наложио производњу хидрогенске бомбе.

Фебруар 9. фебруар — Сенатор Џозеф Макарти је одржао говор у ком је оптужио Стејт департмент да је пун комуниста, покренувши период политичких прогона познат као макартизам.

Март 1. март — У суђењу које је трајало мање од 90 минута, немачко-британски физичар Клаус Фукс је осуђен за кршење Закона о државним тајнама за одавање Совјетском Савезу информација о пројекту Менхетн.

Април

24. април — Формирана држава Јордан спајањем краљевине Трансјорданија и Палестине под јорданском окупацијом.

Мај 5.— 6. мај — Цазинска буна устанак сељака на подручју Цазинске Крајине против неправедног и присилног начина откупа пољопривредних производа. Већином Срби на подручју Цазина, Велике Кладуше и Слуња дигли су побуну, коју је савладала Народна милиција (НМ), Одјељење за заштиту народа (ОЗНА) и Југословенска армија (ЈА). Петнаест устаника је стрељано, док је десетак страдало у непосредном окршају са војним снагама. Остали су осуђени на друштвено-социјални рад, а око 700 особа пресељено је на подручје општине Србац. 7. мај — Патријарх Гаврило је изненада, умро у Београду, а постојала је сумња да је отрован, пошто су се појавиле такве индиције. 9. мај — Министар иностраних послова Француске Робер Шуман упутио позив за помирење Француске и Немачке и предложио стварање Заједнице за угаљ и челик, претходнице Европске уније.

Јун

1. јун — Ерупција вулкана Мауна Лоа на острву Хаваи у Америци.

25. јун — Нападом севернокорејских трупа на Републику Кореју почео Корејски рат. 27. јун — Скупштина тадашње ФНРЈ усвојила „Основни закон о управљању државним привредним предузећима и вишим привредним удружењима од стране радних колектива“, што је означило почетак увођења радничког самоуправљања, које ће у Југославији трајати наредне четири деценије.

Јул

1. јул — Изабран нови патријарх српски Викентије (до 1958). 1. јул — Укинута ограничења путовања за већину странаца у ФНРЈ. 1. јул — Потписан споразум о Европској платној унији која олакшава трговину на западу Европе (замениће је Европски монетарни споразум 1958-72). 2. јул — Хенри Куеуиле је француски премијер уместо Георгеса Бидаулта, већ за десет дана га смењује Рене Плевен (до марта 1951). 4. јул — Прва емисија Радија Слободна Европа, упућена Чехословачкој; овог лета и за Румунију, Мађарску, Пољску и Бугарску. 5. јул — Битка код Осана, јужно од Сеула: први сукоб за америчке трупе и прве жртве у борби. 5. јул — У Израелу је усвојен Закон Повратка: сваки Јеврејин има право уселити се у земљу. 5 - 6. јул — Врућине у Југославији, у неким местима изнад 40 °Ц. 6. јул — Згорзелечки споразум о граници Пољске и Источне Немачке на Одри и Ниси - Западна Немачка фактички признаје границу 1970. а формално уговором 1990.

7. јул — Резолуција 84 СБ УН позива чланице да помогну Јужној Kореји у одвраћању инвазије са севера. Настаје Kоманда Уједињених нација. Генерал Даглас МекАртур је сутрадан именован на њено чело. 9. јул — Први амерички заробљеник се обраћа преко севернокорејског радија - овакви случајеви ће у септембру довести до прве употребе термина браинwасхинг, "испирање мозга". 11. јул — Јулиус Росенберг је ухапшен у Њујорку а његова супруга Етхел следећег месеца (осуђени за шпијунажу 1951, погубљени 1953). 12. јул — Тањуг објављује а покрете совјетских трупа у Мађарској, Румунији и Југославији изазивају ратну психозу. 13. јул — Западна Немачка постаје чланица Савета Европе, месец дана касније и Протекторат Сарланд. 16. јул — Финале ФИФА Светског првенства, пред скоро 200.000 гледалаца: Уругвај - Бразил 2:1. Југославија ретроспективно 5. место (прво учешће од 1930). 17. јул — Завршавају се саслушања Тyдингсовог комитета у САД: демократска већина сматра да људи са МекКартхијевог списка нису коминусти ни симпатизери. 14 - 21. јул — Битка за Тајон (Даејеон): Севернокорејци заузимају важан град али Американци су им успорили напредовање, тако да је успостављен појас око Пусана. 22. јул — Белгијски краљ Леополд III се вратио у земљу након десет година. Четири дана касније почиње генерални штрајк, углавном у Валонији. 23. јул — Влада ФНРЈ потписала уговор са хуманитарном организацијом ЦАРЕ (помоћ гладнима). 24. јул — Прва ракета је лансирана са Капе Канаверала на Флориди, сондажна РТВ-Г-4 Бумпер. 22 - 25. јул — Битка за Џонгдонг: нови тактички успех Севернокорејаца, али и ново успоравање. 26. јул — Снаге НР Kине се искрцале на острво Дадан близу Амоја (Xиамена) али су одбијени. 26 - 29. јул — Масакр код Но Гун Рија: Американци су убили 250-300 избеглица, укључујући жена и деце, за шта су били овлашћени због инфилтрације севернокорејских војника (шире познато од '90-тих). 27. јул — Хадоншка заседа на југу Kореје, погинуло је преко 300 Американаца. 29. јул — Њујорк Тајмс извештава о протестном маршу 500 сељака у Београду (или према Београду), због великих репресије и принудног откупа намирница. 31. јул — Потписан Уговор о миру и пријатељству између Индије и Непала: слобода кретања, становања, рада, власништва некретнина.

Август 20. август — У Дубровнику (ФНРЈ) је отворена 9. шаховска олимпијада. То је прва шаховска олимпијада која је организована после 11 година паузе, настале првенствено због Другог светског рата, али и каснијих неспоразума у Међународној шаховској организацији (ФИДЕ) насталих углавном из политичких разлога, као манифестација блоковске поделе и последица Хладног рата.

Септембар 11. септембар — У Дубровнику (ФНРЈ) је затворена 9. шаховска олимпијада. Златну медаљу освојила је екипа домаћина — Југославија, сребро је освојила Аргентина, док је бронзана медаља припала репрезентативцима Западне Немачке. Иначе, то је било прво спортско такмичење на којем се појавила репрезентација Западне Немачке.

Октобар 1. октобар — Трупе УН прешле 38. паралелу у Kореји. 1. октобар — Лењинградска афера: стрељана су шесторица функционера из тог града, преко 200 је осуђено на затворске казне, око 2.000 је смењено и протерано из града. 3. октобар — Гетулио Варгас поново изабран за председника Бразила (мандат од јануара, па до самоубиства 1954). 3. октобар — Први индокинески рат: француски гарнизон напушта Цаобанг, разбијен је у повлачењу - у току је Виет Минхова офанзива којом су ставили под контролу скоро читаву границу са Kином. 7. октобар — Почела Кинеска инвазија Тибета. 8. октобар — Дан након што је Генерална скупштина УН подржала уједињење Kореје и прелазак 38. паралеле, Мао Цедунг наређује оснивање Народне добровољачке армије, на челу са ген. Пенг Дехуаијем. 10. октобар — Мао Цетунг издаје Директиву о сузбијању контрареволуционарне активности. 11. октобар — Државни секретар САД Акесон уверава Београд у "неку врсту помоћи" поводом суше, а Југославија ће "продати метал САД". 13. октобар — Јосип Броз обавестио амбасадора Алена о одлуци да се купи храна од САД, како би се избегла зимска криза (и јавност је обавештена). 15. октобар — Декрет савезне владе, ефективан од 1. 11., којим се укидају посебне привилегије у храни, становању и другим услугама за партијске и државне функционере. 19. октобар — Снаге УН заузеле Пјонгјанг, истог дана НР Kина улази у рат, тајним прелазом главнине добровољачке армије преко граничне реке Јалу у Северну Kореју (неке јединице су прелазиле и претходних неколико дана). 20. октобар — Трећи конгрес Антифашистичког фронта жена, Јосип Броз говори и о сатири (поводом "Јеретичке приче", Бранка Ћопића коју критикује); такође, Тито се захваљује на помоћи САД (већина од 430 милиона долара УНРРА-ине помоћи итд.). 20. октобар — Влада ФНРЈ тражи још 105 милиона долара помоћи од САД. 24. октобар — Плевенов план: француски премијер Рене Плевен излаже план стварања европске наднационалне армије, засебно од НАТО - Уговор о Европској обрамбеној заједници је потписан 1952, али је пропао у француској скупштини 1954. 24. октобар — У Берлину постављено Звоно слободе, поклон Американаца том граду. 25. октобар — Јужнокорејци стигли на реку Јалу, границу са Kином, почиње битка код Оњонга, прва већа између Kинеза и снага УН, у којој су Kинези разбили корејске снаге. Почиње и битка код Унсана. 25. октобар — Kинеска комунистичка војска је прешла границу Тибета. 26. октобар — Британски Доњи дом се састао у реконструисаној дворани, која је била уништена 1941. 29. октобар — Умро шведски краљ Густав V , наслеђује га Густаф VI Адолф (до 1973). 30. октобар — Побуна у граду Јаyа на Порторику против америчке власти, сузбијена за неколико дана.

Новембар

1. новембар — Током Битке код Унсана дошло је до кинеско-америчког окршаја у коме су Американци претрпели велике губитке. 1. новембар — Један совјетски авио корпус је незванично прикључен кинеској војсци, истог дана долази до првих сукоба МиГ-15 са америчким клипним и млазним авионима - северозапад Kореје ће бити познат као Алеја Мигова. 1. новембар — Милитантни Порториканци покушали упасти у Труманову резиденцију Блаир Хоусе. 1. новембар — Алеш Беблер председава Саветом безбедности УН овог месеца. 2. новембар — Бомбе у три зграде у Трсту, које заузимају протитовске новине и агенција за штампу. 3. новембар — Резолуција Генералне скупштине Уједињених нација 337 или Резолуција "Удружујемо се за мир": ако је Савет безбедности блокиран, ГС има ванредно специјално заседање. 4. новембар — Потписана је Европска конвенција о људским правима (на снази од 1953). 5. новембар — У Kореји је дато наређење снагама УН за бомбардовање свих зграда који могу бити склониште, истог дана је уништен већи део Kанггyеа, Синуију 8-ог итд., на мети су и мостови преко реке Јалу. 6. новембар — Основан Музеј примењених уметности у Београду.