Метакогниција је, дословно, знање о когницији. Доналд Мајкенбаум описује метакогницију као свест човека о његовој когнитивној апаратури и начинима њеног функционисања. Усмеравање пажње је под утицајем културе, што за последицу има индивидуалне разлике. Неке разлике у метакогнитивним способностима су резултат степена развоја организма, док су друге последица наслеђа и искустава учења.
Индивидуалне разлике у брзини којом неко учи, као и разлике у квалитету наученог, когнитивисти, присталице теорије обраде информација, објашњавају процесима извршне контроле (-{executive control processes}-), као што су селекција пажње, преслишавање ради задржавања информације, елаборативно преслишавање, организација и елаборација. Ови процеси се некада називају метакогнитивним вештинама.
Компоненте метакогниције
Компоненте метакогниције су: Декларативно знање (знање шта треба урадити) Процедурално познавање вештине, стратегије и ресурса који су потребни да се изведе задатак (знање како нешто извести) Кондиционално (стратегијско) знање, односно знање када треба применити неку стратегију.
Коришћење ових метакогнитивних (регулаторних) способности назива се когнитивни надзор (-{cognitive monitoring}-). Когнитивни надзор је контрола сопствених стратегија мишљења и учења.
Литература
T.O. Nelson, Metacognition, Allyn and Bacon, Boston, 1992.
Види још Когниција Школска психологија
Спољашње везе -{The International Association for Metacognition}- Метакогниција на http://tip.psychology.org -{Metacognition: An Overview', Jennifer A. Livingston,}- (1997) -{UIUC.edu - Metacognitive knowledge}-
Категорија:Когнитивна наука