Врховни суд Републике Хрватске је највиши суд у Хрватској и обезбјеђује јединствену примјену права и равноправност свих у његовој примјени.
Сједиште Врховног суда је у Загребу.
Надлежност
Врховни суд Републике Хрватске:Члан 20. Закона о судовима („Народне новине“, бр. 28/13, 33/15, 82/15) обезбјеђује јединствену примјену права и равноправност свих у његовој примјени; одлучује о редовним правним лијековима кад је то прописано посебним законом; одлучује о ванредним правним лијековима против правоснажних одлука судова; рјешава о сукобу надлежности кад је то прописано посебним законом; разматра актуелна питања судске праксе, анализира потребе за стручним усавршавањем судија, судских савјетника и судијских приправника, те обавља друге послове одређене законом.
Организација
Предсједника Врховног суда, уз претходно мишљење Опште сједнице Врховног суда и надлежног одбора Хрватског сабора, на предлог предсједника Републике бира и разрјешава Хрватски сабор. Предсједник Врховног суда се бира на четири године.Члан 116.* Устава Републике Хрватске За предсједника може бити изабрано лице које испуњава опште и посебне услове за судију Врховног суда. Ако је за предсједника изабрано лице које није судија Врховног суда онда ће га Државно судско вијеће именовати и за судију.Члан 44. Закона о судовима О именовању, напредовању, премјештају, разрјешењу и дисциплинској одговорности судија Врховног суда одлучује Државно судско вијеће.Члан 121.* Устава Републике Хрватске
Врховни суд има два судска одјељења: Кривично и Грађанско.Кривично и Грађанско одјељење () Кривично одјељење обухвата подручја кривичног и прекршајног права, те дисциплинских поступака према прописима о адвокатури и јавном биљежништву. Грађанско одјељење обухвата подручја грађанског, трговинског и управног права.Члан 43. Закона о судовима Постоје још и Уред предсједника, организационе јединице за праћење, проучавање и биљежење судске праксе при одјељењима те за праћење и проучавање судске праксе судова при Савјету Европе и Европске уније, Центар судске праксе те организационе јединице за послове судске управе.
Општу сједницу Врховног суда чине предсједник и све судије Врховног суда. Општу сједницу сазива и њом предсједава предсједник. Општа сједница мора бити сазвана ако то затражи одјељење Врховног суда или једна четвртина свих судија. Предсједник Врховног суда може, према потреби, позвати на Општу сједницу и сједницу одјељења професоре дипломског универзитетског студија права, истакнуте научнике или стручњаке у одређеној грани права. За пуноважно одлучивање на Општој сједници потребна је присутност натполовичне већине свих судија, а одлуке се доносе већином гласова свих судија. Општа сједница Врховног суда: даје мишљење о нацрту закона или другог прописа којим се уређују питања од важности за рад судова или обављање судске власти; утврђује упутства судовима за праћење судске праксе; даје мишљење Министарству правде о висини средстава потребних за редовно обављање послова у судовима; обавља и друге послове прописане законом и Судским пословником.Чланови 46. и 47. Закона о судовима
Предсједник Врховног суда сазива и Општу сједницу Врховног суда уз судјеловање представника других судова. Ову сједницу чине све судије Врховног суда, по два представника Високог трговинског суда, Високог управног суда и Високог прекршајног суда и по један представник сваког жупанијског суда. На овој сједници се разматрају актуелна питања из судске праксе, утврђује предлог оквирних мјерила за рад судија и расправљају друга питања одређена законом.Члан 48. Закона о судовима
Види још Уставни суд Републике Хрватске Високи управни суд Републике Хрватске Високи трговински суд Републике Хрватске Високи прекршајни суд Републике Хрватске
Референце
Спољашње везе Службена страница Врховног суда Републике Хрватске
Категорија:Судство Хрватске Категорија:Врховни судови