Никола Страјнић (Поповац, 11. мај 1945 — 11. јул 2023) био је српски универзитетски професор. Предавао је светску и упоредну књижевност.
Биографија Рођен је 11. маја 1945. године у Поповцу у Барањи. Школовао се у Осијеку и Загребу. Докторирао у Загребу радом о поезији Момчила Настасијевића. Предавао је на Педагошком факултету у Осијеку. Члан је управног одбора ДКВ.
Пензионисао се као редовни професор Филозофског факултета у Новоме Саду.
Живео је у Сремским Карловцима.
Смрт Страјнић је преминуо 11. јула 2023. Сахрањен је дан касније на Чератскоме гробљу у Сремским Карловцима.
Објављене књиге Студије Поезија или оптимизам (о Бранку Миљковићу) 1972. Јасике беле (о Момчилу Настасијевићу) 1978. Вид и ријеч 1984. На гозби код Бога 2002. Невидљиво и видљиво (о поезији Јована Зивлака), 2007. године
Поезија Звјездани сати (песме) 1975. Очи земне (песме) 1981. Пепео свој раздајем (песме) 1982. Вожња у круг (песме) 1990. Карловачке песме, 1994. Плави дах шуме (избор песама) 2004.
Есеји Хаире 1991. Замах и мировање (о песништву Јована Зивлака) 1993. Анђеоски песник Рајнер Марија Рилке (о Девинским елегијама Р. М. Рилкеа) 1995. Стари грчки лиричари (есеји) 1999. Карловачки есеји 1999. Огледи из класичне књижевности 2004. Три дијалога 2004. Огледи о књижевности и сликарству 2009.
Монографије Милић од Мачве 2001.
Награде
Награда „Кочићева књига”, за целокупно стваралаштво, 2009. Награда Друштва књижевника Војводине за књигу године, за књигу Огледи о књижевности и сликарству, 2010.
Референце
Спољашње везе Биографија Николе Страјнића Званична презентација Филозофског факултета у Новом Саду
Категорија:Рођени 1945. Категорија:Умрли 2023. Категорија:Српски књижевници Категорија:Српски педагози Категорија:Барањци Категорија:Доктори књижевности