Велика кнежевина Литванија (, , , ) била је велика кнежевина која се током позног средњег века и раног нововековног периода простирала на територијама данашњих држава Литваније и Белорусије, обухватајући и поједине делове данашње Пољске, Украјине, Русије и Летоније. Постојала је у периоду од 13. века до 1795. године, прво као самостална држава, а након 1569. године као држава-чланица у склопу Пољско-литванске државне заједнице. Каснијим престанком постојања Државне заједнице (1795), највећи део територије Велике кнежевине Литваније укључен је у састав Руског царства и подељен на губерније.
Током немачке окупације већег дела Литваније у Првом светком рату (1914-1918), разматрана је могућност обнове Велике кнежевине Литваније, као марионетске државе под немачком контролом, али та иницијатива је 1918. године реализована у нешто другачијем облику, проглашењем краткотрајне Краљевине Литваније.
Историја
мини|десно|250п|Територија Велике Кнежевине Литваније под Миндаугасом -{I}- и његовим наследницима
Велику кнежевину су основали Литванци, који су у то време били многобожачки народ, а чија је држава настала уједињењем разних балтичких племена. Иако је Литванска велика кнежевина владала широким областима источне Европе, током времена су источнословенске културе и језици постали доминантни. Велики кнежеви су себе сматрали ваљаним наследницима владара Кијевске Русије. Носили су титулу: велики кнез (-{magnus dux}-) Литваније, Саматије и Русије. Почетком 16. века родило се ривалство Пољске и Литваније у борби за „Руско наслеђе”.. Cambridge, 1998, p. 731.Encyclopædia Britannica. Grand Duchy of Lithuania
Власт Велике кнежевине Литваније временом се проширила на знатне делове бивше Кијевске Русије и других суседних држава, укључујући данашњу Белорусију и делове Украјине, Летоније, Пољске, Русије и Молдавије. У свом највећем обиму, у 15. веку, била је највећа држава у Европи. То је била мултиетничка и мултиконфесионална држава, са великом разноликошћу у језицима, религији и културном наслеђу.
Консолидација литванских земаља почела је крајем 12. века. Велики кнез Миндовг крунисан је 1253. године за краља Литваније, по католичком обреду, али покрштавање племства и народа није остварено. Као многобожачка држава. Литванија је била је мета верског крсташког рата од стране Тевтонских витезова и Ливонског реда. Брза територијална експанзија започела је у касној владавини Гедимина. и наставила се ширити под диархијом и заједничким вођством његових синова Алгирдаса и Кестутиса. : Nuo 7 iki 12 klasės (Lietuvos istorijos vadovėlis). CD. (2003). Elektroninės leidybos namai: Vilnius.
Гедиминас је 1323. основао своју престоницу Вилну (данас Вилњус). После монголске инвазије у источну Европу и уништења Кијевске Русије, многи источнословенски кнежеви су се милом или силом прикључили великом кнежевству Литваније, услед слабости Златне хорде. На западу је стално претила опасност од Тевтонских витезова са којим су кнежеви вековима ратовале.
Персонална унија са Пољском Алгирдасов син, литвански велики кнез Јагело је 1386. закључио уговор о женидби са једанаестогодишњом наследницом пољског престола краљицом Јадвигом. Део овог уговора било је обећање о покрштавању литванског кнеза, племства и народа, уз препуштање неких територија Пољској. Овај уговор је познат као Унија из Крева и довео је до стварања персоналне уније између Литваније и Пољске. После покрштавања и венчања, Јагело је добио краљевско име „Владислав -{II}-” и постао оснивач династије Јагелонаца. Владислав и Јадвига су владали заједно. Касније су власт над литванском кнежевином препустили владиславовом рођаку Витаутасу, који је добио име „Витаут Велики”. У наредном периоду, односи између Литваније и Пољске, које су имале заједничког владара, били су регулисани низом међусобних уговора, уз задржавање пуне унутрашње самоуправе у обе државе.
Владавина Витолда Великог, Кестутисовог сина, означила је највеће територијално проширење Велике кнежевине Литваније и пораз Тевтонских витезова у бици код Гринвалда 1410. Такође је означила успон литванског племства. Након Витолдове смрти, однос Литваније са Пољском краљевином се знатно погоршао. Литвански племићи, укључујући и породицу Радзивиљ, покушали су да разбију унију са Пољском. : Nuo 7 iki 12 klasės (Lietuvos istorijos vadovėlis). CD. (2003). Elektroninės leidybos namai: Vilnius.
Државна заједница са Пољском Велика кнежевина Литванија је 1569. године постала део новоформиране Пољско-литванске државне заједнице, препустивши у исто време Краљевини Пољској своје јужне територије у данашњој Украјини, што је озваничено актом познатим као Лублинска унија. Одбрана јужних крајева од напада Османског царства и његових вазала тако је пренета у надлежност пољског дела државе. Доношењем устава од 3. маја 1791. године, извршена је централизација управе у Државној заједници, што је изазвало негодовање представника Велике кнежевине Литваније. Стога је ради смиривања прилика био донет додатак уставу, познат као "Узајамна гаранција два народа" од 20. октобра 1791. године, чиме је обезбеђен опстанак Велике кнежевине Литваније у оквиру централизоване државе.
Тако стање је трајало кратко, пошто је 1795. године дошло до треће и коначне поделе Пољске и Литваније, чије су територије раздељене између суседних држава: Руског царства, Хабзбуршке монархије и Краљевине Пруске. Том приликом, највећи део преосталих територија Велике кнежевине Литваније укључен је у састав Руског царства и подељен на губерније.
Положај словенског становништва мини|десно|Хришћанске заједнице у Пољско-литванској држави око 1573. године, пре промена изазваних склапањем Брестовске уније
Иако је пољско племство, као носилац политичке власти у пољском делу Државне заједнице, имало знатан утицај и на развој политичких и друштвених односа у Великој кнежевини Литванији, положај локалног источнословенског племства и становништва био је знатно неповољнији, не само на политичком и социјалном, већ на националном и верском плану, што је дошло до посебног изражаја након склапања Брестовске уније крајем 16. века, након чега је уследио масовни талас превођења православних источнословеснких хришћана на гркокатолицизам.
Види још
Историја Литваније Историја Белорусије Пахонија Брестовска унија Сејм Државне заједнице Пољске и Литваније Пољско-литвански устав (1791)
Референце
Литература
Grand Duchy of Lithuania: Encyclopedia in Three Volumes, Volume I. . 2007. — 688 pages, illustrated. Grand Duchy of Lithuania: Encyclopedia in Three Volumes, Volume II. . 2007. — 792 pages, illustrated. Grand Duchy of Lithuania: Encyclopedia in Three Volumes, Volume III. . 2010. — 696 pages, illustrated. . (2002).
. (2016) .
. e-copy
.
Спољашње везе
History of the Grand Duchy of Lithuania Cheryl Renshaw. The Grand Duchy of Lithuania 1253–1795
Lithuanian-Ruthenian state at the Encyclopedia of Ukraine Zenonas Norkus. The Grand Duchy of Lithuania in the Retrospective of Comparative Historical Sociology of Empires