десно|безоквира|212x212п Бацање кугле је атлетска дисциплина у којој бацач настоји бацити куглу што даље. Ова атлетска дисциплина служи за развијање снаге, брзине, специфичне издржљивости и окретности. Осим бацања, које је прописано атлетским правилима, кугла се може бацати на разне начине. У почетку се бацало бочном, потом клизном, да би данас најбољи бацачи користили ротациону технику. При томе, у складу са узрастом такмичара, употребљава се кугла различите масе. Историјат бацања кугле Претпоставља се да су се прва такмичења у бацању кугле (топовског ђулета) одржавана у Великој Британији. Хроничари бележе да су се војници око 1346. године такмичили у бацању топовског ђулета тешког 16 фунти (7,257 kg). У почетку се бацало из места и то наизменично јачом и слабијом руком. Временом су се искристалисала правила бацања која су се односила и на простор из којег се баца.
Први светски рекорд у бацању кугле ИААФ је признала 1912. године. У почетку се кугла бацала бочном техником. Најбољи резултат тим начином бацања постигао је Џим Фуш (САД) 17,95 м (1950). Пери О‘Брајен из САД први се приликом бацања у почетном положају окренуо леђима према правцу бацања, чиме је постао пионир клизне технике бацања кугле. При том положају бацач може више да укључи мишиће ногу, услед чега кугла добија веће убрзање и остварује веће даљине. О‘Брајен је први у свету пребацио 18 метара (9. маја 1953), а 3. септембра 1956. постао је први који је пребацио 19 метара (19,06 m). Први бацач који је пребацио 20 метара био је Бил Нидер (САД), који је 12. априла 1960. бацио 20,06 метара. Први који је пребацио 21. метар био је Ренди Метсон (САД), који је, прво у дворани, 30. априла 1965. у Остину пребацио 21,05 метара, да би потом, 8. маја 1965. у Колеџ Стејшону, на отвореном, пребацио 21,52 метара. Први који је пребацио 22 метра био је Совјетски бацач Александар Баришњиков, који је 10. јуна 1976. у Паризу бацио тачно 22,00 метра. Први који је пребацио 23 метра био је Улф Тимерман из Источне Немачке, који је 22. маја 1988. у Ханији бацио 23,06 метра. мини|229x229п|Совјетска бацачица Тамара Прес. Koд жена, први забележени светски рекорд постигла је 1924. Виолета Морис из Француске — 10,15 м. Прва бацачица која је пребацила 18 метара била је Тамара Прес (СССР), која је у Лајпцигу 10. јуна 1962. бацила 18,55 метра. Прва која је пребацила 19. метара била је Маргита Гумел (НДР), која је 20. октобра 1968. у Мексико Ситију бацила 19,07 м. Прва која је пребацила 20 метара била је Надежда Чижова (СССР), која је 13. јула 1969. у Хожову бацила 20,09 м. Иста атлетичарка је била прва која је пребацила 21 метар (21,03 м, 7. септембра 1972. у Минхену). Хелена Фибингерова из Чехословачке била је прва жена која је пребацила 22 метра (22,32 м, 20. августа 1977. у Њитри).
Међу првим бацачима кугле између два рата на теренима Југославије истакли су се Карољи Амбрози, В. Наранчић и А. Ковачевић, а после Ослобођења, Петар Шарчевић, Дако Радошевић, Милија Јоцовић, Петар Баришић, Томислав Шукер. Пред крај двадесетог века, запажене резултате на међународним такмичењима остваривали су Иван Иванчић, Владимир Милић, Јован Лазаревић, Златан Сарачевић и Драган Перић.
Први признати рекорд Југославије поставила је 5. октобра 1923. Маријана Јерина из АК Приморје, резултатом 6,24 метра. Тада су жене бацале куглу од 5 kg.
Правила такмичења Кугла се баца с рамена једном руком из круга промера 2,135 m. На средини средњег спољног лука учвршћен је сегмент. У тренутку кад атлетичар заузима у кругу став за почетак извођења бацања, кугла треба да додирује браду или образ, или да буде врло близу оба. Кугла не сме да се повуче из равни рамена, а рука се при извођењу бацања не сме да се повуче наниже од заузетог става. Сваки такмичар има право на три покушаја. Шесторо најбољих, а на великим такмичењима осморо, имају право на још три покушаја. Ниједан такмичар нама право на накнадна три покушаја, ако му бацања у прва три хица нису била исправна, тј. да је бацач нагазио сегмент или простор ван круга током избачаја, или да је кугла при паду на тло завршила ван простора омеђеног линијама. Такмичар не сме да напусти круг, док кугла није пала на земљу, а после тога обавезно мора напустити круг за бацање од позади. Поред тога није дозвољено, користити рукавице као ни умотавање два или више прстију заједно. мини|Американац Мартин Шеридан, Олимпијски шампион из 1906, користиo je бочну технику бацања кугле. Сениори бацају куглу тешку 7,257 kg, јуниори млађи од 20 година 6 kg, јуниори млађи од 18 година 5 kg, а пионири (млађи од 16 година) 4 kg. Сениорке и јуниорке бацају куглу од 4 kg, а млађе јуниорке и пионирке 3 kg.
Техника бацања кугле мини|Атлетичар у почетном ставу клизне технике бацања кугле.
Полазни положај и припрема за поскок Бацач се поставља леђима окренут смеру бацања. Маса тела је на замашној нози. Труп је оружен и усправан. Рука у којој се налази кугла је савијена у лакту, тако да држи куглу уз врат. Тело се налази у потпуној статичкој равнотежи. мини|Немица Јемиси Огунлеје, Олимпијска шампионка из 2024, баца ротационом техником.
Поскок Поскок је покретачка снага у првој фази бацања и завршава се доласком у избачајну позицију, односно, у тренутку кад обе ноге успоставе контакт са тлом. Почетак поскока треба бити опуштен, слободан, али не и пребрз. Превише брз почетак поскока проузрокује губитак равнотеже током његовог извођења и не омогућава правилно бацање. Избачајна позиција (за дешњаке) Десна нога је у центру круга, лева нога спољашњим делом стопала додирује унутрашњу површину сегмента. Маса тела налази се на десној нози, која је повијена, труп је леђима окренут у правцу бацања савијен у супротном смеру. Лева нога је опружена у зглобу колена. мини|250п|десно|Снимак ротационе техника бацања кугле, Асмир Колашинац. Фаза избацивања (максималног напора) За време избацивања карактеристично је кретање тела горе и напред повезано са истовременим окретањем тела до предњег положаја у смеру бацања уз непрестано нарастање брзине. Врло битно за бацање у целини је повезивање поскока са избацивањем. Фаза одржавања равнотеже Заједничко деловање свих сила у смеру бацања мора бити у завршној фази заустављено како бацач не би прешао преко ивице круга и направио прекршај. После завршеног избацивања бацач поскоком врши замену положаја ногу.
Врсте такмичења Бацање кугле се налази на свим важнијим такмичења. На програму Летњих олимпијских игара бацање кугле за мушкарце се налази од првих Игара 1896. у Атини, а код жена од Игара 1948. у Лондону. На Европским првенствима 1934. за мушкарце, а за жене од 1938.мини|Рајан Краузер, светски рекордер у бацању кугле са даљином 23,56 метара.
Актуелни светски рекорди Тренутни рекорд код мушкараца је 23,56 метара, а постигао га је Рајан Краузер из САД у Лос Анђелесу 27. маја 2023. године. Код жена рекорд држи Наталија Лисовска из СССР са даљином од 22,63 метара, а постигнут је у Москви, 7. јуна 1987. године.
Апсолутнe листe Од 2000. ИААФ Правило 260.18s (бивше 260.6.a) преправљено је и сада каже да светски рекорди (насупрот светским рекордима у дворани) могу бити постављени у објекту "с кровом или без њега". Данас се листе најбољих резултата у атлетици воде као апсолутне листе, збрајајући резултате постигнуте на отвореном и у дворани.
Апсолутне листе 25 најбољих резултата у бацању кугле — мушкарци (Напомена: неки атлетичари су по неколико пута бацали куглу тешку 7,257 кг у приказаном распону даљина. Приказан је само најбољи резултат сваког атлетичара. Ажурирано пре ) Ранг Резултат Атлетичар Датум рођењаНационалност Место Датум 1. 23,56 Рајан Краузер 18. децембар 1992. Лос Анђелес, САД 27. мај 2023. 2. 23,23 Џо Ковач 28. јун 1989. Цирих, Швајцарска 7. септембар 2022. 3. 23,12 Ренди Барнс 16. јун 1966. Лос Анђелес, САД 20. мај 1990. 4. 23,08 Раџиндра Кембел 29. фебруар 1996. Брисел, Белгија 5. септембар 2026. 5. 23,06 Улф Тимерман 1. новембар 1962. Ханија, Грчка 22. мај 1988. 6. 22,98 Леонардо Фабри 15. април 1997. Брисел, Белгија 14. септембар 2024. 7. 22,91 Алесандро Андреи 3. јануар 1959. Вијаређо, Италија 12. август 1987. 8. 22,90 Томас Волш 1. март 1992. Доха, Катар 5. октобар 2019. 9. 22,86 Брајан Олдфилд 1. јун 1945. Ел Пасо, САД 10. мај 1975. 10. 22,75 Вернер Гинтер 1. јун 1961. Берн, Швајцарска 23. август 1988. 11. 22,67 Кевин Тот 29. децембар 1967. Лоренс, САД 19. април 2003. 12. 22,64 Удо Бајер 9. август 1955. Берлин, Немачка 20. август 1986. 13. 22,61 Дарлан Романи 9. април 1991. Пало Алто, САД 30. јун 2019. 14. 22,59 Пејтон Отердал 2. април 1996. Де Мојн, САД 24. април 2024. 15. 22,54 Кристијан Кантвел 30. септембар 1980. Грешам, САД 5. јун 2004. 16. 22,53 Џордан Гајст 21. јул 1998. Цирих, Швајцарска 27. август 2026. 17. 22,52 Џон Бренер 4. јануар 1961. Волнат, САД 26. април 1987. 18. 22,51 Адам Нелсон 7. јул 1975. Портланд, САД 18. мај 2002. 19. 22,47 Џош Авотунде 12. јун 1995. Јуџин, САД 3. август 2025. 20. 22,44 Дарел Хил 17. август 1993. Брисел, Белгија 31. август 2017. Зејн Вир 7. септембар 1995. Падова, Италија3. септембар 2023. 22. 22,43 Рис Хофа 8. октобар 1977. Лондон, Уједињено Краљевство 3. август 2007. 23. 22,32 Михал Харатик 10. април 1992. Варшава, Пољска 28. јул 2019. 24. 22,29 Ејдријан Пипери 20. јануар 1999. Јуџин, САД 3. август 2025. 25. 22,28 Рајан Вајтинг 24. новембар 1986. Доха, Катар 10. мај 2013. ***Напомена: означава да је резултат остварен у затвореном простору (у дворани) и да је бољи од свих резултата тог атлетичара на отвореном. Листа најбољих резултата — бацање кугле за мушкарце у дворани Ово је листа атлетичара који су бацили куглу преко 22,00 метра у дворани.
(Напомена: неки атлетичари су више пута пребацили 22 м. Приказан је само најбољи резултат сваког атлетичара. Ажурирано пре )
Ранг Резултат Атлетичар Датум рођењаНационалност Место Датум 1. 22,82 Рајан Краузер 18. децембар 1992. Фајетвил, САД 24. јануар 2021. 2. 22,66 Ренди Барнс 16. јун 1966. Лос Анђелес, САД 20. јануар 1989. 3. 22,55 Улф Тимерман 1. новембар 1962. Зенфтенберг, Источна Немачка 11. фебруар 1989. 4. 22,53 Дарлан Романи 9. април 1991. Београд, Србија 19. март 2022. 5. 22,40 Адам Нелсон 7. јул 1975. Фејетвил, САД 15. фебруар 2008 6. 22,37 Леонардо Фабри 15. април 1997. Лијевен, Француска 11. фебруар 2024. 7. 22,31 Томас Волш 1. март 1991. Бирмингем, Уједињено Краљевство 3. март 2018. 8. 22,26 Вернер Гинтер 11. јул 1971. Маглинген, Швајцарска 8. фебруар 1987. 9. 22,23 Рајан Вајтинг 24. новембар 1986. Албукерки, САД 23. фебруар 2014. 10. 22,18 Кристијан Кантвел 30. септембар 1980. Воренсбург, САД 22. фебруар 2008. 11. 22,17 Томаш Стањек 13. јун 1991. Диселдорф, Немачка 6. фебруар 2018. 12. 22,16 Раџиндра Кембел 29. фебруар 1996. Мадрид, Шпанија 23. фебруар 2024. 13. 22,11 Рис Хофа 8. октобар 1977. Москва, Русија 10. март 2006. 14. 22,09 Мика Халвари 13. фебруар 1970. Тампере, Финска 7. фебруар 2000 15. 22,07 Роџер Стин 17. мај 1992. Београд, Србија 11. фебруар 2026. 16. 22,06 Зејн Вир 7. септембар 1995. Истанбул, Турска 3. март 2023. 17. 22,05 Џо Ковач 28. јун 1989. Женева, Швајцарска 13. фебруар 2021. 18. 22,04Џордан Гајст 21. јул 1998. Острава, Чешка 3. фебруар 2026.Мадрид, Шпанија 6. фебруар 2026. 19. 22,02 Џорџ Вудс 11. фебруар 1943. Инглвуд, САД 8. фебруар 1974. 20. 22,00 Конрад Буковјецки 17. март 1997. Торуњ, Пољска 15. фебруар 2018.
Мушки рекорди у бацању кугле на отвореном (ажурирано пре ) Рекорди Резултат Атлетичар Националност Место Датум Старост рекорда СР 23,56 Рајан Краузер Лос Анђелес, САД 27. мај 2023. ОР 23,30 Токио, Јапан 5. август 2021. ЕР 23,06 Улф Тимерман Ханија, Грчка 22. мај 1988. САР 23,56 Рајан Краузер Лос Анђелес, САД 27. мај 2023. ЈАР 22,61 Дарлан Романи Станфорд, САД 30. јун 2019. АФР 22,10 Чуквуебука Енеквечи Јуџин, САД 5. јул 2025. АЗР 21,80 Мухамед Толо Мадрид, Шпанија 21. јун 2024. ОКР 22,90 Томас Волш Доха, Катар 5. октобар 2019. РС 21,88 Армин Синанчевић АК Црвена звезда Бар, Црна Гора 1. мај 2021. Доха, Катар 28. мај 2021.