мини|Венера-10 Венера-10 је била совјетска аутоматска научно-истраживачка станица (вјештачки сателит) намијењена за истраживање планете Венере. Лансирана је 14. јуна 1975.
Ток мисије Космички брод је ушао у орбиту око Венере 23. октобра 1975. Истог дана је одвојен и дио за спуштање који се почео спуштати и успоравати, прво аеродинамичким кочењем а потом са падобраном.
Орбитални дио је кориштен као комуникациони радио релеј за капсулу за спуштање и њену везу са Земљом.
Капсула за спуштање је уз уобичајене инструменте имала ултравиолетни фотометар од 3500 ангстрома француске производње, 4000-7000 ангстрома фото-полариметар, инфрацрвени спектрометар 1500-3000 нанометара, и инфрацрвени радиометар опсега 3-30 микрометара. Орбитални дио је носио магнетометар и клопке за наелектрисане честице.
Венера-10 је била друга капсула за спуштање која је послала црно-бијеле телевизијске снимке површине Венере, послије апарата Венера-9. Фотографије су показале да је неко камење вулканског поријекла.
Мјерења су показала температуру и притисак зависно од висине: на 42 -{km}-/3.3 -{atm}- /158° -{C}-, 15 -{km}-/37 -{atm}-/363° -{C}-, и 0 -{km}-/92 -{atm}-/465° -{C}-.
Основни подаци о лету Датум лансирања: 14. јуна 1975. Ракета носач: Протон, са додатим степенима Мјесто лансирања: Тјуратам, Бајконур Маса сателита (-{kg}-): 2300 (орбитални дио). Укупно при лансирању 5033.
Галерија
Види још Венера-9 Венера-11 Програм Венера
Спољашње везе
Совјетско истраживање Венере
Литература
NASA каталог космичких летјелица, орбитални дио NASA каталог космичких летјелица, дио за спуштање
Категорија:Програм Венера