Крстурска гркокатоличка епархија, односно Гркокатоличка епархија Светог Николе у Руском Крстуру је источнокатоличка, односно гркокатоличка епархија која обухвата подручје Србије. Саставни је део Католичке цркве, али не припада Београдској надбискупији, већ је непосредно потчињена римском папи. Настала је 2018. године, уздизањем дотадашњег Гркокатоличког апостолског егзархата у Србији на степен епархије, са седиштем у Руском Крстуру. Највећи део верника ове епархије припада мањинским заједницама, русинској и украјинској. На челу епархије налази се бискуп Ђура Џуџар.Elevation of the apostolic exarchate for Catholic faithful of Byzantine rite resident in Serbia to eparchy, and appointment of the first eparchial bishop
Историја мини|десно|240п|Гркокатоличке епархије у бившој Аустроугарској монархији, према стању из 1909. године
Досељавање карпатских Русина мини|десно|240п|Гркокатолички храм Светих апостола Петра и Павла (Нови Сад) мини|десно|240п|Гркокатолички храм Вазнесења Господњег (Сремска Митровица)
Средином 18. века, започело је досељавање карпатских Русина у тадашњу јужну Угарску. Русинско становништво, које је највећим делом било гркокатоличке вероисповести, настањено је у појединим бачким и сремским местима. У прво време, гркокатолички Русини су одржавали везе са својом матичном Мукачевском гркокатоличком епархијом. Међутим, након стварања Крижевачке гркокатоличке епархије (1777), све русинске гркокатоличке парохије у тадашњој јужној Угарској стављене су под надлежност крижевачких гркокатоличких бискупа.
Стављањем гркокатоличких Русина под надлежност Крижевачке епархије, отежано је одржавање веза са завичајном Мукачевском епархијом. На то се током 19. века надовезала и политика мађаризације, коју је спроводила тадашња угарска власт, која Русинима није признавала чак ни њихово народно име, већ их је, као и остале Источне Словене, називала „Рутенима” (). Исту терминологију су употребљавале и тадашње гркокатоличке епархијске управе (крижевачка, мукачевска и прешовска), које такође нису признавале русинско народно име, а поједини гркокатолички бискупи су били отворени заговорници мађаризације међу Русинима.
Учешће гркокатоличког свештенства у спровођењу антирусинске политике достигло је врхунац за време Првог светског рата (1914—1918). Већ током, 1915. године, група гркокатоличких свештеника затражила је званичну забрану употребе русинског народног имена, на шта се потом надовезао и захтев појединих гркокатоличких бискупа да се русинска ћирилица забрани и замени латиницом, што је потом и спроведено, силом државне власти.
Непосредно по завршетку Првог светског рата, представници гркокатоличких Русина су учествовали у раду Велике народне скупштине, која је заседала у Новом Саду, а на којој је 25. новембра 1918. године донета одлука о уједињењу Баната, Бачке и Барање са Србијом.
На чело Крижевачке епархије је 1920. године дошао Дионизиј Њаради (умро. 1940), који је био родом из Руског Крстура. Међутим, нови бискуп се убрзо показао као присталица украјинске националне идеологије, тако да је за време његове управе међу гркокатоличким Русинима дошло до првих подела на две струје, русинску и про-украјинску, а исте поделе су потом наставиле да оптерећују гркокатоличку заједницу све до данашњих дана.
Гркокатолички апостолски егзархат у Србији и Црној Гори (2003—2013) мини|десно|240п|Гркокатолички храм у Ђурђеву Након стварања независних држава на простору бивше Југославије, покренут је поступак за преуређење односа на подручју још увек јединствене Крижевачке епархије, која је све до 2001. године обухватала гркокатолике на целокупном подручју бивше СФРЈ и свих њених држава наследница: Словеније, Хрватске, Босне и Херцеговине, тадашње Савезне Републике Југославије (Србија и Црна Гора) и данашње Северне Македоније. Прве промене су извршене 2001. године, када је створен Гркокатолички апостолски егзархат у Македонији, који је у потпуности раздвојен од Крижевачке епархије и потчињен непосредно Ватикану.Acta Apostolicae Sedis, 93 (2001),
Потом је 28. августа 2003. године за гркокатолике у Србији и Црној Гори створен посебан Гркокатолички апостолски егзархат у Србији и Црној Гори, односно (). Овај егзархат је задржао везу са Крижевачком епархијом. За првог гркокатоличког егзарха у Србији и Црној Гори постављен је бискуп Георгиј (Ђура) Џуџар (русн. -{Георгий Дюра Джуджар}-).Catholic Hierarchy: Bishop Đura Džudžar
Дотадашњи гркокатолички Храм Светог Николе у Руском Крстуру уздигнут је на степен саборног храма. Према подацима из 2004. године, новостворени егзархат је на подручјима Србије и Црне Горе обухватао 26 парохија, са 17 храмова и укупно 22.934 верника, који су по етничкој припадности углавном били Русини, Украјинци и Румуни. Према подацима из 2009. године, Гркокатолички апостолки егзархат у Србији и Црној Гори имао је 22,369 верника и 18 свештениика.Catholic Hierarchy: Byzantine Chatolic Apostolic Exarchate of Serbia and Montenegro
Гркокатолички апостолски егзархат у Србији (2013—2018) мини|десно|240п|Гркокатолички храм у Марковцу
До знатних промена је дошло 2013. године, када су гркокатолици у Црној Гори изузети испод надлежности Гркокатоличког апостолског егзархата у Србији и Црној Гори и непосредно потчињени римокатоличким бискупима у Црној Гори, чиме је надлежност овог егзархата сведена само на територију Србије.Acta Apostolicae Sedis, 105 (2013), Од тог времена, званични назив је гласио: Гркокатолички апостолки егзархат у Србији ().
Према тадашњем стању, Гркокатолички апостолки егзархат у Србији и Крижевачка епархија заједно су чинили Гркокатоличку цркву у Хрватској и Србији, која литургију обавља на словенском обреду и користи црквенословенски језик и ћирилицу. Према подацима из 2013. године, преуређени Гркокатолички апостолки егзархат у Србији имао је 22,085 верника и 20 свештеника.Catholic Hierarchy: Byzantine Chatolic Apostolic Exarchate of Serbia
Садашње стање: Крстурска гркокатоличка епархија (2018—) Одлуком римског папе од 6. децембра 2018. године, дотадашњи Гркокатолички апостолки егзархат у Србији уздигнут је на степен епархије, под званичним називом: Гркокатоличка епархија Светог Николе у Руском Крстуру. У исто време, за првог крстурског гркокатоличког бискупа именован је дотадашњи егзарх Ђура Џуџар.Catholic Hierarchy: Eparchy of San Nicola di Ruski Krstur
Пошто највећи део верника који су у надлежности ове епархије чине етнички Русини, епархија одржава посебне односе са Русинском гркокатоличком црквом, односно са завичајном Мукачевском гркокатоличком епархијом, у којој је Ђура Џуџар служио као помоћни бискуп пре но што је 2003. године постављен за егзарха. Такође, епархија одржава посебне везе са суседном Румунском гркокатоличком црквом, а такође и са Украјинском гркокатоличком црквом.
Гркокатолички храмови Гркокатолички катедрални храм Преноса моштију Светог оца Николаја (Руски Крстур) Гркокатолички храм Светих апостола Петра и Павла (Нови Сад) Гркокатолички храм Вазнесења Господњег (Сремска Митровица) Гркокатолички храм Успења Пресвете Богородице (Куцура)
Види још
Ђура Џуџар Гркокатоличкa црквa у Хрватској и Србији Гркокатолицизам Источне католичке цркве Католичка црква у Србији Београдска надбискупија Суботичка бискупија Зрењанинска бискупија Сремска бискупија Призренско-приштинска бискупија Религија у Србији Религија у Војводини Русини у Србији Украјинци у Србији
Референце
Литература
Спољашње везе Križevačka eparhija Гркокатолици у Србији Apostolic Exarchate of Macedonia (2001—2018) on Catholic Hierarchy Apostolic Exarchate of Serbia and Montenegro (2003—2013) on Catholic Hierarchy Apostolic Exarchate of Serbia (2013—2018) on Catholic Hierarchy Article on Greek Catholics in Former Yugoslavia by Ronald Roberson on the CNEWA web site
Категорија:Гркокатоличка црква у Хрватској и Србији Категорија:Гркокатолицизам у Црној Гори Категорија:Гркокатолицизам у Србији Категорија:Настанци у Србији 2018.