Брус Ли ( (рођен као Ли Џун-фан;Сан Франциско, 27. новембар 1940 — Хонгконг, 20. јул 1973), био је хонгконшки и амерички борилачки уметник, глумац и филмски стваралац. Био је оснивач џит кун доа, филозофије хибридних борилачких вештина, која је настала из његовог искуства у борби без оружја и самоодбрани — као и еклектичних, зен будистичких и таоистичких филозофија — као нова школа мисли у борилачким вештинама. Са каријером која је обухватала Хонгконг и Сједињене Америчке Државе, Ли се сматра првом глобалном кинеском филмском звездом и једним од најутицајнијих борилачких уметника у историји кинематографије. Познат по улогама у пет дугометражних филмова о борилачким вештинама, приписује му се заслуга за популаризацију филмова о борилачким вештинама 1970-их и промовисање хонгконшке акционе кинематографије.
Рођен у Сан Франциску, а одрастао у Хонгконгу, Лија је у хонгконшку филмску индустрију као глумца дете увео његов отац, Ли Хојћун. Лијево рано искуство у борилачким вештинама укључивало је Винг чун (тренирао код Ип Мана), таи чи, бокс (освојио је боксерски турнир у Хонгконгу) и честе уличне борбе (борбе у крају и на крововима). Преселио се у Сијетл 1959. године, уписавши се на Универзитет у Вашингтону 1961. године. Током тог времена, Ли је почео да размишља о зарађивању новца подучавањем борилачких вештина, иако је тежио глумачкој каријери. Отворио је своју прву школу борилачких вештина, која је радила из његове куће у Сијетлу. Након што је касније додао другу школу у Оукланду, Ли је привукао значајну пажњу на Међународном првенству у каратеу у Лонг Бичу 1964. године у Калифорнији држећи демонстрације и говоре. Након тога се преселио у Лос Анђелес да би подучавао, где су међу његовим ученицима били Чак Норис, Шерон Тејт и Карим Абдул Џабар.
Лијеве улоге у Сједињеним Америчким Државама, укључујући Ката у акционој телевизијској серији мреже Еј-Би-Си Зелени стршљен (1966—1967), представиле су га америчкој публици. Након повратка у Хонгконг 1971. године, добио је своју прву главну улогу у филму Велики газда (1971), који је режирао Ло Веј. Годину дана касније, Ли је глумио у филму Песница гнева (1972), у којем је тумачио Чен Жена, и На змајевом путу (1972), који је режирао и написао. Ли је наставио да глуми у америчко-хонгконшкој копродукцији У змајевом гнезду (1973) и Игра смрти (1978). Његови филмови продуцирани у Хонгконгу и Холивуду, од којих су сви били комерцијално успешни, подигли су хонгконшке филмове о борилачким вештинама на нови ниво популарности и признања, изазвавши талас западног интересовања за кинеске борилачке вештине. Режија и тон Лијевих филмова, укључујући њихову кореографију борби и диверзификацију, драматично су утицали и променили борилачке вештине и филмове о борилачким вештинама широм света. Под његовим утицајем, филмови о кунг-фуу почели су да истискују жанр вусја филмова — борбе су биле кореографисане реалистичније, елементи фантастике су одбачени зарад стварних сукоба, а карактеризација главног мушког лика прешла је од једноставног витешког хероја на оног који је отелотворавао појам маскулинитета.
Лијева каријера је прекинута његовом изненадном смрћу у 32. години од едема мозга, чији узроци остају предмет спора. Ипак, Лијеви филмови су остали популарни, стекли велики број култних следбеника, и постали нашироко имитирани и експлоатисани. Постао је иконична фигура позната широм света, посебно међу Кинезима, на основу његовог приказа кантонске културе у његовим филмовима, и међу азијским Американцима због пркошења азијским стереотипима у Сједињеним Америчким Државама. Чак и након његове смрти, Ли је наставио да буде истакнут утицај на модерне борилачке спортове, укључујући џудо, карате, мешовите борилачке вештине и бокс, као и на модерну популарну културу, укључујући филм, телевизију, стрипове, анимацију и видео-игре. Часопис Тајм прогласио га је једним од 100 најважнијих људи 20. века.
Рани живот мини|лево|Ли као беба са родитељима, Грејс Хо и Ли Хојћуном.
Лијево име по рођењу било је Ли Џун-фан. Његов отац, Ли Хојћун, био је певач кантонске опере са седиштем у Хонгконгу. Његова мајка, Грејс Хо, рођена је у Шангају, Кина. У децембру 1939. године, пар је отпутовао у Калифорнију на међународну оперску турнеју у кварту Кинеске четврти у Сан Франциску. Ли је рођен тамо 27. новембра 1940. године. Због закона о држављанству jus soli у тој земљи, његово рођење тамо омогућило му је да тражи држављанство Сједињених Америчких Држава. Када је имао четири месеца (априла 1941. године), породица се вратила у Хонгконг. Убрзо након тога, доживели су неочекиване тешкоће када је Јапан, усред Другог светског рата, покренуо изненадни напад на Хонгконг у децембру 1941. године и владао градом наредне четири године.
Грејсина етничка припадност је оспоравана. Традиционално мишљење је да је њен отац био немачки имигрант, а да је њена мајка била Кинескиња, што потврђују биографи Роберт Клаус и Брус Томас. Лијева супруга, Линда Ли Кадвел, написала је да је Грејсин отац био немачки католик.
Нова алтернативна теорија тврди да је Грејсин отац заправо био син холандског Јеврејина, Чарлса Мориса Босмана, и његове кинеске конкубине. Чарлс Русо је у потпуности довео у питање ову причу о пореклу, сугеришући да је Грејсин отац можда био Кинез или мешовити Кинез, а да је њена мајка можда била Енглескиња. Метју Поли признаје да је Грејсин деда по оцу био холандски Јеврејин, али исто тако тврди да је њена мајка била Енглескиња.
Међутим, према Дагу Палмеру, тврдња да је Грејс имала мајку Енглескињу само је спекулација. Такође је приметио да је, према породичним записима, холандско-јеврејска породица Босман потицала из Немачке, што може објаснити претпоставку да је Грејс била делом Немица. "Matthew Polly asserts that her father was indeed half Chinese and half Dutch-Jewish, and that her mother was 100% English. See pp. 13-14 and chapter notes thereto. But from the notes, it is clear that he is speculating. His notes also mention that the Dutch-Jewish Bosman family could be traced to Germany several generations before, which could explain the origin of the claim that Grace was part German."
Каријера и образовање
1940—1958: Ране улоге, школовање и увођење у борилачке вештине
лево|мини|240x240px|Постер за филм Клинац (1950) са деветогодишњим Брусом Лијем
Лијев отац је био звезда кантонске опере. Као резултат тога, млађи Ли је уведен у свет филма у веома раном узрасту и појавио се у неколико филмова као дете. Ли је своју прву улогу имао као беба која је изнесена на сцену у филму Девојка са Златног капије. Узео је своје кинеско уметничко име као 李小龍, дословно „Ли Мали Змај”, због чињенице да је рођен и у сату и у години Змаја по кинеском зодијаку.
Са седам година, Ли је почео да вежба таи чи заједно са својим оцем. Као деветогодишњак, глумио је заједно са својим оцем у филму Клинац из 1950. године, који је био заснован на лику из стрипа, „Кид Чеунг”, и то му је била прва главна улога. До своје 18. године појавио се у 20 филмова. Након похађања Школе Так Сун (; неколико блокова од његове куће на адреси 218 Натан роуд, Каулун), Ли је са 12 година уписао одељење основне школе католичког Колеџа Ла Сал.
Почетком 1950-их, Лијев отац је постао зависник од опијума. Године 1956, због лошег академског успеха (и вероватно лошег владања), Ли је пребачен на Колеџ Светог Фрање Ксаверског. Ментор му је био брат Едвард Мус, F.M.S., наставник рођен у Баварској и тренер школског боксерског тима.
Године 1953, Лијев пријатељ Вилијам Чунг упознао га је са Ип Маном. Према Чунговим речима, Лијево европско порекло са мајчине стране довело је до тога да првобитно буде одбијен да учи Винг чун кунг-фу код Ип Мана због дугогодишњег правила у свету кинеских борилачких вештина да се не подучавају странци. Чунг је говорио у његово име и Ли је примљен у школу и почео је да тренира винг чун са Ип Маном.Black Belt: Bruce Lee Collector's Edition Summer 1993 Ип је покушавао да спречи своје ученике да се боре у уличним бандама Хонгконга охрабрујући их да се боре на организованим такмичењима.Black Belt: Bruce Lee Collector's Edition Summer 1993,
Након годину дана његовог тренинга са Ип Маном, већина других ученика одбила је да тренира са Лијем. Сазнали су за његово мешовито порекло, а Кинези су углавном били против подучавања својих техника борилачких вештина неазијатима. Лијев спаринг партнер, Хокинс Чунг, наводи: „Вероватно мање од шест људи у целом винг чун клану је лично подучавано, или чак делимично подучавано, од стране Ип Мана”.Black Belt: Bruce Lee Collector's Edition Summer 1993 Међутим, Ли је показао велико интересовање за винг чун и наставио је приватно да тренира са Ип Маном, Вилијамом Чунгом и Вонгом Шун-лунгом.
Године 1958, Ли је освојио хонгконшки школски боксерски турнир, нокаутиравши претходног шампиона, Гарија Елмса, у финалу. Те године, Ли, који је такође био добар плесач ча-ча-ча, освојио је првенство Крунске колоније Хонгконг у ча-ча-ча плесу.
1959—1964: Пресељење у Сијетл У касним тинејџерским годинама, Лијеве уличне борбе постале су чешће и укључивале су пребијање сина застрашујуће породице тријаде. Године 1958, након што су ученици ривалске школе борилачких вештина Чој ли фут изазвали Лијеву Винг чун школу, упустио се у борбу на крову. Као одговор на нефер ударац другог дечака, претукао га је тако јако да му је избијен један зуб, што је довело до тога да родитељи дечака поднесу пријаву полицији.
Лијева мајка је морала да оде у полицијску станицу и потпише документ у којем каже да ће преузети пуну одговорност за његове поступке ако га пусте под њено старатељство. Иако инцидент није споменула свом супругу, предложила је да се њен син врати у Сједињене Америчке Државе како би затражио своје америчко држављанство са 18 година. Лијев отац се сложио јер Лијеви изгледи за факултет нису били баш обећавајући ако остане у Хонгконгу.
У априлу 1959. године, Лијеви родитељи су одлучили да га пошаљу у Сједињене Америчке Државе да остане са својом старијом сестром, Агнес Ли (), која је већ живела са породичним пријатељима у Сан Франциску. Након неколико месеци, преселио се у Сијетл 1959. године како би наставио средњошколско образовање, где је такође радио за Руби Чау као конобар који живи у њеном ресторану. Чауин супруг био је сарадник и пријатељ Лијевог оца. Лијев старији брат Питер Ли () придружио му се у Сијетлу на кратко, пре него што је отишао у Минесоту да похађа колеџ.
Године 1959, Ли је почео да подучава борилачке вештине. Оно што је подучавао назвао је Џун Фан Гунг Фу (буквално Кунг-фу Бруса Лија). То је био његов приступ винг чуну. Ли је подучавао пријатеље које је упознао у Сијетлу, почевши од џудисте Џесија Гловера, који је наставио да подучава неке од Лијевих раних техника. Лијева рана група ученика била је расно најразноликија група практиканата кинеских борилачких вештина до тог времена. Током овог временског периода, Ли је измислио свој ударац од једног инча. Такође се заинтересовао за бокс и технике Мухамеда Алија и Шугара Реја Робинсона.
Таки Кимура је постао Лијев први асистент инструктора и наставио је да подучава његову вештину и филозофију након Лијеве смрти. Ли је отворио своју прву школу борилачких вештина, названу Институт Ли Џун Фан Гунг Фу, у Сијетлу.
Ли је завршио средњошколско образовање и добио диплому у Техничкој школи Едисон на Кепитол Хилу у Сијетлу.
У марту 1961. године, Ли се уписао на Универзитет у Вашингтону. Упркос ономе што су сам Ли и многи други изјавили, Лијев званични смер била је драма, а не филозофија, према чланку из 1999. године у алумни публикацији универзитета. На својој трећој години, похађао је два часа психологије и два часа филозофије; обоје су постали његова кључна интересовања до краја живота. Дружио се са богатим младим људима, али је живео у релативном сиромаштву и радио као перач судова у кинеском ресторану.
1964—1965: Оукланд