мини|Први српски школовани пилот, Михајло Петровић у току тренаже у Француској, 1912. година. Пилот је квалификована особа за управљање ваздухопловом и најодговорнији је члан посаде. Пилоти се могу бавити тим послом професионално и аматерски, на цивилним ваздухопловима, а на војним су професионалци у војној служби. Често, у професионалној служби (униформисани), називају се „авијатичар“, што се појавило у Француској, као још 1887. године, као варијација од латинске речи „Авис“ (што у преводу значи птица). За жене пилоте се каже авијатичарка. Понекад се ти термини авијатичар и авијатичарка, проширују и на друге особе у ваздухопловству, као што су навигатори, инжењери летачи и на операторе са разним системима на авиону.
Због личне безбедности, превожених путника и људи у другим ваздухопловима у ваздушном простору, као и безбедности на терену на земљи, убрзо су настали и успостављени строги услови за испуњење високих стандарда за правилно обучавање и стално испуњавање високог психо физичких стандарда пилота. Ти стандарди морају бити оверени и периодично проверавани од овлашћене државне институције.
Као признавање истакнутих квалитета, одговорности и резултата у раду, већина ратних ваздухопловстава и већина цивилних компанија, широм света, додељују нематеријално признање истакнутим пилотима Златни летачки знак / Златна крила.
мини|десно|200п|Ото Лилијентал, летео је на властитој једрилици 1891. године. Историјат
Пилотирање има историју дугу као и ваздухопловство, а међу значајнима пионирима пилотима, сматрају се: Пилатр де Розје (), управљао је са балоном 1783. године. Жан-Мари Ле Бри, () пројектовао је једрилицу, коју је назвао „летећи чамац“, са чиме је летео 1856. године.La date est contestée, d'autres situent son premier vol entre 1858 et 1861 Ото Лилијентал, саградио је прву успешну једрилицу, која је могла носити пилота. Самостално је, са својим једрилицама, направио је преко 2.000 летова. Приликом, једног таквог лета, погинуо је због недовољне ефикасности хоризонталног репа. Клеман Адер, (), који је направио авион, са којим је успевао да се уздигне неколико метара изнад земље (скокови). То је реализовао у периоду између 1890. и 1897. године. Браћа Рајт () су изградили свој први моторни авион Флајер I () и с њим су полетели 17. децембра 1903. године. Са тим авионом се тешко управљало, помоћу принуде увијања дела крила, а касније је то разрешено увођењем одвајања померљивог дела површине, то јест са крилцима. Бразилац Алберто Сантос-Думонт (порт. Alberto Santos-Dumont), летео је шездесет метара на висини од три метра, без погона, 23. октобра 1906. године. Први пилот авиона у свету, који је добио званичну летачку дозволу и лиценцу, је Луј Блерио, 1908. године. Прва жена пилот у Француској (Аеро-клуб де Франце) је Елиз Дерош (), 1909. године, са бројем летачке дозволе 36. Михајло Петровић, је први српски пилот са пилотском дозволом број 1. Он је први српски, а многи сматрају и у свету, војни пилот који је изгубио живот на борбеном задатку, у околини Скадра, 7. март 1913. године. Прва жена пилот, која је летела на ловачком авиону, је Туркиња Сабиха Гокчен (). Ратно сироче, усвојио ју је, одгојио и школовао Мустафа Кемал Ататурк. Немачки пробни пилот Ерих Варсиц (), 27. августа 1939. године, је постао први човек који је летио авионом Хајнкел Хе 178 са млазним мотором, а у јуну исте године он је полетео први авион Хајнкел Хе 176 са ракетним мотором на течно гориво, по пројекту Вернера фон Брауна () и Ернста Хајнкела (). Жаклин Кокран () је жена пионир америчког ваздухопловства. Она је прва жена на свету, која је летела брже од брзине звука, 18. маја 1953. године, са брзином од 1.050 -{km/h.}-, на авиону F-86 сејбр (пробила звучни зид). У Југославији, на авиону F-86 сејбр, први је летео брже од брзине звука, у понирању, пуковник (касније генерал) пилот Никола Лекић, тадашњи командант Аеродрома Батајница. Први југословенски авион који је летео брже од брзине звука је Орао -{№}- 25101, којим је управљао пробни пилот Марјан Јелен, 22. новембра 1984. године, изнад аеродрома Батајница.AERO magazin, br.24,decembar 2000, Beograd, pp. 11.
Општа одговорност пилота Жаклин Кокран ()|мини Пилот је особа, која управља са ваздухопловом и најодговорнији је за сва дешавања са тим процесом. Практично пилот је командант на дотичном објекту. Ова права и обавезе стиче кроз одговарајуће школовање, специјализацију за дотични тип летелице и са испуњавањем одговарајућих психофизичких стандарда, што се верификује и периодично контролише преко издавања и потврде важеће дозволе. Услови и задаци пилота приоритетно зависе од типа и намене ваздухоплова. Пилот на борбеном авиону, као што је ловац, једносед, сам сачињава посаду, доноси све одлуке и извршава све радње, везане за летење и вођење борбе. У питању је велики скуп радњи и проблема који се морају брзо решавати, од чега зависи живот или смрт. Програми школовања, специјализације и нивои психофизичких предиспозиција разврставају пилоте за различите ваздухоплове по врстама, наменама и карактеристикама. Зато се каже да постоје различите врсте пилота, а боље је рећи, пилоти су оспособљени за разне врсте и намене ваздухоплова.
Пилот испуњава опште услове
Пилот се обучи, специјализује и одржава тренажу за одређену класу авиона, то обезбеди за трајну употребу, након теоријских и практичних испита. На основу положених испита добија одговарајућу лиценцу, са којом стиче право да обавља своје дужности. Због временске промене психо физичког стања и утренираности, то је предмет периодичне провере и обнове, са испуњењем одговарајућих критеријума (медицинских, практична утренираност, минимални број часова налета, итд). Подела пилота по категоријама авион и извршавању задатака на њима предмет европске хармонизације, као и других прописа.
Пилот слободног, хоби летења Пилоти који управљају са параглајдерима и змајевима, оспособљавају се стичу дозволу и лете због личног задовољства, хобија и спорта. Та делатност је уређена и организована преко аероклубова, који користе одговарајуће процедуре и инфраструктуру. Пилотирање са параглајдером.|десно|мини|200п Пилот једрилице (једриличар) Кабина једрилице „Пегаз“.|десно|мини|200п Летење на једрилици је најстарији начин летења, па такво пилотирање је сачувало и најдужу традицију. Пилот једрилице, поседује предуслов да надогради пилотско знање за пилота авиона у свима категоријама, у зависности од других преддиспозиција. Школовање пилота у овој категорији је првенствено је предвиђено за омладину и могу добити дозволу пилота већ са 16 година старости. Школовање, обука, одржање тренаже и такмичење једриличара се одвија преко аероклубова. У пилотским војним и цивилним школама је најчешће први степен школовања пилота на једрилици.
Пилот ултралаких авиона Ултралаки авион је категорија ваздухоплова, коју карактеришу: мала геометрија, мала маса, мала инсталирана снага погона, мале брзине лета, једноставна техничка решења, мала цена, једноставно руковање и шира доступност већем броју људи.
У овој области ваздухопловства је присутна самостална градња и летење. Једина препрека су законска регулатива и ваздухопловни прописи, који нису прецизно и јединствено дефинисали ову област, али је у току интензивна њихова хармонизација у Европи. Пилот ултралаких авиона мора испунити квалификације за добијање дозволе и то за сваку категорију посебно.
Пилот авиона Пилот авиона пролази кроз стандардизован систем школовања, са теоретском и практичном наставом и са полагањем тестова и испита, о доказу стеченог знања и способности за безбедно управљање авионом. Стандарде, по којима се одвијају ове активности и њихово повремено проверавање и доказивање, прописује Европска агенција за ваздухопловну безбедност -{EASA}-. Усаглашено са америчким прописима (Савезне управе ваздухопловства у Сједињеним Државама) -{JAR-FCL}-. Кроз лиценцирање посада авиона, обезбеђује се: Лиценца приватног пилота (), под називом са почетним словима енглеских речи -{PPL(A)}-. Лиценца професионалног комерцијалног пилота, -{CPL(A)}- Лиценца професионалног линијског пилота (), -{ATPL(A}-
Приватни пилот мора да напуни 17 година старости и најмање искуство од 45 часова лета (укључујући до 5 на симулатору). Такође мора да има десет часова самосталног лета, од тога пет морају бити потврђени као летови са навигацијом. Привилегије дозволе за рад, омогућавају му остварење, поред плате, дужност капетана или ко-пилота, на било којем ваздухоплову.
Пилот мора да напуни 18 година старости и искуство минимум 150 сати (10 максимум симулатор). У тим условима његова лиценца дозвољава да обавља све привилегије приватног пилота и још: Да делује као капетан или ко-пилот на било којем ваздухоплову у лету, осим за јавни авио-превоз Да служи као командант у јавном ваздушном саобраћају као пилот у ваздухоплову једноседу Да служи као ко-пилот у авиону на било ком авиону чији рад захтева ко-пилота.
Пилот мора да има 21 годину старости, може да врши дужност капетана у редовном међународном ваздушном саобраћају. При томе мора да заврши најмање 1 500 сати лета, као пилот авиона (укључујући и до 100 часова на симулатору). Његова лиценца му дозвољава да обавља све дужности приватног пилота, а ако поседује дозволу професионалног пилота са инструменталним летењем авионом са једним и више мотора, обавља и дужности команданта посаде и ко-пилота у авио служби.
Лиценца важи само ако власник испуњава лекарске прегледе 5 година за приватне пилоте (2 године за пилоте старости преко 40 година) и 12 месеци за друге (6 месеци за пилоте старости преко 40 година).
Многе земље су већ прешле на европске прописе, нпр Француска је прешла 1. јула 1999. године.
Квалификације Начелник Ваздухопловноопитног центра, пробни пилот Живан Калић, после лета на авиону „ласта“|десно|мини|200п Поред лиценце, пилот мора да има квалификације које му обезбеђују знање и умеће да квалитетно извршава задатак и да врши одређене додатне функције: Да визуелно лети авионом у току дневне светлости. Да инструментално лети авионом, без визуелног контакта са окружењем, са инструментима који одговарају класи авиона. Да би то било могуће урадити, мора се располагати са одређеним теоријским и практичним знањима, верификованим са полагањем испита, да има најмање 50 сати ноћног лета. Мора се користити енглески језик на земљи и у лету. Да би пилотирао са поједином класом авиона, мора да има преобуку за њу.
Тражи се квалификација пилота за класе авиона, а не за поједине типове. То су за: За класу свих авиона са клипним мотором (копнени) За класу свих хидроавиона са клипним мотором За класу свих једрилица, са уграђеним уређајима За класу свих авиона са једним турбо елисним мотором (копнени) За класу свих хидроавиона са једним турбо елисним мотором За класу свих авиона са више клипних мотора (копнени) За класу свих хидроавиона, са више клипних мотора Кабина хеликоптера.|десно|мини|200п
Пилот хеликоптера Летење са хеликоптером се различито категорише, путни лет као крстарење је слично као за авионе, лебдење и прелазак граница између држава је веома различито од авиона. Из тих разлога се за пилотирање са хеликоптером захтевају посебне лиценце: Приватни пилот хеликоптера Професионални пилот хеликоптера Пилот хеликоптера за авио-превоз
Служба пилота Приватни пилоти Са цивилним авионима, приватни пилоти управљају у функцији спорта, хобија, властитих потреба, за лични превоз и за обављање својих послова. Спортски пилоти лете ради тренаже за постизање форме и такмичења у појединим дисциплинама на ваздухопловима одговарајуће категорије. Имајући у виду лепезу приватног пилотирања и ваздухоплова, на којима лете, веома су различите врсте и категорије пилота.
Комерцијални пилоти мини|десно|200п|Пилоти у кабини авиона Антонов Ан-24. Комерцијални пилоти лете у авио-компанијама те превозе путнике и/или терет. Отприлике 1 од 4 човека може проћи психофизичке критерије за комерцијалног пилота. Посада у кабини Посаду комерцијалног авиона сачињавају: